Литијум

Из пројекта Википедија

Li - Be   H Li   Na     периодни систем
Општи подаци
Име, симбол, атомски број	Литијум, Li, 3
Припадност скупу	алкалних метала
група, периода	IA, 2
густина, тврдоћа	535 kg/m3, 0,6
Боја	сребрнобела
Особине атома
атомска маса	6,941 u
атомски радијус	145) pm
ковалентни радијус	134 pm
ван дер Валсов радијус	182 pm
електронска конфигурација	[He]2s1
e- на енергетским нивоима	2, 1
оксидациони број	1
Особине оксида	алкални
кристална структура	регуларна просторно центрирана
физичке особине
агрегатно стање	чврсто
температура топљења	453,69 K (180,54 °C)
температура кључања	1615 K (1342 °C)
молска запремина	13,02×10-3 m³/mol
топлота испаравања	145,92 kJ/mol
топлота топљења	3 kJ/mol
притисак засићене паре	1,63×10-8 Pa (453 K)
брзина звука	6000 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност	0,98 (Паулинг) 0,97 (Алред)
специфична топлота	3582 J/(kg*K)
специфична проводљивост	10,8×106 S/m
топлотна проводљивост	84,7 W/(m*K)
I енергија јонизације	520,2 kJ/mol
II енергија јонизације	7298,1 kJ/mol
III енергија јонизације	11815,0 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р. 6Li 7,5% стабилни изотоп са 3 неутрона 7Li 92,5% стабилни изотоп са 4 неутрона 8Li (веш.) 838 ms β- 16,004 8Be β- + 2 α   нема
Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона

Lithium pellets (covered in white lithium hydroxide)

Литијум (грчки lithos, камен), ознака Li, најлакши од свих познатих метала, редни број 3 у периодном систему елемената, атомске тежине 6,94, специфичне тежине 0,534 (при 20 степени Целзијуса), представља смесу два изотопа:

• ⁷Li(92,6%) i
• ⁶Li(7,4%)

Заступљен је у земљиној кори у количини од 0,0018 %.

[уреди] Историја

Открио га је Јохан Арфведсон 1817. године. За разлику од осталих алкалних метала, литијум се у природи налази у облику силиката. Највећа лежишта руде литијума су у Чиле, Канади, Француској, Немачкој и САД.

[уреди] Својства

Литијум се добија електролизом растопа литијум-хлорида. У чистом стању и у одсуству ваздуха, има сребрнастометални сјај, топи се на 186 степени Целзијуса а кључа на 1336 степени(плус/минус 5 степени). У додиру са ваздухом је постојанији од осталих алкалних метала и превлачи се литијум-нитридом. С киселинама гради једновалентне соли. Литијум-хидрид настаје директно из елемената, а литијум-оксид сагоревањем метала у струји чистог кисеоника. Литијум хидроксид је сличан алкалним хидроксидима, само је отопина слабија и теже се отапа у води. Литијум хлорид кристализује с два молекуле воде и раствара се у алкохолу, ацетону, пиридину и другим органским ратварачима. Литијум нема никакав биолошки значај.