Литијум
Из пројекта Википедија
|
||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | ||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол, атомски број | Литијум, Li, 3 | |||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | алкалних метала | |||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | IA, 2 | |||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 535 kg/m3, 0,6 | |||||||||||||||||||||||||||
| Боја | сребрнобела | |||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | ||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 6,941 u | |||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 145) pm | |||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 134 pm | |||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | 182 pm | |||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [He]2s1 | |||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 1 | |||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони број | 1 | |||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | алкални | |||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | регуларна просторно центрирана |
|||||||||||||||||||||||||||
| физичке особине | ||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | чврсто | |||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 453,69 K (180,54 °C) | |||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 1615 K (1342 °C) | |||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 13,02×10-3 m³/mol | |||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 145,92 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 3 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 1,63×10-8 Pa (453 K) | |||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | 6000 m/s (293,15 K) | |||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | ||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 0,98 (Паулинг) 0,97 (Алред) |
|||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 3582 J/(kg*K) | |||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | 10,8×106 S/m | |||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 84,7 W/(m*K) | |||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 520,2 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 7298,1 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 11815,0 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | ||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||
|
Тамо где другачије није назначено, |
||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона |
||||||||||||||||||||||||||||
Литијум (грчки lithos, камен), ознака Li, најлакши од свих познатих метала, редни број 3 у периодном систему елемената, атомске тежине 6,94, специфичне тежине 0,534 (при 20 степени Целзијуса), представља смесу два изотопа:
- 7Li(92,6%) i
- 6Li(7,4%)
Заступљен је у земљиној кори у количини од 0,0018 %.
[уреди] Историја
Открио га је Јохан Арфведсон 1817. године. За разлику од осталих алкалних метала, литијум се у природи налази у облику силиката. Највећа лежишта руде литијума су у Чиле, Канади, Француској, Немачкој и САД.
[уреди] Својства
Литијум се добија електролизом растопа литијум-хлорида. У чистом стању и у одсуству ваздуха, има сребрнастометални сјај, топи се на 186 степени Целзијуса а кључа на 1336 степени(плус/минус 5 степени). У додиру са ваздухом је постојанији од осталих алкалних метала и превлачи се литијум-нитридом. С киселинама гради једновалентне соли. Литијум-хидрид настаје директно из елемената, а литијум-оксид сагоревањем метала у струји чистог кисеоника. Литијум хидроксид је сличан алкалним хидроксидима, само је отопина слабија и теже се отапа у води. Литијум хлорид кристализује с два молекуле воде и раствара се у алкохолу, ацетону, пиридину и другим органским ратварачима. Литијум нема никакав биолошки значај.
