Јод

Из пројекта Википедија

Te - I - Xe   Br I At       периодни систем
Општи подаци
Име, симбол, атомски број	Јод, I, 53
Припадност скупу	халогених елемената
група, периода	VIIA, 5
густина, тврдоћа	4940 kg/m3, bd
Боја	сивоцрна
Особине атома
атомска маса	126,90447 u
атомски радијус	140 (115) pm
ковалентни радијус	133 pm
ван дер Валсов радијус	198 pm
електронска конфигурација	[Kr]4d105s25p5
e- на енергетским нивоима	2, 8, 18, 18, 7
оксидациони бројеви	±1, 3, 5, 7
Особине оксида	јако кисели
кристална структура	ромбоидна
Физичке особине
агрегатно стање	чврсто
температура топљења	386,85 K (113,70 °C)
температура кључања	457,4 K (184,3 °C)
молска запремина	25,72×10-3 m³/mol
топлота испаравања	20,752 kJ/mol
топлота топљења	7,824 kJ/mol
притисак засићене паре	без података
брзина звука	без података
Остале особине
Електронегативност	2,66 (Паулинг) 2,21 (Алред)
специфична топлота	145 J/(kg*K)
специфична проводљивост	8×10-8 S/m
топлотна проводљивост	0,449 W/(m*K)
I енергија јонизације	1008,4 kJ/mol
II енергија јонизације	1845,9 kJ/mol
III енергија јонизације	3180 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р. 123I (веш.) 13,1 сати з.е. 1,23 123Te 125I (веш.) 59,9 дана з.е. 0,178 125Te 127I 100% стабилни изотор са 74 неутрона 129I (веш.) 1,57×107 година β- 0,194 129Xe 131I (веш.) 8,02070 дана β- 0,971 131Xe
Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада

Јод (I, латински - iodum), име је добио по грчкој речи ioeides - љубичасти.

Садржај 1 Историја 2 Особине 3 Једињења јода 4 Јод у природи 5 Примена јода 6 Биолошки значај

[уреди] Историја

Откривен је 1811 године од стране Bernarda Courtoisa, а то су касније потврдили хемичари: Charles Desormes и Nicholas Clement. Особине јода је 1813 године боље испитао француски хемичар Joseph Louis Gay-Lussac, који је овом елементу и дао име.

[уреди] Особине

Јод спада у групу халоених елемената

Јод је чврста супстанца, тамносиве боје, металног сјаја. На собној температури јод се јавља у чврстом агрегатном стању, као сјајна плаво црна супстанца. При загревању јод сублимује, гради љубичасте паре карактеристичних мириса које се при хлађењу одмах кристалишу.

У чистом облику јод има отровно дејство.

Постоји само један постојан изотоп јода у природи. Радиоактивни изотопи су: ¹²³I,¹²⁵I,¹²⁷I¹²⁹I,¹³¹I.

Јод је као и сви халогени елементи веома реактиван. У води се слабо раствара, али га зато органски растварачи одлично растварају. Јод је јако дезинфекционо средство, убија бактерије и гљивице.

[уреди] Једињења јода

Јод гради бројна хемијска једињења у којима се јавља са оксидационим бројем 1, 5 или 7. Особине јодових једињења су сличне анаогним једињењима брома или хлора. Најбоље реагује са металима градећи јодиде.

Најважнија једињења јода су калијумјодид, јодоформ и јодоводоник.

Флуор, Хлор и бром га истискују из једињења, што се користи за његово лабараторијско добијање: KI + Br2₂= KBr + I₂

[уреди] Јод у природи

Јод спада у елементе који су веома мало распрострањени у природи. Веће количине овог елемента се јављају у морској води, а такође и као нечистоћа у чилској шалитри јод се јавља у виду натријум-јодата NaIO₃. Јавља се и у многим намирницама које се свакодневно користе у исхрани (ако потичу са терена на којима се јод јавља на земљи и у води), али у количинама које покривају највише 1/3 дневних потреба за јодом:

• 1 kg поврћа садржи 20-30 mcg јода,
• 1 литар млека - 35 mcg,
• 1 kg - 100-200 mcg

Пржење и печење узрокује губитак око 20% јода из намирниа, а кување чак 58%!

[уреди] Примена јода

Јод се користи у производњи фарби и у фотографији. У медицини се користи за лечење обољења штитне жлезде као и за дезинфекцију нпр. јодна тинктура. Радиоактиван изотоп јода ¹³¹I има битну улогу у откривању болести штитне жлезде. У медицини се јод користи као антисептик у виду јодне тинктуре. Калијум-јодид се додаје кухињској соли ради спречавања гушавости.

[уреди] Биолошки значај

Јод је микроелемент који је неопходан за здравље људи. Он се уноси исхраном и водом. Земља и вода у близини мора су веома богате јодом а са удаљавањем од мора количина јода се смањује.

У телу здравог човека налази се 30-50 милиграма јода. Највеће количине се јављају у штитној жлезди која има могућност складиштења јода. Без јода штитна жлезда не може да производи хормоне тироксин (T4) и хормон T3, неопходних за правилно функцијонисање свих ћелија у људском организму.

Недостатак јода у исхрани и у води изазива болест гушавост. Ово обољење се углавном јавља у крајевма удаљеним од мора, тамо где се не додаје јод у кухињску со.

Недостатак јода код деце проузрукује смањену могућност учења, памћења, успорава раст и физички развој.

Дневне потребе за јодом су веома мале и износе једва 200 микрограма, тако да у току живота човек унесе једва неколико грама јода. Требало би знати да нека поврћа (углавном из породице купуса), садрже честице које могу погоршати ток болести штитне жлезде.

Количина јода у 100 грама продукта:
кавијар	130
неке рибе	190
неке рибе	120
сардине	99
туњевина	53
бело вино	70
црно вино	50
сокови од воћа и поврћа	30-40
млеко	6
бели сир	40
јаје	10
шаргарепа	61

потребе за јодом у различитим периодима живота:
бебе до једне године живота	50 mcg
деца од 1-3 година	70 mcg
деца до 6 година	90 mcg
од 6-10 година	120 mcg
млади	150 mcg
одрасли	око 200 mcg
трудне жене	230 mcg
жене које доје	260 mcg

Од дванесте недеље плод почиње да ствра своје хормоне из штитне жлезде. Јод потребан за тај процес узима од мајке, као и у време дојења једини извор јода за дете је мајчино млеко. Због тога у тим периодима је посебно важно уносити довољну количину јода.

На земљи око 1,5 милиарди људи живи у рејонима који су погођени недостатком јода, а гушавост се јавља код 600 милиона људи.