Азот
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол, атомски број | Азот, N, 7 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | неметала | ||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | VA, 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| густина | 1,2506 kg/m3 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | безбојан | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 14,0067 u | ||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 65 (56) pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 75 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | 155 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [He]2s22p3 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 5 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони бројеви | ±3, 5, 4, 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | јако кисели | ||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | хексагонална | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | гасовито | ||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 63,14 K (-210,01 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 77,35 K (-195,8 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 13,54×10-3 m³ /mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 2,7928 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 0,3604 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | 334 m/s (298,15 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 3,04 (Паулинг) 3,07 (Алред) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 1040 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 0,02598 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 1402,3 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 1402,3 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 1402,3 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| IV енергија јонизације | 7475,0 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| V енергија јонизације | 9444,9 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| VI енергија јонизације | 53266,6 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| VII енергија јонизације | 64360 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница:
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
Азот (N, латински - nitrogenium) је неметал VA групе. Заступљеност на Земљи износи 0,0019 %.Стабилни изотопи су му 14N i 15N.
Садржај |
[уреди] Особине
Азот се у слободном облику јавља у виду N2. У том молекулу 2 атома азота су везана троструком везом. Под нормалним условима је у гасовитом агрегатном стању. Без мириса, није отрован, загушљив је. Под нормалним технолошким условима понаша се као интертан гас. Прелази у течно стање на -195°C (1,013 бара).
[уреди] Једињења
Азот улази у састав многих једињења као што су на пример: амонијак, азотна киселина, нитрати, нитрити као и у многа важна органска једињења. Неопходан је за живот на Земљи. Улази у састав биочестица као што су аминокиселине, нуклеинске киселине...
[уреди] Примена
- Као инертан гас у металургији, хемијској индустрији, индустрији хране и пољопривреди
- За транспорт агресивних материја
- У течном агрегатном стању за брзо хлађење у индустрији, производњи хране, медицини и ветерини, у научнотехничким истраживањима.
- За регулисање калоричне вредности горивих гасова
- За синтезне смесе у хемијској индустрији
[уреди] Начин производње и испоруке
- Добија се ректификацијом течног ваздуха на температури испод -185°C.
- У челичним судовима - боцама, под притиском од 150 бара. Боце су појединачне или у батеријама - палетама са заједничким вентилом за пуњење и пражњење, у батеријама судова - боца трајно уграђеним на транспортно возило или у течном агрегатном стању специјалним транспортним возилима до резервоара корисника.
[уреди] Поступак и материјали
- Употреба азота под притиском и течног азота подлежу посебним прописима и мерама заштите.
- Дозвољена употреба већине материјала за гасовити азот. За течни азот неопходна примена аустенитних челика, легура бакра и алуминијума, тефлона ...
