Жива

Из пројекта Википедија

Au - Hg - Tl Cd Hg Uub   периодни систем
Општи подаци
Име, симбол,атомски број	Жива, Hg, 80
Припадност скупу	прелазних метала
група, периода	IIB, 6
густина, тврдоћа	13579,04 kg/m3, 1,5
Боја	сребрнобела
Особине атома
атомска маса	200,59 u
атомски радијус	150 (171) pm
ковалентни радијус	149 pm
ван дер Валсов радијус	155 pm
електронска конфигурација	[Xe]4f145d106s2
e- на енергетским нивоима	2, 8, 18, 32, 18, 2
оксидациони број	2, 1
Особине оксида	средње базни
кристална структура	-
физичке особине
агрегатно стање	течно
температура топљења	234,32 K (-38,78 °C)
температура кључања	629,88 K (356,73 °C)
молска запремина	14,09×10-3 m³/mol
топлота испаравања	59,229 kJ/mol
топлота топљења	2,295 kJ/mol
притисак засићене паре	2×10-4 Pa (234 K)
брзина звука	1407 m/s (293,15K)
Остале особине
Електронегативност	2,00 (Паулинг) 1,44 (Алред)
специфична топлота	140 J/(kg*K)
специфична проводљивост	1,04×106 S/m
топлотна проводљивост	8,34 W/(m*K)
I енергија јонизације	1007,1 kJ/mol
II енергија јонизације	1810 kJ/mol
III енергија јонизације	3300 kJ/mol
IV енергија јонизације	4400 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р. 194Hg (веш.) 444 година з.е. 0,040 194Au 196Hg 0,15% стабилни изотор са 116 неутрона 198Hg 9,97% стабилни изотор са 118 неутрона 199Hg 16,87% стабилни изотор са 119 неутрона 200Hg 23,1% стабилни изотор са 120 неутрона 201Hg 13,18% стабилни изотор са 121 неутрона 202Hg 29,86% стабилни изотор са 122 неутрона 203Hg (веш.) 46,6 дана β- 0,492 203Tl 204Hg 6,87% стабилни изотор са 124 неутрона
тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона

Жива (Hg, лат: hydragyrum) - је прелази метал.

[уреди] Заступљеност

Жива је заступљена у земљиној кори у количини од 0,05 ppm (енг. parts per million). Најважнији минерали живе су:

• цинобер HgS
• каломел Hg₂Cl₂

[уреди] Особине

Жива раствара метале (изузетак су: гвожђе, платина, волфрам и молибден. Поседује велику испарљивост - при температури од 20^oC у ваздуху се налази 14 mg Hg m^-3 у стању динамичке равнотеже. Праг безбедности живе у ваздуху износи 0,05 mg Hg m^-3 ваздуха, зато просута жива претставља потенционалну опасност од тровања.

[уреди] Примена

Жива се користи за пуњење термометара, барометара, манометара... Велике количине живе се користе за добијање сребра и злата и за продукцију експлозивних матерјала.

Једињења живе такође имају велику примену:

• хлорид живе(I) - каломел, користи се у медицини, за прављење електрода и као средство за заштиту биљака
• хлорид живе (II) - сублимит, служи као катализатор у органским синтезама, у металургији, као средство за дезинфекцију.
• Hg(CNO)₂ има примену у производњи детонатора.

Ако жива доспе у водену средину, микроорганизми је прерађују тако да настаје металоорганско једињење које се раствара у мастима.

Многе трагичне догађаје су изазвала баш органска једињења живе на пример у Јапану, Гватемали, Ираку, Пакистану. Сви ти случајеви су били изазвани коришћењем намирница које су биле затроване живом. У ираку је 1971-1972 помрло преко 3000 људи због коришћења пшенице која је у себи садржала фенилживе. Уношење алкалних једињења живе у људски организам жива помоћу крвотока долази до можданих ћелија онемогућавајући мозгу долив крви и изазивајући поремећаје у нервном систему. Катјони живеHg²⁺ и Hg₂²⁺ имају различите особине. Катјон Hg₂²⁺ припада I групи катјона, а катјон Hg²⁺ II.