Угљеник
Из пројекта Википедија
Хемија > Хемијски елемент > H - He - Li - Be - B - C - N - O - F - Ne - Na - Mg - Al - Si - P - S - Cl - Ar - K - Ca - Sc - Ti - V - Cr - Mn - Fe - Co - Ni - Cu - Zn - Ga - Ge - As - Se - Br - Kr - Rb - Sr - Y - Zr - Nb - Mo - Tc - Ru - Rh - Pd - Ag - Cd - In - Sn - Sb - Te - I - Xe - Cs - Ba - La - Ce - Pr - Nd - Pm - Sm - Eu - Gd - Tb - Dy - Ho - Er - Tm - Yb - Lu - Hf - Ta - W - Re - Os - Ir - Pt - Au - Hg - Tl - Pb - Bi - Po - At - Rn - Fr - Ra - Ac - Th - Pa - U - Np - Pu - Am - Cm - Bk - Cf - Es - Fm - Md - No - Lr - Rf - Db - Sg - Bh - Hs - Mt - Ds - Rg - Uub - Uut - Uuq - Uup - Uuh - Uus - Uuo
|
|||||||||||||||||||||||||
| Опште | |||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол, атомски број | Угљеник, C, 6 | ||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | неметала | ||||||||||||||||||||||||
| група, периода | IVA, 2 | ||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 2267 kg/m3, 0.5 (графит) 10.0 (дијамант) |
||||||||||||||||||||||||
| Боја | црна; безбојна(дијамант) |
||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||
| Атомска маса | 12.0107 u | ||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 70 (67)pm | ||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 77 pm | ||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | 170 pm | ||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [He]2s22p2 | ||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 4 | ||||||||||||||||||||||||
| оксидациони број | 4, 2 (благо кисео) | ||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | слабо кисели | ||||||||||||||||||||||||
| Кристална структура | Хексагонална | ||||||||||||||||||||||||
| Физичке особине | |||||||||||||||||||||||||
| Агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 3773 K | ||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 5100 K | ||||||||||||||||||||||||
| Молска запремина | 5.29 ×10-6 m³/mol | ||||||||||||||||||||||||
| Топлота испаравања | 355.8 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| Топлота топљења | без података | ||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 0 Pa | ||||||||||||||||||||||||
| Брзина звука | 18350 m/s | ||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 2.55 (Паулинг) | ||||||||||||||||||||||||
| Специфична топлота | 710 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||
| Електропроводљивост | 0.061 × 106/(m·ohm) | ||||||||||||||||||||||||
| Топлотна проводљивост | 129 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||
| 1. енергија јонизације | 1086.5 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| 2. енергија јонизације | 2352.6 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| 3. енергија јонизације | 4620.5 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| 4. енергија јонизације | 6222.7 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| 5. енергија јонизације | 37831 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| 6. енергија јонизације | 47277.0 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||
Угљеник (C, латински carboneum) је неметал, IVA групе. Стабилни изотопи су му: 12C и13C. Битан нестабилан изотоп је 14C (настаје од 14N у горњим слојевима атмосфере). Овај четворовалентни неметал има неколико алотропских модификација:
- дијамант (најтврђи познати минерал). Везивна структура: 4 електрона у 3-димензионим sp3-орбиталама
- графит (једна од најмекших супстанци). Везивна структура: 3 електрона у 2-димензионалним sp2-орбиталама и 1 електрон у p-орбитали.
Угљеник је заступљен у земљиној кори у количини од 0,018%.
Угљеник је био познат још у праисторији. Да је хемијски елемент први је утврдио Antoine Lavoisier. Назив је изведен од латинске речи carbo,угаљ.
Угљеник је веома рапрострањен у приподи. Број познатих једињења угљеника је преко 10 пута већа од познатих једињења свих осталих елемената. Сем органских једињења велики значај имају угљен(II)оксид, угљеник(IV)оксид, угљена киселина, карбиди и карбонати
