Итријум

Из пројекта Википедија

Sr - Y - Zr   Sc Y Lu       периодни систем
Општи подаци
Име, симбол,атомски број	Итријум, Y, 39
Припадност скупу	прелазних метала
група, периода	IIIB, 5
густина, тврдоћа	4472 kg/m3, без података
Боја	сребрносива
Особине атома
атомска маса	88,90585 u
атомски радијус	180 (212) pm
ковалентни радијус	162 pm
ван дер Валсов радијус	без података
електронска конфигурација	[Kr]4d15s2
e- на енергетским нивоима	2, 8, 18, 9, 2
оксидациони број	3
Особине оксида	слабо базни
кристална структура	хексагонална
физичке особине
агрегатно стање	чврсто
температура топљења	1799 K (1526 °C)
температура кључања	3609 K (3336 °C)
молска запремина	19,88×10-3 m³/mol
топлота испаравања	363 kJ/mol
топлота топљења	11,4 kJ/mol
притисак засићене паре	5,31 Pa (1799 K)
брзина звука	3300 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност	1,22 (Паулинг) 1,11 (Алред)</
специфична топлота	300 J/(kg*K)
специфична проводљивост	1,66×106 S/m
топлотна проводљивост	17,2 W/(m*K)
I енергија јонизације	600 kJ/mol
II енергија јонизације	1180 kJ/mol
III енергија јонизације	1980 kJ/mol
IV енергија јонизације	5847 kJ/mol
V енергија јонизације	7430 kJ/mol
VI енергија јонизације	8970 kJ/mol
VII енергија јонизације	11190 kJ/mol
VIII енергија јонизације	12450 kJ/mol
IX енергија јонизације	14110 kJ/mol
X енергија јонизације	18400 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р. 87Y (веш.) 80,3 сати з.е.   87Sr 88Y (веш.) 106,6 дана β+   88Sr 89Y 100% стабилни изотор са 50 неутрона 91Y (веш.) 58,5 дана β-   91Zr
тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона

Итријум (Y, латински ytrium) - је метал IIIB групе

Има 32 изотопа чије се атомске масе налазе између 80-99. Постојан је само један - изотоп 89, који представља 100% природног састава тог елемента.

Заступљен је у земљиној кори у количини од 30 ppm (енг. . parts per million) у облику минерала ксенотимита.

Откривен је 1794 године од стране J. Gadolina у Финској.

То је један од четри елемената који су добили имена по Шведским градовима.

Гради хидриде, оксиде, флуориде и хидроксиде. Хидриди итријума се користе као врло јака редукциона сретства.

Биолошки значај - претпоставља се да изазива рак.

У чистом облику итријум је сребрносив метал. На његовој површини се ствара постојан слој оксида, као и код алуминијума. Његове хемијске особине подсећају на магнезијум. Лако се пали али не сам од себе. Са водом реагује веома споро градећи хидроксид. У чистом облику се користи као један од елемената у производњи телевизијских екрана. Лампе од легуре итријума са Волфрамом се користе у рендгенографији.