Германијум

Из пројекта Википедија

Ga - Ge - As   Si Ge Sn       периодни систем
Општи подаци
Име, симбол, атомски број	Германијум, Ge, 32
Припадност скупу	металоида
група, периода	IVA, 4
густина, тврдоћа	5323 kg/m3, 6
Боја	сребрнаста
Особине атома
атомска маса	72,64 u
атомски радијус	125 (125) pm
ковалентни радијус	122 pm
ван дер Валсов радијус	без података
електронска конфигурација	[Ar]3d104s24p2
e- на енергетским нивоима	2, 8, 18, 4
оксидациони број	4
Особине оксида	амфотерни
кристална структура	регуларна зидно центрирана
физичке особине
агрегатно стање	чврсто
температура топљења	1211,4 K (938,2 °C)
температура кључања	3093 K (2820 °C)
молска запремина	13,63×10-3 m³/mol
топлота испаравања	330,9 kJ/mol
топлота топљења	36,94 kJ/mol
притисак засићене паре	7,46×10-5 Pa (1210 K)
брзина звука	5400 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност	2,01 (Паулинг) 2,02 (Алред)
специфична топлота	320 J/(kg*K)
специфична проводљивост	2,17 S/m
топлотна проводљивост	59,9 W/(m*K)
I енергија јонизације	762 kJ/mol
II енергија јонизације	1537,5 kJ/mol
III енергија јонизације	3302,1 kJ/mol
IV енергија јонизације	4411 kJ/mol
V енергија јонизације	9020 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р. 68Ge (веш.) 288 дана з.е.   68Ga 70Ge 21,23% стабилни изотор са 38 неутрона 72Ge 27,66% стабилни изотор са 40 неутрона 73Ge 7,73% стабилни изотор са 41 неутрона 74Ge 35,94% стабилни изотор са 42 неутрона 76Ge 7,82% стабилни изотор са 44 неутрона
Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона

Германијум (Ge, латински germanium) је металоид IVA групе. Има неколико изотопа чије се атомске масе налазе између 64-83. Постојано је пет: 70, 72, 73, 74 i 76.

чинија од германијума

Заступљена је у земљиној кори у количини од 1,8 ppm (енг. parts per million), као пратилац руда цинка и бакра.

Откривен је 1886 године од стране Clemens Alexander Winklerа

Слично као и код галијума његове соли- посебно флуориди и арсениди показују особине полупроводника, али због веће доступности галијума соли германијума се у пракси ретко користе.

Биолошки значај - нема.

Чист германијум је крх, сребрнобео металоид. Не реагује са водом, ваздухом, чак ни са киселинама и базама (сем азотне киселине). Понекад се његове соли додају силицијуму при производњи електричних елемената. стакло коме је додат германијум је прозрачно за инфрацрвено зрачење.