Цинк

Из пројекта Википедија

Cu - Zn - Ga   Zn Cd       периодни систем
Општи подаци
Име, симбол, атомски број	Цинк, Zn, 30
Припадност скупу	прелазних метала
група, периода	IIB, 4,
густина, тврдоћа	7140 kg/m3, 2,5
Боја	плавичаста
Особине атома
атомска маса	65,409 u
атомски радијус	135 (142) pm
ковалентни радијус	131 pm
ван дер Валсов радијус	139 pm
електронска конфигурација	[Ar]3d104s2
e- на енергетским нивоима	2, 8, 18, 2
оксидациони број	2
Особине оксида	амфотерни
кристална структура	хексагонална
физичке особине
агрегатно стање	чврсто
температура топљења	692,68 K (419,53°C)
температура кључања	1180 K (907 °C)
молска запремина	9,16×10-3 m³/mol
топлота испаравања	115,3 kJ/mol
топлота топљења	7,322 kJ/mol
притисак засићене паре	192,2 Pa (692,73 K)
брзина звука	3700 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност	1,65 (Паулинг) 1,66 (Алред)
специфична топлота	390 J/(kg*K)
специфична проводљивост	16,6×106 S/m
топлотна проводљивост	116 W/(m*K)
I енергија јонизације	906,4 kJ/mol
II енергија јонизације	1733,3 kJ/mol
III енергија јонизације	3833 kJ/mol
IV енергија јонизације	5731 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р. 64Zn 48,6% стабилни изотор са 34 неутрона 65Zn (веш.) 244,26 дана з.е. 1,352 65Cu 66Zn 27,9% стабилни изотор са 36 неутрона 67Zn 4,1% стабилни изотор са 37 неутрона 68Zn 18,8% стабилни изотор са 38 неутрона 72Zn (веш.) 46,5 сати β- 0,458 72Ga
Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона

Цинк (Zn, латински - zincum)је метал IIB групе Има 23 изотопа чије се атомске масе налазе између 57-78, од којих су постојани 64, 66, 67, 68 i 70

Откривен је у Индији или Кини пре 1500 п.н.е. У Европу је донесен тек у XVII веку.

Садржај 1 Заступљеност 2 Физичке и хемијске особине 3 Једињења 4 Примена 5 Биолошки значај

[уреди] Заступљеност

Заступљен је у земљиној кори у количини од 75 ppm у облику минерала - углавном ZnS, ZnO и смитсонита. Намирнице које су богате цинком су: остриге, посно месо и рибе. Такође га има и у зрнастом хлебу

[уреди] Физичке и хемијске особине

Метални цинк је бљештавобео, крх метал. На ваздуху подлеже оксидацији слично алуминијуму, али га слој оксида штити од даље корозије. Цинк је врло реактиван како у киселој, тако и у базној средини.

[уреди] Једињења

Најпознатије једињење цинка је његов оксид ZnO, који се користи као додатак за боје и лакове.

[уреди] Примена

Најважнија примена цинка је превлачење лима у циљу заштите од корозије. Цинк је такође састојак многих легура, посебно бакра. Цинк се такође користи и за електричне пећи.

[уреди] Биолошки значај

Цинк је један оод микроелемената и налази се у многим ензимима. Између осталог има удела и у: минерализацији костију, синтези беланчевина, зарастању рана, утиче на рад имунолошког система, правилну расподелу инсулина и штедњу холестерола и витамина А. Има удела и у регулацији крвног притиска и срчаног ритма.

Дневно га је потребно уносити у количини од минимум 5 милиграма, а препоручује се око 15-20 милиграма.

Недостатак цинка узрокује: малокрвност, успоравање темпа раста, споро зарастање рана, запалења коже ... Недостатак цинка код деце изазива нижи раст и лошије умно развиће.

Цинк делује као лек за болести желудца, реуматизам, кожне болести ...

Систематско узимање неких лекова, и пиће алкохола утиче на смањење количине цинка у човековом организму.

Соли цинк (II) изазивају рак уколико се уносе у великим количинама.