Цинк
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол, атомски број | Цинк, Zn, 30 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | прелазних метала | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | IIB, 4, | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 7140 kg/m3, 2,5 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | плавичаста |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 65,409 u | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 135 (142) pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 131 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | 139 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Ar]3d104s2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони број | 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | амфотерни | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | хексагонална | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 692,68 K (419,53°C) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 1180 K (907 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 9,16×10-3 m³/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 115,3 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 7,322 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 192,2 Pa (692,73 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | 3700 m/s (293,15 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 1,65 (Паулинг) 1,66 (Алред) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 390 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | 16,6×106 S/m | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 116 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 906,4 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 1733,3 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 3833 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| IV енергија јонизације | 5731 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Цинк (Zn, латински - zincum)је метал IIB групе Има 23 изотопа чије се атомске масе налазе између 57-78, од којих су постојани 64, 66, 67, 68 i 70
Откривен је у Индији или Кини пре 1500 п.н.е. У Европу је донесен тек у XVII веку.
Садржај |
[уреди] Заступљеност
Заступљен је у земљиној кори у количини од 75 ppm у облику минерала - углавном ZnS, ZnO и смитсонита. Намирнице које су богате цинком су: остриге, посно месо и рибе. Такође га има и у зрнастом хлебу
[уреди] Физичке и хемијске особине
Метални цинк је бљештавобео, крх метал. На ваздуху подлеже оксидацији слично алуминијуму, али га слој оксида штити од даље корозије. Цинк је врло реактиван како у киселој, тако и у базној средини.
[уреди] Једињења
Најпознатије једињење цинка је његов оксид ZnO, који се користи као додатак за боје и лакове.
[уреди] Примена
Најважнија примена цинка је превлачење лима у циљу заштите од корозије. Цинк је такође састојак многих легура, посебно бакра. Цинк се такође користи и за електричне пећи.
[уреди] Биолошки значај
Цинк је један оод микроелемената и налази се у многим ензимима. Између осталог има удела и у: минерализацији костију, синтези беланчевина, зарастању рана, утиче на рад имунолошког система, правилну расподелу инсулина и штедњу холестерола и витамина А. Има удела и у регулацији крвног притиска и срчаног ритма.
Дневно га је потребно уносити у количини од минимум 5 милиграма, а препоручује се око 15-20 милиграма.
Недостатак цинка узрокује: малокрвност, успоравање темпа раста, споро зарастање рана, запалења коже ... Недостатак цинка код деце изазива нижи раст и лошије умно развиће.
Цинк делује као лек за болести желудца, реуматизам, кожне болести ...
Систематско узимање неких лекова, и пиће алкохола утиче на смањење количине цинка у човековом организму.
Соли цинк (II) изазивају рак уколико се уносе у великим количинама.
