Радерфордијум
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол, атомски број | Радерфордијум, Rf, 104 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | прелазних метала | ||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | IVB, 7 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 261 u | ||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Rn]5f146d27s2 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 32, 32, 10, 2 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони број | 4 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
| електронегативност | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона |
|||||||||||||||||||||||||||||||
Радерфордијум (Rf, латински - rutherfordium), пре је носио име unnilquadium (Unq) - је прелазни метал. Назив је добио по имену физичара Ernest Rutherford.
Поседује изотопе чије се атомске масе налазе између 257-262.
Изотоп 260 је вероватно добијен (неки то оспоравају) 1964 године од Ивана Курчатова у Руском граду Дубна, бомбардовањем изотопа 249 Cf једрима изотопа 12 угљеника. Сличаним експериментом који је извршио Adrew Ghiorso 1969 године на универзитету у Berkeley-у у Калифорнији добијен је изотоп 257. Резултати Ghiorsа се разликују од Курчатових резултата и зато се Русима оспорава да су први добили овај елемент. Руси су овај елемент 70-их година после Курчатове смрти назвали његовим именом - Курчатов, док су Американци користили назив који је предло ио Ghiorso - Радерфордијум (по имену Ernesta Rutherforda). IUPAC је 1989 године одлучио да елемент носи име Unnilqadium (име је добио по својој атомској маси), али следећи, актуелан назив који је IUPAC дао 1997 године је Радерфордијум.
Овај елемент се не јавља у природи. До сада је добијено само неколико његових атома. Претпоставља се да се Радерфордијум налази на Сунцу и на још неким звездама средње величине.
Његове физичке и хемијске особине нису познате, али претпоставља се да је он метал сличних особина као и титанијум.
Његова електронска конфигурација такође није позната јер је добијен у облику плазме. По правилима она би требала да буде: радон + 5f146d27s2
