Магнезијум

изотоп	заст.	в.п.р.	н.р.	п.р.
²⁴Mg	78,99%	стабилни изотор са 12 неутрона
²⁵Mg	10%	стабилни изотор са 13 неутрона
²⁶Mg	11,01%	стабилни изотор са 14 неутрона
²⁷Mg	(веш.)	9,45 минута	β^-	²⁷Al

Тамо где другачије није назначено,
употребљене су SI јединице и нормални услови.

Објашњења скраћеница:

заст.=заступљеност у природи,
в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада,
з.е=заробљавање електрона

Магнезијум (Mg, латински - magnesium) је земноалкални метал IIAгрупе. Гради 2+ јоне. Оксидациони број магнезијума у једињењима је искључиво +2. Има најнижу температуру топљења у групи земноалкалних метала.

Стабилни изотопи магнезијума су:

²⁴Mg
²⁵Mg и
²⁶Mg.

Да је магнезијум посебан елемент први је утврдио Јосеф Блек, а у чистом облику је добијен 1808 године од стране Humphry Davy-а

[уреди] Заступљеност и добијање

Магнезијум је заступљен у земљиној кори у количини од 2,74%. У природи се магнезијум веома често налази везан у виду силиката, али са становништа добијања најважнији минерали су му: доломита, магнезита, карналита, калцита и карбоната. У морској води је заступљен у количини од 1200 ppm (енгл. parts per million), у облику раствора соли Mg²⁺.

Намирнице које су најбогатије магнезијумом су (у 100 грама намирница):

семенке диње - 520 mg
какао - 420 mg
стабљика першуна - 291 mg
соја - 250 mg
ораси - 130-190 mg
боранија - 169 mg
јабука са кором - 103 mg

[уреди] Једињења

Најважнија магнезијумова једињења су: магнезијум оксид (MgO) магнезијум хидроксид (Mg(OH)₂) и његове соли. Водени раствори у којима је велика концентрација Mg²⁺ имају горак укус.

Легуре магнезијума и бакра су веома издржљиве механички са једном од најмањих густина међу легурама.

[уреди] Хемијске особине

Метални магнезијум се веома лако оксидује на ваздуху, али слично као и код алуминијума процес корозије магнезијума се зауставља због пасивизације. Када се отстрани горњи слој магнезијума који је оксидивао чист магнезијум веома лако реагује са водом градећи хиодроксид. Магнезијум редукује већину оксида чак и угљен (IV)-оксид. Магнезијум гори у угљеник (IV)-оксиду(који служи за гашење пожара) и редукује га при чему се ствара МgO и ослобађа се угљеник у виду чађи.

Катјони Mg²⁺ спадају у V групу катјона.

[уреди] Примена

Као редукционо средство магнезијум се користи за добијање метала из њихових оксида, као и за катодну заштиту метала од корозије. Легуре магнезијума са бакром се користе у авиоиндустрији као и у космичкој индустрији, тамо где су легуре титанијума и алуминијума сувише тешке. У сличним ситуацијама се користе и легуре алуминијума са z магнезијумом

[уреди] Биолошки значај

Магнезијум улази у састав хлорофила, јони магнезијума играју битну улогу у одржању осмотског притиска у крви и другим ткивима и у прослеђивању импулса у нервном систему.

Дневне потребе за магнезијумом код одраслог човека износе између 300-400 mg и премда магнезијума у природној средини има у намирницама које користи човек, магнезијума је све мање због ђубрења хемијским једињењима која садрже калијум. Међу последице недостатка магнезијума спадају и: прекомерна употреба алкохола, стрес, прекомерно коришћење масних намирница, пропадање бубрега.

Показатељи недостатка магнезијума могу да бити: нагла вртења у глави, пораст опадања косе, ломљење ноктију, кварење и ломљење зуба, знојење ноћу, проблеми са срцем, болови главе, клонулост.