Силицијум
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол, атомски број | Силицијум, Si, 14 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | металоида | ||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | IVA, 3, | ||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 2330 kg/m3, 6,5 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | сива |
||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 28,0855 u</ | ||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 110 (111) pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 111 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | 210 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Ne]3s23p2 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 4 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони број | 4 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | амфотерни | ||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | регуларна зидно центрирана |
||||||||||||||||||||||||||||||
| физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 1687 K (1414 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 3173 K (2900 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 12,06×10-3 m³/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 384,22kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 50,55 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 4,77 Pa (1683 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | bd | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 1,90 (Паулинг) 1,74 (Алред) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 700 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | 2,52×10-4 S/m | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 148W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 786,5 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 1577,1 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 3231,6 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| IV енергија јонизације | 4355,5 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| V енергија јонизације | 16091 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| VI енергија јонизације | 19805 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| VII енергија јонизације | 23780 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| VIII енергија јонизације | 29287 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| IX енергија јонизације | 33878 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| X енергија јонизације | 38726 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, |
|||||||||||||||||||||||||||||||
Силицијум (Si, латински -silicium) је је металоид IVA групе. Стабилни изотопи силицијума су:28Si, 29Si i 30Si.
Најважнија једињења силицијума су: оксид силицијума, који је главни састојак песка и стакла; киселине силицијума H2nSimO2m+n, њихове соли, хлоросиликати и алкосиликати. Силицијум се такође доста користи у електро индустрији. Силицијум је други елемент по заступљености(одмах после кисеоника) на Земљи. Силицијум слично угљенику гради ланце силицијум-силицијум, силицијум-кисеоник-силицијум и силицијум-азот-силицијум. Постоји доста бројна (око 300 000) група таквих једињења, ипак има их доста мање него угљеникових једињења. Значај силицијума за живе организме ипак није велики. Њега неки организми користе за грађење ћелијског зида, а значајан је као и састојак неколико ензима
Силицијум је 1822 године издвоио Jons Beželius из SiO2(који је тада сматран за хемијски елемент), претварајући га флуороводоничном киселином (HF) у SiF4 и редукујући га калијумом. Распрострањеност силицијума на Земљи је доста велика 26,95% и он је други елемент по распрострањености (одмах после кисеоника). Као што угљеник има најважнију улогу у органском свету такву улогу силицијум има у неорганском, јер SiO2 у разним облицима(кварц, песак, кристобалит) као и минерали силикати и алумосиликати чине већину стена које граде земљину кору.
[уреди] Види још
