Боријум

Из пројекта Википедија

Sg - Bh - Hs Re Bh   периодни систем
Важнији подаци
Име, симбол, атомски број	Боријум, Bh, 107
Припадност скупу	прелазних метала
група, периода	VIIB, 7
атомска маса	264 u
електронска конфигурација	[Rn]5f146d57s2
e- на енергетским нивоима	2, 8, 18, 32, 32, 13, 2
оксидациони број	без података
агрегатно стање	без података
електронегативност	без података
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р. 262Bh (веш.) 0,102 s α 10,420 258Db 264Bh (веш.) 0,440 s α 9,970 260Db
Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона

Боријум (Bh, латински - bohrium), претходно је носио име Unnilsepium (Uns) - је прелазни метал. Назив је добио по данском физичару Nielsa Bohra.

[уреди] Историја

Први пут су га добили Руси у граду Дубна 1976 године. Најзаслужнији за то је Y. Ogenessian који је био вођа тима истраживача у Уједињеном Институту за испитивање једара. Тамо је добијен изотоп ²⁶¹Bh са временом распада око 10 ms. Атом боријума је добијен бомбардовањем бизмута -204 једрима хрома -54.

Године 1981немачки тим научника под веђством P.Armbrustera и G. Münzenberga је добио изотоп ²⁶²Bh.

Немци су предложили назив nielsbohr,да би наградили Nielsa Bohra, а Руси су хтели да му дају име дубнијум. Несугласице су довеле до тога да елемент привремено добије име Unilseptium.

Године 1994 комитет IUPACа, је предложио име боријум. Ипак несугласице су постојале све до 1997 када је добио данашњи назив.