Неутрон
Из пројекта Википедија
 |
Овај незавршени чланак Неутрон, везан је за хемију. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |
| Неутрон | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Класификација | ||||||||
|
||||||||
| Својства | ||||||||
|
У физици, неутрон је субатомска честица без наелетрисања и са масом од 940 MeV/c 2 (1.6749 х 10-27 kg, мало већом од масе протона). Његов Спин је 1/2.
Неутрон је саставни део језгра сваког атома осим најраспросрањенијег изотопа водоника, чије се језгро састоји само од једног протона.
[уреди] Особине
Ван језгра неутрони су нестабилни и имају време полу-распада од око 15 минута. Распадају се на протон, електрон и антинеутрино. Исти распад, бета распад, се одиграва у неким језгрима. Унутар језгра неутрон и протон разменом пиона преобраћају се један у другога. Неутрон је класификован као барион, и састоји се од два down кварка и једног up кварка. Антиматеријски еквивалент неутрона је антинеутрон.
Изотопи хемијских елемента одређују се бројем неутрона у атомском језгру. На пример, изотоп угљеника, угљеник-12, 12C, има 6 протона и 6 неутрона, угљеник-13, 13C, 6 протона и 7 неутрона а угљеник-14, 14C, 6 протона и 8 неутрона.
[уреди] Интеракције
Неутрон учествује у свим облицима интеракција: електромагнетној, нуклеарној слабој, нуклеарној јакој и гравитационој интеракцији.
Мада је, издалека гледано, неутрон неутрална честица у његовој унутрашњости постоји расподела позитивног и негативног наелектрисања што се испо Карактеристика неутрона која га највише разликује од осталих обичних субатомских честица је његова електронеутралност. Ово својство неутрона је одложило њихово отткривање, чини их веома продорним, чини да их није могуће директно посматрати, и чини их веома важним чиниоцима нуклеарних промена.
[уреди] Литература
С. Мацура, Ј. Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Службени лист, Београд, 2004., стр. 504.
