Арсен

Из пројекта Википедија

Ge - As - Se   P As Sb       периодни систем
Општи подаци
Име, симбол, атомски број	Арсен, As, 33
Припадност скупу	металоида
група, периода	VA, 4,
густина, тврдоћа	5727 kg/m3, 3,5
Боја	металносива
Особине атома
атомска маса	74,92160 u
атомски радијус	115 (114) pm
ковалентни радијус	119 pm
ван дер Валсов радијус	185 pm
електронска конфигурација	[Ar]3d104s24p3
e- на енергетским нивоима	2, 8, 18, 5
оксидациони бројеви	±3, 5
Особине оксида	средње кисели
кристална структура	ромбоидна
физичке особине
агрегатно стање	чврсто
температура топљења	1090 K (817 °C)
температура кључања	887 K (614 °C)
молска запремина	12,95×10-3 m³ /mol
топлота испаравања	34,76 kJ/mol
топлота топљења	369,9 kJ/mol
притисак засићене паре	без података
брзина звука	без података
Остале особине
Електронегативност	2,18 (Паулинг) 2,20 (Алред)
специфична топлота	330 J/(kg*K)
специфична проводљивост	3,45×106 S/m
топлотна проводљивост	50 W/(m*K)
I енергија јонизације	947,0 kJ/mol
II енергија јонизације	1798 kJ/mol
III енергија јонизације	2735 kJ/mol
IV енергија јонизације	4837 kJ/mol
V енергија јонизације	6043 kJ/mol
VI енергија јонизације	12310 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р. 73As (веш.) 80,3 дана з.е.   73Ge 74As (веш.) 17,8 дана β+   74Ge 75As 100% стабилни изотор са 42 неутрона
Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона

Арсен (As, латински - arsenium) је металоид VA, групе. Има четри изотопа: 73, 74, 75 i 76, од којих је постојан само 75.

Заступљен је у земљиној кори у количини од 2,5 ppm (енг. parts per million) у облику неколико минерала од којих је најраспрострањенији арсенопирит који се често налази и у лежиштима пирита.

Његова једињења су била позната још у античко доба. У чистом облику први га је издвоио алхемичар Алберт Велики у XII-ом веку, мада на то откриће претендују и старији арапски алхемичари и кинески народни лекари.

Сигурно најпознатије једињење арсена је врло токсичан As₂O₃. Нетоксичне соли арсен(V) су састојци пестицида, као и додаци стаклу дајући му зеленкасту боју.

природан арсен

Биолошки значај - неколико ензима који су неопходни за живот садрже арсен. Арсен је један од микроелемената и његова минимална дневна количина је веома ниска 0,04 милиграма. Соли арсен(III) су веома отровне и изазивају рак.

Смртоносна доза износи 50 милиграма. Соли арсен(V) су неотровне али имају јако бактерицидно дејство. Ипак уношењем великих количина оне се нагомилавају у организму у редукују се до токсичних соли арсен(III).

Арсен поседује две алтотропске модификације: прва модификација- алфа је крх метал, који бурно реагује са водом. Друга модификација- бета је златне боје, много мање реактивна од алфа модификације. Чист арсен се додаје неким легурама челика, а и се додаје силицијуму у електричној индустрији.