Калај
Из пројекта Википедија
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол, атомски број | Калај, Sn, 50 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | слабих метала | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | IVA, 5 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 7310 kg/m3, 1,5 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | сребрнобела |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 118,710 u | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 145 (145) pm | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 141 pm | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | 217 pm | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Kr]4d105s25p2 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 18, 4 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони бројеви | 4, 2 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | амфотерни | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | тетрагонална | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| физичке особине | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | чврсто | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 505,08 K (231,93 °C) |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 2875 K (2602 °C) |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 16,29×10-3 m³/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 295,8 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 7,029 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 5,78×10-21 Pa (505 K) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | 2500 m/s (293,15 K) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 1,96 (Паулинг) 1,72 (Алред) |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 228 J/(kg*K) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | 9,17×106 S/m | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 66,6 W/(m*K) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 708,6 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 1411,8 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 2943,0 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| IV енергија јонизације | 3930,3 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| V енергија јонизације | 7456 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона, i.t.=изомерни прелаз |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Калај (Sn, латински stannum) - је метал IVA групе. У природи се јавља у облику једињења.
Садржај |
[уреди] Алотропске модификације
Калај гради две алотропске модификације. При нормалним условима калај се јавља у модификацији β (бета) познатој под називом бели калај, која је постојана само изнад 13,2°C; има кристалну решетку тетрагоналног састава, густине 7,3 g/cm3.
На температури нижој од 13° С прелази у неметалну модификацију α (алфа) густине 5,85 g/cm3. - сиви калај који се већ лаганим додиром претвара у прах. Ово својство калаја назива се калајна куга или музејска болест јер се јавља на калајним предметима који се зими чувају у музејима. Брзина преласка у неметалну модификацију повећава се снижењем тмпературе као и непосредним додиром металног калаја са сивом модификацијом.
[уреди] Особине
Калај је метал сребрнобеле боје, мале тврдоће. Чист калај (бели калај) је растегљив, врло кован. При собној температури калај је отпоран на дејство воде и ваздуха, слабих киселина и база. Ваљањем се извлачи у танке листиће- станиол. Због доступности, ниске температуре топљења, лакоћу ливења, добрих механичких особина, а такође и због ниске цене, калајни предмети су били веома популарни. Предмети од калаја су највише коришћени између XIV и XVI века.
[уреди] Примена
Калај се користи за превлачење других метала танким слојем, побољшавајући њихову отпорност на корозију. Овај процес се користи за осигуравање челичних судова који се користе у прехрамбеној индустрији као што су нпр. лименке које се праве од белог лима који је уствари калаисани гвоздени лим.
Велике количине клаја употребљавају се за израду легура: бронзе (легура са бакром), метала за лемљење (легура са оловом), типографског метала ( са антимоном и оловом), британија метала (са антимоном и бакром), а користи се и за израду прибора за јело и за клизне лежајеве. Легура калаја и олова има ниску температуру топљења (нпр. при 60% калаја та температура износи 180°C) користи се у електротехничкој индуструји
[уреди] Једињења
Најважнија руда је кастерит (SnO2) чијом се редукцијом добија елементарни калај. Халогени елементи се лако једине са калајем, тако са сувим хлором гради калај IV хлорид SnCl4, ковалентно једињење са тетраедасрском структуром. Употребљава се као мочило при бојењу.
