Паладијум
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол,атомски број | Паладијум, Pd, 46 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | прелазних метала | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | VIIIB, 5 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 12023 kg/m3, 4,75 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | сребрносива |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 106,42 u | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 140 (169) pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 131 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | 163 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Kr]4d10 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 18 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони бројеви | ±1 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | средње базни | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | регуларна зидно центрирана |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 1828,05 K (1554,90 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 3236 K (2963 °C) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 8,56×10-3 m³/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 357 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 17,6 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 1,33 Pa (1825 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | 3070 m/s (293,15 K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 2,20 (Паулинг) 1,35 (Алред) |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 244 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | 9,5×106 S/m | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 71,8 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 804,4 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 1870 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Паладијум (Pd, латински - palladium) је метал VIIIB групе.
Поседује 25 изотопа чије се атомске масе налазе између 96-116. Постојани изотопи су: 102, 104-106, 108 i 110.
Заступљен је у земљиној кори у количини од 6x10-4 ppm (енг. parts per million) углавном као пратиоц руда бакра и цинка.
Откривен је 1803 од стране Williama Hyde Wollastona, у Лондону. Име елемента потиче од планетоида Pallas.
Најкориснија једињења паладијума су његова киселина и Pd(PPh3)3.
Паладијум нема микаквог биолошког значаја
У чистом облику он је сјајан, сребрносив метал, кован и растегљив. Не реагује са водом и ваздухом. Јаке киселине, као и јаке базе га растварају. Лако апсорбује гасовити водоник, јер величина "рупа" у његовој кристалној решетци одговара величини молекула H2.
