Кисеоник

Из пројекта Википедија

N - O - F   O S       периодни систем
Општи подаци
Име, симбол, атомски број	Кисеоник, O, 8
Припадност скупу	неметала
група, периода	VIA, 2
густина, тврдоћа	1,429 kg/m3, bd
Боја	безбојан
Особине атома
атомска маса	15,9994 u
атомски радијус	60 (48) pm
ковалентни радијус	73 pm
ван дер Валсов радијус	152 pm
електронска конфигурација	[He]2s22p4
e- на енергетским нивоима	2, 6
оксидациони бројеви	±2, 1
Особине оксида	нема
кристална структура	регуларна
Физичке особине
агрегатно стање	гасовито
температура топљења	50,35 K (-222,8 °C)
температура кључања	90,18 K (-182,97 °C)
молска запремина	17,36×10-3 m³/mol
топлота испаравања	3,4099 kJ/mol
топлота топљења	0,22259 kJ/mol
притисак засићене паре	без података
брзина звука	317,5 m/s (293 K)
Остале особине
Електронегативност	3,44 (Паулинг) 2,50 (Алред)
специфична топлота	920 J/(kg*K)
специфична проводљивост	без података
топлотна проводљивост	0,02674 W/(m*K)
I енергија јонизације	1313,9 kJ/mol
II енергија јонизације	3388,3 kJ/mol
III енергија јонизације	3388,3 kJ/mol
IV енергија јонизације	7469,2 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р. 15O (веш.) 122 s β+   15N 16O 99,762% стабилни изотор са 8 неутрона 17O 0,038% стабилни изотор са 9 неутрона 18O 0,2% стабилни изотор са 10 неутрона
Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада

Кисеоник (O, латински oxygenium) је неметал z VIA. Он је најраспрострањенији елемент на Земљи - количина кисеоника у земљиној кори износи 45%. Он такође чини и 20,8% атмосфере земље.

Стабилни изотопи су му ¹⁶O, ¹⁷O и¹⁸O

Садржај 1 Особине кисеоника 2 Примена 3 Поступак са гасом 4 Начин добијања и дистрибуције 5 Спољашње везе

[уреди] Особине кисеоника

Под нормалним условима је у гасовитом агрегатном стању. Неопходан за опстанак живих бића. Снажан оксиданс. У течно стање прелази на -183°Ц (1.013 бара) подржава горење, беѕ боје, укуса и мириса. Кисеоник у чистом облику се јавља у виду молекула O₂ и озона O₃

[уреди] Примена

• У процесима сагоревања ради постизања виших температура.
• У металопрерађивачкој индустрији и металургији за сечење и заваривање, за интензивирање технолошких процеса.
• У индустрији неметала за постизање виших температура.
• У хемијској индустрији за производњу синтензних гасова, у пиролитичким процесима ...
• У осталим применама (медицина, биолошке науке, прехрамбена индустрија, научнотехничка истраживања).

[уреди] Поступак са гасом

Употреба кисеоника под притиском и употреба течног кисеоника подлежу посебним прописима и мерама заштите.

Није дозвољен контакт кисеоника са органским материјалима. За течни кисеоник се препоручује аустенитни челици, алуминијум и легуре, бакар и легуре. Дозвољена употреба флуорних полимера (тефлон). За гасовити кисеоник је под одређеним условима дозвољена примена угљеничних лако легираних челика и легура бакра и алуминијума.

[уреди] Начин добијања и дистрибуције

У индустрији се добија се ректификацијом течног ваздуха на температури испод -185°Ц

Најчешће се испоручује у челичним судовима - боцама, под притиском од 150 бара. Боце су појединачне или у батеријама - палетама са заједничким вентилом за пуњење и пражњење, у батеријама судова - боца трајно уграђеним на транспортно возило или у течном агрегатном стању специјалним транспортним возилима до резервоара корисника кисеоника.

[уреди] Спољашње везе

Произвођач у Београду