Радон
Из пројекта Википедија
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол, атомски број | Радон, Rn, 85 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | племенитих гасова | ||||||||||||||||||||||||||||||
| група, периода | VIIIA, 6 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 9,73 kg/m3, bd | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | безбојан | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | |||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 222 u | ||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | bd (135) pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 145 pm | ||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Xe]4f145d106s26p6 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 32, 18, 8 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони број | 0 | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | регуларна зидно центрирана |
||||||||||||||||||||||||||||||
| физичке особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | гасовито | ||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 202 K (-71 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 211 K (-62 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 50,50×10-3 m³/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 16,4 kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 2,89kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | |||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | без података(Паулинг) без података(Алред) |
||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 94 J/(kg*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | без података | ||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 3,64×10-3 W/(m*K) | ||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 1037kJ/mol | ||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | |||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
|||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона |
|||||||||||||||||||||||||||||||
Радон (Rn, латински - radon) - је племенити гас. Име је добио по хемијском елементу радијуму. Познато је 27 радонових изотопа , који настају услед распада радиоактивног урана 238U, 235U и торијума 232Th. Већина тих изотопа има веома кратко време полу распада (мање од 1 сат). Изузетак су 3 изотопа радона: 222Rn - 3,8 дана, 211Rn - 14,7 сати и 210Rn - 2,5 сати. Најопаснији по животну средину је изотоп 222Rn. Он представља 80% свих радонових изотопа.
Радон за време свог распада емитује алфа зраке (емитује и бета зраке али у малој количини) велике јонизационе моћи.
[уреди] Радон и здравље
Радон има штетан утицај на здравље људи. Штетна делатност се огледа у поремећајима ћелијске структуре ДНК због високо енергетског, краткотрајног продукта распада радона 222Rn, изазивајући развој канцерогених ћелија. Често изазива рак плућа код рудара. Многе државе имају норме које ограничавају концентрацију радона у ваздуху.
