Алзас
Из пројекта Википедија
Алзас/Alsace | |
---|---|
Департмани | Доња Рајна (67) Горња Рајна (68) |
Префектура | Стразбур |
Укупно становника | 1 794 000 становника (2004) |
Густина | 217 становника/km² |
Површина | 8 280 km² |
Број округа | 13 |
Број кантона | 75 |
Број општина | 903 |
Председник регионалног већа |
Адриан Зелер (UMP) |
Алзас (француски : Alsace; немачки : Elsass) је регион Француске који садржи два департмана: Доња Рајна на северу и Горња Рајна на југу. Главни град је Стразбур који је уједно и највећи град. Алзас је у почетку био део Светог Римског Царства и постепено је прешао под француску власт, да би у 17. веку постао регион Француске. Регион се налази на крајњем истоку Француске и граничи са Немачком и Швајцарском.
Садржај |
[уреди] Географија
Алзас покрива површину од 8280 km² што га чини најмањим регионом у континенталној Француској. Територија је 190 km дугачка и 50 km широка и чини 1,5 % површине Француске. На истоку региона се налази река Рајна, а на западу планине Восгес . На југозападу регион се граничи са регионом Франш-Конте и са регионом Лорена на западу. Крајолик је већином шумски, а и неколико долина се налази у региону. Највиша тачка у региону је Гранд Балон 1424 m (бивши ballon de Guebwiller), који се налази у департману Горња Рајна. Алзас има полуконтиненталну климу са хладним и сувим зимама и врућим летима. Град Колмар је најсувљи град у Француској са годишњим падавинама од 550 mm.
[уреди] Историја
У давна времена Алзас су настањивала номадска племена, да би се 1500 п.н.е. на то подручје почели досељавати Келти. 58 год. п.н.е. Римљани су напали Келте и Алзас претворили у центар винске културе. На том су подручју Римљани подигли бројна утврђења и војне кампове. Падом Римског Царства подручје Алзаса су преузели прво Аламани, па од 5. века Франци. Временом Алзас је постао део Светог Римског Царства Немачког Народа и био је под управом Хабсбурговаца. Године 1336. и 1339. били су велики прогони Јевреја, које су кривили за кугу, лошу жетву и јаке зиме. Већи дио Алзаса је уступљен Француској 1648. на крају Тридесетогодишњег рата. Алзас и Лорена су уступљени Немачком Царству послије Француско-Пруског рата. Алзас је остао део Немачке до краја Првог светског рата када је враћен Француској Уговором у Версају. После Првог светског рата, регионална влада је прогласила независност, да би недељу дана после Французи поново преузели власт. Регион је поновно припојен Немачкој 1940., за вријеме Другог светског рата. Француска је поновно преузела контролу над покрајином, новембра 1944.
[уреди] Становништво
Становништво Алзаса ће нарасти између 12,9% и 19,5% између 1999. и 2030. године. Са густином од 209/km² Алзаса је трећа најнасељенија покрајина континенталне Француске. Становништво је већином германског порекла.
[уреди] Економија
Са БДП-ом од 24.804 € по становнику, ово је друга најбогатија регија у Француској. Већи БДП од Алзаса има само Паришка регија. 68% радних места отпада на услуге, а 25% на индустрију, што покрајину чини ниндустријски најразвијенијом регијом у Француској.
[уреди] Спољашње везе
- ((fr)), ((de)), ((en)) Званична страница
- ((fr)) Туризам у Алзасу
- ((fr)) Градови и села Алзаса
|
|||
Алзас · Аквитанија · Оверња · Бургоња · Бретања · Центар · Шампања-Ардени · Корзика · Франш-Конте · Париски регион · Лангдок-Русијон · Лимузен · Лорена · Средишњи Пиринеји · Север-Па де Кале · Доња Нормандија · Горња Нормандија · Лоара · Пикардија - Поату-Шарант · Прованса-Алпи-Азурна обала · Рона-Алпи |