Словенија

Из пројекта Википедија

Координате: 46° 9' СГ Ш, 15° 3' ИГД

Република Словенија је приморска и подалпска држава на југу Средње Европе, која се на западу граничи са Италијом, на северу с Аустријом, на североистоку с Мађарском, на истоку и југу с Хрватском, а на југозападу, у Пиранском заливу, има излаз на Јадранско море.

Словенија је чланица Уједињених нација, Европске Уније и НАТО савеза.

Садржај 1 Демографија 1.1 Резултати претходних пописа 2 Историја 3 Политика 4 Општине 5 Државни празници (нерадни дани)

[уреди] Демографија

За више информација погледајте Демографија Словеније.

Према попису становништва из 2002. Словенија је имала 1.964.036 становника. Етнички састав је био следећи: Словенци 83.1%, Срби 2%, Хрвати 1.8%, Бошњаци 1.1% и други.

[уреди] Резултати претходних пописа

• 1991. ( Попис промењен и приклађен стандардима ЕУ-а по којем се броје само становници са сталним пребивалиштем у држави ) - 1.913.355 становника (Словенци 88.3%, Хрвати 2.8%, Срби 2.5%, Муслимани 1.4%)

• 1991. - 1.965.986 становника: 1.727.000 Словенаца или 87.8 %, 54.212 Хрвата или 2.8 %, 47.911 Срба или 2.4 %, 26.867 Муслимана или 1.4 %, 8.503 Мађара, 3.064 Италијана, 2.293 Рома и други.

• 1981. - 1.838.381 становника (Словенци 90.8%, Хрвати 2.9%, Срби 2.3%)

• 1971. - 1.679.051 становника (Словенци 94%, Хрвати 2.5%, Срби 1.2%)

[1]

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Словеније.

Овај чланак је део серије о историји Словеније

Главни чланци

Средњовековна Словенија Словенија под Аустријом Краљевина Југославија СФР Југославија Република Словенија

Категорија: Историја Словеније

Словенски преци данашњих Словенаца вероватно су се доселили на подручје Словеније у 6. веку. У 7. веку је настала Карантанија, прва држава Словенаца и једна од првих словенских држава. 745. године Карантанија губи независност и пада под власт Баварске, која опет постаје део франачке државе. Становништво се покрштава.

Око 1000. године написани су Брижински споменици, први писани документ на словеначком језику. У 14. веку већи део данашње Словеније пада под власт Хабсбурговаца, који касније постају Аустро-Угарска. Словенија се тада дели на три покрајине: Крањску, Корушку и Штајерску.

Године 1848. бројне народе захвата народни препород, па и Словенци имају политички програм који тражи уједињену Словенију.

Кад се 1918. године распала Аустро-Угарска, а Италија заузела покрајине Приморску и Истру, као и делове Далмације, основана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која се 1929. преименовала у Краљевину Југославију.

Краљевина Југославија се распала у 2. светском рату, а Словенија је потом постала део социјалистичке Југославије, службено проглашене 29. новембра 1943.

Данашња Словенија је на темељу плебисцита прогласила независност од СФРЈ 25. јуна 1991.

[уреди] Политика

За више информација погледајте Политика Словеније.

Словеначки се бира сваке пете године. Извршну власт има председник Владе и његов кабинет министара.

Парламент има два дома: Државни збор и Државни свет. Државни збор има 90 чланова, који се делом бирају директно, а делом непосредно. Државни свет има 22 члана, који заступају важне друштвене, економске, струковне и регионалне групе и појединце. Парламентарни избори одржавају се сваке четири године.

Долазак фашиста на власт у Аустрији,поново је актуелизовао тзв. Корушко питање које озбиљно нарушава дипломатске односе између две државе.

[уреди] Општине

За више информација погледајте Општине Словеније.

Словенија је службено подељена на 147 општина, међу којима, њих 11 има статус месне општине (означене с *).

Ајдовшчина Белтинци Бенедикт Бистрица об Сотли Блед Блоке Бохињ Боровница Бовец Брасловче Брда Брезовица Брежице Цанкова Цеље* Церкље на Горењскем Церкница Церкно Церквењак Чреншовци Чрна на Корошкем Чрномељ Дестрник Дивача Добје Добрепоље Доброва-Полхов Градец Добровник Дол при Љубљани Долењске Топлице Домжале Дорнава Дравоград Дуплек Горења вас-Пољане Горишница Горња Радгона Горњи Град Горњи Петровци Град Гросупље Ходош Храстник Хрпеље-Козина Идрија Иг Илирска Бистрица Иванчна Горица Изола Јесенице Језерско Јуршинци Камник Канал Кидричево Кобарид Кобиље Кочевје Комен Коменда Копер* Костел Козје Крањ*

Крањска Гора Крижевци Кршко Кунгота Кузма Лашко Ленарт Лендава Литија Љубљана* Љубно Љутомер Логатец Лошка долина Лошки Поток Ловренц на Похорју Луче Луковица Мајшперк Марибор* Марковци Медводе Менгеш Метлика Межица Миклавж на Дравскем пољу Мирен-Костањевица Мирна Печ Мислиња Моравче Моравске Топлице Мозирје Мурска Собота* Мута Накло Назарје Нова Горица* Ново место* Одранци Оплотница Ормож Осилница Песница Пиран Пивка Подчетртек Подлехник Подвелка Ползела Преболд Постојна Преддвор Преваље Птуј * Пуцонци Раче-Фрам Радече Раденци Радље об Драви Радовљица Равне на Корошкем Разкрижје Рибница Рибница на Похорју

Рогашка Слатина Рогашовци Рогатец Руше Селница об Драви Семич Севница Сежана Словењ Градец* Словенска Бистрица Словенске Коњице Содражица Солчава Старше Света Ана Свети Андраж в Словенских Горицах Свети Јуриј Шаловци Шемпетер-Вртојба Шенчур Шентиљ Шентјернеј Шентјур при Цељу Шкоцјан Шкофја Лока Шкофљица Шмарје при Јелшах Шмартно при Литији Шмартно об Паки Шоштањ Шторе Табор Тишина Толмин Трбовље Требње Трновска вас Трзин Тржич Турнишче Велење* Велика Полана Велике Лашче Вержеј Видем Випава Витање Водице Војник Вранско Врхника Вузеница Загорје об Сави Заврч Зрече Жалец Железники Жетале Жири Жировница Жужемберк

[уреди] Државни празници (нерадни дани)

Датум	Име	Напомена
1. и 2. јануар	Нова година
8. фебруар	Прешернов дан
дан након Ускрса	Ускрсни понедељак	клизни датум
27. април	Дан отпора
1. и 2. мај	Празник рада
25. јун	Дан државности
15. август	Marijino vnebovzetje
31. октобар	Дан реформације
1. новембар	Дан успомена на мртве
25. децембар	Божић
26. децембар	Дан независности