Лил
Из пројекта Википедија
Грб | Положај Лила |
---|---|
Опште информације | |
Држава | Француска |
Регион | Север-Па д Кале |
Департман | Север |
Површина | 34,83 km² |
Број становника | 184.657 |
Густина становништва | 5.302 стан./km² |
Географски положај | |
Интернет страница | http://www.mairie-lille.fr/ |
Политика | |
Градоначелник | Мартин Обри |
Лил (фр. Lille, хол. Rijsel) је град у северној Француској. То је главни град департмана Север и региона Север-Па д Кале.
Садржај |
[уреди] Географија
Град лежи на реци Деул на граници са Белгијом у француској Фландрији. Трећа је по величини речна лука Француске. Ка Лилу гравитирају и оближњи белгијски градови Кортријк и Турнај.
Клима у области града је умерена океанска: температуре не одскачу много током године, а кише су присутне у сва четири годишња доба.
[уреди] Становништво
Подручје Лила има тачно 200.000 становника. У ширем подручју, у које спадају суседни градови Рубе и Туркоинг, и сателитски град Вилнев д Аск, основан 1970, живи више од 1,1 милиона становника (1999). По томе је подручје Лила четврта највећа англомерација Француске.
Лил је град са највећим бројем студентског становништва у Француској, између 90.000 и 150.000.
[уреди] Историја
Име Лил потиче од чињенице да се град налази на речном острву (француски: Lille = L'Île - острво), (холандски: Rijsel = Ter ijsel - на острву).
Лил се први пут помиње 1054, а локална легенда каже да је град основан 640.
[уреди] Привреда
Област градова Лил, Рубе и Туркоинг је традиционално позната по текстилној индустрији.
У Лилу постоји 8.341 предузећа (31.496 у ширем подручју), од којих је 57% послује у области услуга, 34% у трговини, а 9% у индустрији. Међу њима доминирају (90%) мала предузећа са мање од 10 запослених.
[уреди] Саобраћај
Лил је важна раскрсница у европској мрежи брзих возова (TGV). Град лежи на линији Еуростара ка Лондону и Талиса према Амстердаму и Келну. Воз Талис на линији Париз-Брисел не стаје у Лилу.
Лил поседује једну од првих и најдужих линија аутоматског метроа на свету.
[уреди] Знаменити грађани
- Емил Бернар, сликар
- Мадлен Дамермон (1917-1944), борац у покрету отпора
- Жан Дјудоне, математичар
- Жулијен Дувивијер, писац и режисер
- Пјер Дегејтер (1848-1932), композитор музике за Интернационалу
- Шарл де Гол (1890-1970), генерал и државник
- Филип Ноаре, глумац
- Матијас де Лобел, ботаничар
- Едуар Лало, композитор
- Жан Батист Перен, физичар, добитник Нобелове награде