Корзика

Из пројекта Википедија

Координате: 42° 9' СГ Ш, 9° 5' ИГД Корзика је острво, које је и један од региона Француске. Корзика је четврто острво по величини на Медитерану.

Корзика

Департмани	Јужна Корзика Горња Корзика
Префектура	Ајачио
Укупно становника	275.000 становника (2006.)
Густина	32 становника/km²
Површина	8.680 km²
Број округа	5
Број кантона	52
Број општина	360
Председник регионалног већа	Анж Сантини

Регион се састоји од 2 департмана. Чувена је као родно место Наполеона Бонапартеа.

[уреди] Географија

Топографија

Корзика има 1000 km обале и више од 200 плажа. Већином је то планинско острво са највишим врхом од 2706 m. Има око 20 врхова са преко 2.000 метара. Од Сардиније је одвојена Бонифацијским мореузом.

Највећи градови су:

Ајачио
Бастија
Корт
Сартен
Сен Флоран
Калви
Лил Рус
Порт Вексио
Бонифацио

[уреди] Историја

Корзика је била под утицајем Картагине или у саставу Картагине све до 237. пне., када долази под Римску Републику. Под Римом је била до доласка Вандала 430. Под Византијом је од 522.

Касније острво мења господаре, укључујући Арапе (Мауре) и Ломбарде, док није пала 1282. под Ђенову после битке код Мелорије против Пизе. Корзика углавном остаје под Ђеновом до 1768., с тиме да је била под Арагоном од 1296. до 1434. и под Француском од 1553. до 1559. Француска је купила Корзику 1768.

Значајна личност корзиканске историје је генерал Паскал Паоли(1725.-1807.), који се борио за корзиканску независност и против Ђенове и против Француске. Са њим Корзика добија свој амблем маварске главе, по периоду Маварске власти (850.-1034.).

Корзика је родно место Наполеона Бонапартеа.

[уреди] Екологија

Острво има медитеранску климу, са врућим сухим летима и благим, кишним зимама. Вегетација Корзике чине медитеранске шуме, макије и шуме. Већина обалног појаса је укрчена за потребе пољопривреде и пашњака, тако да је то заједно са сечом шума битно смањило планинске шуме.

Национални парк је створен 1972. и представља заштиту за хиљаде ретких животиња и птица. Парк је заштићен и до њега се може доћи само једрењем. Две угрожене животињске врсте су муфлон и корзикански црвени јелен, који је ендемска животиња.

[уреди] Управа

Map of Corsica

Главни град је Ајачио. Корзика је подељена на два департмана: Јужну Корзику и Горњу Корзику. Та два депармана су створена 1975. цепањем јединственог департмана Корзика. Пропали су задњи покушаји добијања аутономије. Није успио референдум из 2003., по коме су департмани требали бити укинути, а Корзика добити већа права.

[уреди] Економија

Туризам игра највећу улогу у економији Корзике. Угодна клима, прелепе планине и прекрасне плаже привлаче туристе из Француске и Европе. Острво још увек није достигло ниво развоја осталих француских регија, па је још увек релативно мало угрожено индустријским развојем.

[уреди] Политика

На острву постоји неколико покрета, од којих се једни залажу за већу аутономију у Француској, а други за независност. Аутономаши се залажу за корзикански језик, више права локалној власти и за изузећа од пореза.

Француска влада се противи пуној независности острва. Током 1970-их било је доста бомбашких напада и атентата од стране терористичких група, које су на тај начин покушале постићи независност Корзике. Значајан догађај је био убојство префекта Клода Ерињака 1998.

Многе од група, које се залажу за независност изнућују новац, релативно слично сицилијанској мафији. Изнуђивање новца наводно служи циљевим ослобађања острва од Француске. Током 2000. председник владе Лионел Жоспен најавио је давање веђе аутономије Корзици у замену за крај насиља. Предложена аутономија значила би посебно већу заштиту корзиканског језика.