Чешка Република

Из пројекта Википедија

Координате: 49° 45' 0" СГ Ш, 15° 44' 59" ИГД Чешка Република (ЧР, Чешка) (чешки: Česká republika Аудио:  слушај, ČR, Česko) је континентална држава у средњој Европи. Граничи се са Пољском на северу, Немачком на северозападу и западу, Аустријом на југу, и Словачком на истоку. Главни и највећи град је Праг (1,2 милиона становника), важна туристичка дестинација. Чешка Република састоји се од историјских земаља: Бохемске, Моравске, и чешке Шлеске; ово тројство присутно је и на државном грбу. Чланица је Европске уније и Северноатлантског савеза (НАТО).

Чешко министарство спољних послова је 1993. саопштило да се скраћено име Чешка (чешки: Česko) има користити у свим приликама изузев званичних докумената и пуних имена владиних институција. Ово емоционално питање је међутим и даље контроверзно у самој Чешкој Републици, а краћи назив није ушао у употребу ни у многим другим светским језицима.

Садржај 1 Историја 2 Географија 2.1 Административна подела 3 Политика 4 Економија 5 Култура 5.1 Популарна култура 6 Спољашње везе

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Чешке Републике.

О насеобинама на територији Чешке још око 28.000 година пре нове ере говори низ археолошких налаза. Од трећег века пре нове ере насељавају је Келти, а од 1. века и Германи. Словени су се на подручје Чешке доселили у 5. веку, а у 7. веку оформили Самово царство. Године 833.на подручју Моравске, Словачке, северне Мађарске и западног закарпатског краја настаје Великоморавско царство, која временом расте и обухвата и Чешку (890–894), Шлеску, Лужице, Малопољску, и део Мађарске. Велика Морава, од које се Чешка отцепила 894, нестала је под ударом Мађара 907. године.

Чешка држава се рађа у другој половини 9. века, када је устоличен први чешки кнез из династије Пжемисловаца, Боривој I. У 10. и 11. веку држава се консолидује, припаја Моравску и постаје краљевина. Чешка краљевина била је значајна економска и војна сила, нарочито за време последњих Пжемисловаца Отакара II и Вацлава II. Врхунац, вероватно, представља време владавине моћног Карла IV из луксембуршке династије. Међутим, хуситски ратови у 15. веку, и тридесетогодишњи рат у 17. веку имали су разарајући учинак.

[уреди] Географија

Чешка се може описати као валовита долина окружена планинама. Југозападну границу Чешке чини планина Чешка Шумава, висине од 1.000 до 1.400 метара, на северозападу то су Рудне горе (1.244 m). На северу су планине Судети са највишим врхом Чешке Снежка (чешки Sněžka) на 1.602 метра надморске висине, у делу званом Крконоше.

Чешка и Моравска су раздвојене ниским Чешко-Моравским горјем (600-800 метара). Моравска се на истоку ослања на планине Бескиди и Бели Карпати. Јужну границу према Аустрији већим делом чини река Таја.

У Чешкој извиру велике реке Лаба и Влтава. Кроз Моравску протиче река Морава и извире река Одра. Са планина Чешке, воде се сливају према 3 мора: Северно, Балтичко и Црно. Чешка је стога европска вододелница.

Земљиште је врло плодно. У Чешкој се гаји доста хмеља (позната по производњи пива), а у Моравској грожђа (производња вина).

Чешка лежи у умереној климатској зони. Просечна годишња температура износи 7,9°, уз благе зиме (просек за фебруар је 0,5°) и свежа лета (јун 18,6°C). Свих 12 месеци у години су влажни.

[уреди] Административна подела

	Регион	Главни град	Становништво (2003)
	Главни град Праг	Праг	1.160.118
	Средња Чешка	Праг	1.125.735
	Јужна Чешка	Чешке Буђејовице	624.778
	Плзењски	Плзењ	549.369
	Карловарски	Карлови Вари	303.761
	Устецки	Усти над Лабом	819.442
	Либерецки	Либерец	427.418
	Краловехрадски	Храдец Кралове	548.698
	Пардубички	Пардубице	506.849
	Височина	Јихлава	517.959
	Јужна Моравска	Брно	1.122.759
	Оломуцки	Оломуц	637.401
	Злински	Злин	593.458
	Моравско-Шлески	Острава	1.264.347

[уреди] Политика

Чешка Република је парламентарна демократија. Шеф државе је председник. Већу извршну моћ од њега има председник владе. Чешки Парламент има два дома: Веће посланика и Сенат. Веће посланика има 200 чланова изабраних по пропорционалном систему сваке 4 године, а Сенат 81 сенатора са мандатом од по 6 година и сложеним системом избора. Посланици морају имати бар 21 годину, сенатори 40.

Председника бира парламент. Бира се тако да у прва два круга кандидат мора освојити већину гласова у оба дома, или у трећем покушају просту већину свих присутних посланика. Кандидате за председника предлаже најмање 10 посланика, и они морају имати најмање 40 година. Мандат председника траје 5 година и може се још једном поновити. Председник именује судије уставног суда, може под одређеним условима распустити парламент, даје амнестију, а може и да врати закон у скупштину на поновно гласање.

Административно, Чешка Република је подељена у 14 региона, (чеш. kraje) који се деле на округе (okresy), а испод њих су општине (obce).

Чешка Република је 1. маја 2004. постала део Европске уније. На референдуму за прикључење гласало је 55,21% бирачког тела, за је гласало 77,33% (дакле 42,7% укупног бирачког тела).

[уреди] Економија

Још у доба комунистичког источноевропско економског блока, Чешка је спадала међу његове најразвијеније делове.

Преласком на тржишну привреду 1990, привреда је постепено приватизована. Током деведесетих година прошлог века, Чешка се задржала на челу листе посткомунистичких земаља по развоју.

Чешка највише тргује са Немачком и Европском унијом уопште. Стопа незапослености је на 9,65% (2005). Регионалне разлике су велике, при чему је Праг далеко испред по развоју и приходима од истока земље. Бруто производ по становнику 2004, износио је 8.351 евра, што је између нивоа Мађарске и Португалије у ЕУ. У приходима, услуге учествују са 57%, индустрија 39% и пољопривреда 4%. Најважније индустријске гране Чешке Републике су ауто-индустрија (Шкода Ауто), машинска, прерада домаћег дрвета, производња стакла и керамике.

Изузетан значај за Чешку привреду има туризам (види: туризам Чешке Републике).

[уреди] Култура

Карлов Универзитет у Прагу, основан 1340-их (вероватно 1348.), био је први универзитет у средњој Европи и у свим словенским земљама. Неки од његових студената и професора су били: Јан Хус, Франц Кафка, Милан Кундера, Никола Тесла, Алберт Ајнштајн, Ернст Мах, Томаш Масарик, Едвард Бенеш.

Моцарт је био везан за Праг, јер је у њему налазио на више разумевања за свој рад, него у Бечу. У Националном театру у Прагу је одржана премијера његове опере Дон Ђовани 29. октобра 1787. Вила Бертрамка у којој је становао, данас је музеј.

Познати су чешки композитори националне школе из 19. века, Беджих Сметана и Антоњин Дворжак. Међу писцима издвајају се Карел Чапек, Франц Кафка и Милан Кундера. Сликар и графичар Алфонс Муха био је један од предводника уметничког правца сецесије (или Art Nouveau). Чеси су били међу најактивнијим уметницима у покрету кубизма.

Чувени научник, Грегор Мендел, отац генетике, живео је и истраживао у Оломуцу.

Што се филмске уметности тиче, у Чешкој се одржава познати Филмски фестивал у Карловим Варима. Широм света познати су чешки режисери Јиржи Менцл и Милош Форман. Факултет за филм и телевизију (чеш. Filmová a televizní fakulta) у Прагу, била је школа за Менцла, Формана и Емира Кустурицу, између осталих.

[уреди] Популарна култура

• Најпопуларнији спорт у Чешкој је хокеј на леду, у коме је национална екипа имала доста међународног успеха (злато на олимпијади у Нагану 1998).

• Вера Чаславска, гимнастичарка, је на летњим олимпијадама 1964. и 1968. освојила укупно 7 златних олимпијских медаља.

• Из Чешке потиче више познатих манекенки, као: Ева Херцигова, Петра Немцова, Паулина Порижкова, Ивана Трамп и друге.

• Јозеф Чапек, сликар и писац, брат Карела Чапека, створио је израз робот који се први пут помиње у Кареловој драми РУР.

[уреди] Спољашње везе

• Председнички сајт
• Радио Праг