Литванија

Из пројекта Википедија

Координате: 55° 35' СГ Ш, 24° 7' ИГД

Република Литванија (литвански: Lietuva; пуни назив - Lietuvos Respublika) је република у североисточној Европи. Једна је од три балтичке државе. Граничи се са Летонијом на северу, Белорусијом на југоистоку, Пољском на југу, и Калињинградском Облашћу Русије на југозападу. Излази на Балтичко море.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Литваније.

Република Литванија се граничи на северу са Летонијом, истоку са Белорусијом, западу са Русијом и југу са Пољском. На северозападу излази на Балтичко море

[уреди] Већи градови

• Виљнус
• Каунас
• Клајпеда
• Маријампоље
• Варена
• Алитус
• Кедаjњај
• Паневежис
• Шауљај
• Таураге

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Литваније.

Литванија је први пут поменута у срдњевековном немачком рукопису, Кведлинбуршка хроника (Quedlinburg Chronicle), 14. фебруара, 1009. У средњем веку је постала значајна држава. Званично крунисање Миндаугаса за краља Литваније 6. јула 1253. је означило рођење Литваније, јер су се кнежеви ујединили у подршци његовој владавини. Касније, током раних година династије Гедиминида (1316. - 1430.), Литванија је израсла у независно Велико Литванско Војводство, које је у себи садржавало територије које данас припадају Белорусији и Украјини. До 15. века, велико војводство се простирало широм источне Европе, од Балтика до Црног мора.

Кеда је велики војвода Јогаила (Jogaila) крунисан за краља Пољске 2. фебруара 1386, Литванија и Пољска су се спојиле у савез, јер је обема државама владала иста династија. 1569, Пољска и Литванија су се и званично спојиле у једну државу, која се звала Пољско-Литванска Федерација. Овај савез је остао на снази до усвајања Мајског устава 1791, који је укинуо све унутрашње територијалне јединице, и спојио их у Краљевство Пољске. Већ 1795, се ова нова држава распала трећом поделом Пољске, која је уступила своје земље Русији, Пруској и Аустрији.

16. фебруара 1918, Литванија је поново успоставила своју независност на веома умањеној територији, која је укључивала области које су насељавали Литванци, док су не-литванске области Великог војводства које су припале Совјетском Савезу остале под совјетском контролом. Од почетка, територијални спорови са Пољском (око Области Виљнус и Области Сувалкаи) и Немачком (око Области Клаипеда, немачки: Memelland) су мучили нову државу. У међуратном периоду, уставна престоница Литваније је био Виљнус, мада је сам град окупирала Пољска (види Историја Виљнуса за више детаља). Литванска влада је у то време заседала у Каунасу, који је званично имао статус привремене престонице.

1940, почетком Другог светског рата, Совјетски Савез је окупирао и анектирао Литванију, у складу са Споразумом Рибентроп-Молотов. Земља је касније дошла под немачку окупацију, током које је убијено 90% Литванских Јевреја, што спада међу најужасније проценте у Холокаусту. Коначно је Литванију ослободио и поново окупирао Совјетски Савез 1945. године.

Педесет година комунистичке владавине се окончало појавом гласности, и Литванија је, предвођена Сајудисом (Sąjūdis), анти-комунистичким и анти-совјетским покретом за независност, прогласила обновљену независност 11. марта, 1990. Литванија је била прва совјетска република која се одцепила, мада су совјетске снаге до августа 1991. безуспешно покушавале да сузбију ово одвајање. Последње руске снаге су напустиле Литванију 31. августа, 1993 — што је чак раније него што су напустиле Источну Немачку.

4. фебруара 1991, Исланд је постао прва земља која је признала независност Литваније, а Шведска је прва отворила амбасаду у овој земљи.

Литванија је постала чланица Уједињених нација 17. септембра 1991. 31 маја, 2001, Литванија је постала 141. чланица Светске трговинске организације. Од 1988, Литванија је тежила остваривању ближих веза са западом, тако да је 4. јануара 1994, постала прва балтичка земља која је затражила чланство у НАТО пакту. 21. новембра 2002, НАТО је позвао Литванију да отпочне преговоре о чланству, и 29. марта 2004. је постала пуноправна чланица ове алијансе. 1. маја 2004. након што је 91 посто Литванаца подржало чланство у Европској унији, Литванија је ступила у ЕУ.