Каталонци
Из пројекта Википедија
Каталонци су романска етничка група која живи у Каталонији, Шпанији, Француској и Андори. Каталонаца има отприлике 7 милиона. По вери су углавном католици.
Каталонци углавном деле порекло с другим народима на Иберијском полуотоку те представљају потомке романизованих келтоиберских прастановника, а данашњи каталонски језик је своје почетке имао у вулгаризацији латинског језика која се на подручју данашње Каталоније бележи пред крај Западног римског царства.
На формирање каталонске националне свести је важан утицај имала чињеница да су области око данашње Барселоне биле међу првима које су у процесу ослобођене од арапских освајача, те су њени становници били мање изложени арапским утицајима и тако формирали засебан културни, а кроз Круну Арагона и политички идентитет.
Каталонија и Каталонци су крајем 15. века венчањем Фердинанда II Арагонског и Изабеле Кастиљске постали део јединствене шпанске држвае. Настојања да се очува посебан каталонски идентитет су 1640. године довеле до каталонског устанка у који се умешала Француска, а који је 1659. довео до Пиринејског мира и поделе Каталоније на шпански и француски део.
Каталонци су у обе државе били изложени централизаторским настојањима да се затре њихов национални идентитет. У Шпанији је у томе било мало успеха, јер се шпански део Каталоније профилирао као релативно просперитетна регија, напредна у односу на остатак Шпаније. То је у 20. веку дало подлогу за покрет ком је циљ био аутономија Каталоније, која је установљена 1932. године након успостављања републике.
Каталонци су због тога у шпанском грађанском рату били на страни републике, а након пораза су подвргнути бруталној репресији од стране победничких националиста на челу са Франциском Франком. Каталонски национални идентитет је поново признат тек наком Франкове смрти, а 1978. поново успостављена каталонска аутономија. Део Каталонаца, међутим, с тим није задовољан те захтева суверенитет односно пуну независност.
