Немачки језик
Из пројекта Википедија
| Немачки језик (Deutsch) |
|
|---|---|
| Говори се у: | Немачка, Аустрија, Швајцарска, и у 38 других држава. |
| Регија: | Европа |
| Укупно људи који говоре немачки: | 120 милиона |
| Рангиран по броју људи који га говоре у свету: | 9 |
| Језичка група: Класификација: |
Индо-европска германски |
| Статус језика | |
| Званични језик у: |
Европској унији, Немачкој, |
| Регулисан од: | - |
| Кодови и шифре немачког језика | |
| ISO 639-1 | de |
| ISO 639-2 | ger (B) / deu (T) |
| SIL | GER |
Немачки језик (нем. Deutsch), је један од језика западне групе германских језика, и спада међу највеће светске језике. То је матерњи језик највећег броја становника Европске уније.
Немачким језиком се говори у Немачкој, Аустрији, Лихтенштајну, у две трећине Швајцарске, у две трећине провинције Јужни Тирол у Италији, источним кантонима Белгије и у пограничним деловима Данске.
У Луксембургу (нем. Luxemburg), као и у француским областима Елзас (нем. Elsass) и Лорен (нем. Lothringen), староседеоци ових области говоре различитим немачким дијалектима, док је део становништва овладао стандардним немачким (посебно у Луксембургу), мада је у Алзасу и Лорену француски језик потиснуо немачки у задњих четрдесет година.
Мале заједнице које говоре немачким језиком опстале су у Румунији, Републици Чешкој, Мађарској, посебно Русији, Казахстану и Пољској, мада су масивне емиграције становништва немачког порекла из ових земаља у Немачку смањиле број говорника у овим заједницама.
Ван Европе, највеће заједнице у којима се говори немачки језик налазе се у Сједињеним Америчким Државама (у државама Северној и Јужној Дакоти, Монтани, Висконсину и Индијани; Амиши, Хатери? и неки Менонити? говоре дијалектима немачког), у Бразилу (области Рио Гранде до Сул, где је настао нем. Riograndenser Hunsrückisch, Света Катарина, Парана и Еспирито Санто), у које је мигрирало милионе Немаца у задњих двеста година; али већина њихових потомака не говори немачки.
Заједнице у којима се говори немачки се могу такође наћи у бившој немачкој колонији Намибији, као и другим земљама у које су емигрирали Немци, као нпр. Канада, Исланд, Аргентина, Парагвај, Чиле, Перу, Венецуела, Тајланд и Аустралија.
Немачки језик је матерњи језик око сто милиона људи у Европи (подаци из 2004), односно матерњи је језик 13,3% Европљана, што га чини језиком којим се служи највише говорника у Европи без Русије, више од француског језика (66,5 милиона говорника 2004) и енглеског језика (64.2 милиона говорника 2004). Немачки је трећи језик по броју оних који га уче у школама, други по броју оних који га уче у Европи, и трећи у САД-у (после шпанског и француског). Немачки је један од званичних језика Европске уније, где је трећи језик по броју оних који га уче (одмах после француског).
Стандардни немачки језик није настао из неког дијалекта, већ су га осмислили песници, филозофи и други образованији људи. У 16. веку Мартин Лутер је превео Библију на немачки, свесно спајајући карактеристике различитих дијалеката. Желео је да што већи број људи разуме превод.
Са Гетеом и Шилером у 18. веку на врхунцу је била стандардизација немачког језика. Са више од 120 милиона говорника у 38 земаља света, није зачуђујуће да се разликује употреба немачког језика. Као и енглески, и немачки језик је плурицентричан и са три главна центра у којима се користи: Аустрији, Немачкој и Швајцарској.
Садржај |
[уреди] Историја
Због премештања становништва, због путева комуникација и трговине (углавном река), изолованости (високих планина и непрегледних шума) развили су се различите дијалекти немачког језика. Ови дијалекти, понекад међусобно и неразумљиви, коришћени су у Светом Римском Царству.
Како је Немачка било подељена на много држава, једино што је подстицало стандардизацију немачког језика је жеља писаца да их што већи број људи разуме.
Када је Мартин Лутер превео библију (Нови Завет 1521, Стари Завет 1534), свој превод је углавном базирао на већ развијеном језику, који је у то време био најразумљивији језик. Овај језик је био заснован на североисточним и дијалектима средње Немачке (околина Хановера) и сачувао је пуно од средњег високог немачког (за разлику од дијалеката средње и северне Немачке у којима је генитив већ почео да нестаје). У почетку, уз сваку Библију долазила је и листа речи које нису познате у том дијалекту и њихов превод. Католици су у почетку одбијали Лутеров превод и покушали су да створе сопствени католички стандард (Gemeines Deutsch) - који се од "протестантског Немачког" разликовао у ситним детаљима. Тек је средином 18. века, створен стандард који је добро прихваћен, чиме се завршио период раног новог високог немачког.
Немачки је био језик трговине и власти у Хабсбуршком Царству, које је окруживало велике површине централне и источне Европе. До средине 19. века био је то језик људи из градова у највећем делу царства. Знање немачког је значило да је говорник био трговац, урбани човек, а не његову националност. Неки градови, попут Прага и Будимпеште (Будим), су постепено били германизовани у годинама након њиховог уласка под хабсбуршку власт. Други, попут Братиславе, су првобитно насељени током хабсбуршког периода и били су примарно немачки у то време. Неколико градова, као што је Милано су остали првобитно не-немачки. Међутим, већина градова су били примарно немачки у овом периоду, као што су Будимпешта, Братислава, Загреб, и Љубљана, иако су били окружени територијама у којима су се говорили други језици.
Отприлике до 1800, стандардни немачки је био готово једино писани језик. У овом периоду, људи у урбаним крајевима северне Немачке, који су говорили дијалектима који су се значајно разликовали од стандардног немачког, учили су га готово као страни језик и трудили се да га изговарају што је сличније могуће ономе шта је написано. Прописане смернице за изговор су обичавале да сматрају северно-немачки изговор стандардом. Ипак, стварни изговор стандардног немачког варира од региона до региона.
Медији и штампана дела су готово увек на стандардном немачком (нем. Hochdeutsch), који разумеју у свим територијама на којима се говоре немачки језици (са изузетком предшколске деце у зонама у којима се говоре само дијалекти - на пример Швајцарска — али у ери телевизије чак и предшколска деца науче стандардни немачки још пре поласка у школу).
Први речник браће Грим, који се састоји из 16 делова објављиваних између 1852 и 1960, је најсвеобухватнији речник немачког. 1860. године, граматика и правопис су се први пут појавили у Дуденовом приручнику. 1901, ово је проглашено стандардном дефиницијом немачког језика. Званичне измене су учињене тек 1998 године, када је немачка правописна реформа ступила на снагу у свим земљама у којима се говори немачки. Од тада је правопис немачког у транзицији, са обавезом да се у року од осам година пређе на нови правопис. Пошто су образовање и култура, по немачком закону у надлежности немачких покрајина, разлике у погледима на правописну реформу и даље успоравају спровођење те реформе.
Током седамдесетих година XIX века, немачки језик је потиснуо латински на свим главним европским и америчким универзитетима тог доба.
[уреди] Класификација и сродни језици
Немачки је члан западно-германске гране германских језика, који је члан индо-европске породице језика.
[уреди] Суседни језици
Немачки језик, заједно са данским као својим најближим рођаком, формира чврст и добро дефинисан језички регион, који је од других језика одвојен језичким границама. Његови суседи су: на северу фризијски и дански језик; на истоку пољски језик, лужичко-српски језик, чешки језик, словачки језик и мађарски језик; на југу словеначки језик, италијански језик, фриулски језик, ладински језик и реторомански језик; на западу француски језик. Сем фризијског, ниједан од ових језика није из западногерманске групе, тако да се јасно разликују од немачког и холандског. Иако је фризијски у блиској вези са немачким и холандским, они нису међусобно разумљиви.
Ситуација је сложенија када се узме у виду однос између немачког и холандског. До скора, кроз цео простор на коме се говори немачким постојала је језичка непрекидност (континуум), без језичких граница. На таквом простору, сваки дијалект је разумљив са његовим суседом, али дијалекти који су физички удаљени често нису међусобно разумљиви. Немачко-холандски континуум се дели на две групе дијалеката: ниски немачки (германски) и високи немачки (германски), према томе да ли се у њима јавила промена сугласника; холандски је део дијалеката ниског немачког. Из политичких разлога, Немачки и Холандски дијалекти почели су да дивергирају током ХХ века. Такође, у Немачкој и Холандији, неки дијалекти су близу изумирања, јер су их заменили стандардни немачки, односно холандски. Због тога, у току је формирање језичке границе између Немачке и Холандије.
Док је немачки језик на много начина сличан холандском, веома се разликују у изговору. Говорнику једне земље би била потребна вежба да би научио да разуме говорника друге земље. Упоредите, нпр:
- хол. De kleinste kameleon is volwassen 2 cm groot, de grootste kan wel 80 cm worden.
- нем. Das kleinste Chamäleon ist ausgewachsen 2 cm groß, das größte kann gut 80 cm werden.
- Најмањи камелеон, који је потпуно одрастао, је дуг 2 cm, а највећи може лако да достигне дужину од 80 cm.
Холанђани углавном могу да разумеју писани немачки, а Немци који говоре ниским немачким или енглеским углавном могу да разумеју писани холандски, али имају проблема да разумеју говорни језик.
[уреди] Званични статус
Стандардни немачки је званични језик у Немачкој, Лихтенштајну и Аустрији; један је од званичних језика Швајцарске (заједно са француским, италијанским и ретороманским језиком) и Луксембурга (заједно са француским и луксембуршким језиком). Користи се као локални званични језик и регионима где се говори немачки у Белгији, Италији, Данској и Пољској. Немачки је један од 20 званичних језика Европске уније.
Немачки језик је такође мањински језик у Канади, Француској, Русији, Казахстану, Таџикистану, Пољској, Румунији, Тогоу, Камеруну, Сједињеним Америчким Државама, Намибији, Бразилу, Парагвају, Мађарској, Чешкој, Словачкој, Холандији, Словенији, Украјини, Хрватској, Молдавији, Аустралији, Летонији, Естонији и Литванији.
Немачки је некад био lingua franca средње, источне и северне Европе. Утицаји из енглеског су се у немачком тек скоро почели осећати. Међутим, немачки је међу најпопуларнијим језицима у свету, и други по популарности у Европи. 38% свих Европљана тврди да могу да се споразумеју на немачком (не укључујући људе чији је матерњи језик немачки). У Пољској, на пример, лакше је наћи неког ко добро говори немачки него енглески, што се може објаснити великим присуством немачких медија на том простору.
Немачки је други језик по заступљености на Интернету, више од 8% веб-сајтова је на немачком.
[уреди] Дијалекти
Израз "немачки" користи се за дијалекте Немачке, Аустрије, дела Швајцарске и неких суседних земаља, као и за говоре колонија и етничких група које су основали Немци (нпр. Немачки у САД-у).
Разлике међу немачким дијалектима су значајне. Само су суседни дијалекти међусобно разумљиви. За говорника стандардног немачког (нем. Hochdeutsch), већина дијалеката није разумљива.
Немачки и холандски дијалекти се деле не "Ниски немачки" и "Високи немачки". Да ли су они различити језици, не постоји тачан одговор; међутим, тачно је да формирају дијалектски континуум где је сваки дијалект у тесној вези са суседним дијалектом, без обзира да ли је то високи или ниски немачки.
У дијалектима ниског немачког није извршена замена сугласника као у високом немачком. Ниски немачки се дели на две групе, ниски франачки и ниско саксонски. Ниски франачки се састоји из холандског језика и фламанског језика, којим се говори у Холандији и Белгији; ниски саксонски се састоји из дијалеката којима се говори у немачким равницама (због тога назив ниски - низијски) и у источној Холандији. Види горе за разлику између немачког и холандског.
Дијалекти високог немачког деле се на централни немачки језик и горњи немачки језик. Средишњи немачки дијалекти укључују рајнски, луксембуршки, мозел франконски, рајнско франконски, хесенски, тириншки и горње саксонски, и њиме се говори у северноисточној Холандији, источној Белгији, Луксембургу, деловима Француске, и у немачкој између реке Мајне и северних ниѕија. Стандардни немачки се углавном заснива на дијалектима средње Немачке.
Високи немачки дијалекти укључују алемански језик (на пример швајцарски немачки - нем. schwizedeutsch), швапски (нем. schwäbisch), источно франконски (нем. fränkisch), аустро-баварски (нем. bayerisch) језик. Њима се говори у Алзасу, јужној Немачкој, Лихтенштајну, Аустрији и у деловима Швајцарске где се користи немачки, као и Италије.
Високи немачки којим говоре Јевреји Ашкенази (углавном у бившем Совјетском Савезу) имају неколико јединствених црта, и углавном се сматрају засебним језицима (Јидиш).
Дијалекти немачког којима се говорило у колонијама личе на дијалекте немачког којима говоре/су говорили Немци који су ту дошли (нпр. пенсилванијски немачки личи на дијалект немачког зван палатински).
У САД-у, друга генерација имиграната створила је нов варијетет који је кобинација немачког језика са граматиком и правописним правилима енглеског. Он углавном није разумљив ни за једне, ни за друге. Говорници га називају "амерички немачки" (нем. Amerikanischdeutsch).
[уреди] Стандардни немачки
Немачка лингвистика дијалектима назива само регионалне варијетете, не и варијетете стандардног немачког.
Стандардни немачки је настао не као дијалект неког посебног региона, већ као писани језик. Међутим, на неким местима је стандардни немачки потиснуо дијалекте (посебно у великим градовима Немачке и Аустрије)
Стандардни немачки се разликује по регионима, нарочито међу земљама у којима је он званичан језик, у речнику, мало у изговору, па чак и граматици. Ове разлике не треба мешати са разликама у дијалектима. Иако су дијалекти у малој мери утицали на стандардни Немачки, они се веома разликују. Немачки језик се стога сматра плурицентричним језиком.
У већини области, говорници користе мешавину језика (дијалекте као и стандардни немачки), зависно од ситуације.
У Швајцарској се, напротив, ретко користе мешавине стандардног немачког и дијалекта, и стандардни немачки се скоро искључиво користи као писани језик. Овакво стање назива се диглосија. Стандардним немачким се ретко говори, нпр. са говорником који не разуме швајцарске дијалекте, а очекује се да се користи у школи.
[уреди] Граматика
Главни чланак: немачка граматика
Немачки је инфлексијски језик - што значи да се односи међу реченичким елементима исказују променом речи, односно додавањем наставака (наставци за падеж, наставци за број, наставци за време за глаголе ...).
[уреди] Промена именица
Немачке именице спадају у:
- једну од три деклинације
- један од три рода: средњи, женски и мушки. Завршетак речи може да да информацију о роду; за већину именица род не зависи од наставка (за разлику од српског, где су именице које се завршавају сугласником мушког рода, са -а женског, а са -о и -е средњег)
- два броја: једнину и множину (неки језици имају и двојину, нпр. старословенски)
- четири падежа: номинатив, генитив, датив и акузатив (са сличним значењем као и у српском језику)
Иако је немачки инфлексијски језик, у односу на старонемачки или исландски, број наставака је знатно мањи. Три рода нестају у множини, који се понаша као четврти род. Са четири падежа и три рода и множином, постоји укупно 16 комбинација падежа и рода/броја. Додавање наставака на именице је обавезно за генитив мушког и средњег рода, али не за женски род или множину. Са друге стране, наставак је обавезан у дативу множине. Постоје и наставци за датив мушког и средњег рода, али се врло ретко срећу, чак ређе него што се нпр. аорист користи у стандардном српском језику када би требало (углавном се мења перфектом).
Немачки правопис, за разлику од других, захтева писање именица великим словом, чак иако нису на почетку речи.
Код немачке сложенице, леви делови речи модификују значење десних, нпр. Regenschirm (срп. кишобран). За разлику од српског где се сложенице са већим бројем речи пишу одвојено (стога и немамо утисак да су сложенице), у немачком се оне пишу састављено, нпр. Hundehütte (срп. кућица за псе).
Најдужа званична реч у немачком језику је Rindfleischetikettierungsüberwachungsaufgabenübertragungsgesetz (Закон о дужностима изасланства и надгледања за обележавање стоке и говеда).
Č=== Промена глагола === Немачки глаголи се мењају према:
- једној од две коњугације, слабој и јакој. Постоји око 200 глагола који се неправилно мењају.
- три лица: првом, другом и трећем
- два броја: једнини и множини
- три начина: индикатив, кондиционал и императив
- два рода: актив и пасив; пасив се дели на статички и динамички.
- два проста времена (презент, претерит) и 4 сложена времена (перфект, плусквамперфект, футур, футур II)
Такође постоје бројни начини да се прошири значење основног глагола коришћењем више префикса.
Ред речи је знатно флексибилнији него на пример у енглеском. Ред речи се може мењати зарад суптилних промена значења реченице.
Највећи део фонда речи немачког језика потиче из германске гране Индо-европске породице језика, мада није занемарљив број речи пореклом из латинског, француског, а скорије и из енглеског језика. Речи словенског порекла је мало; пример: Grenze (граница).
[уреди] Писање
Немачки језик је писан латиничним алфабетом, поред стандардних 26 латиничних знака, немачки поседује три самогласника са прегласима (умлаутима): ä, ö и ü, као и посебан знак за "ss" (ß), који се користи после дугих самогласника и дифтонга (који се не користи у Швајцарској).
[уреди] Алфабет
Главни чланак: Немачка абецеда.
[уреди] Фонологија
Главни чланак: Немачка фонологија (изговор, историјске промен у говору).
[уреди] Сличности са енглеским језиком
Постоји пуно речи које су по облику и значењу сличне енглеском.
| Немачка реч | Значење | Енглеска реч која јој је слична и значи исто |
|---|---|---|
| best- | најбољи | best |
| Bett | кревет | bed |
| Finger | прст | finger |
| haben | имати | to have |
| Haus | кућа | house |
| Katze | мачка | cat |
| lachen | смејати се | to laugh |
| Nacht | ноћ | night |
| Rohr | цев | pipe |
| Schiff | брод | ship |
| singen, sang, gesungen | певати, певаше, одпевати | sing, sang, sung |
| Tag | дан | day |
| Wetter | време (метеоролошко) | weather |
| wollen | хтети | will |
| Winter | зима | winter |
| Buch | књига | Book |
Ако се ове речи разликују у понеком сугласнику, то је због замене сугласника која се догодила у високом немачком.
Постоје речи које су по облику сличне онима у Енглеском језику, али разликују се у значењу.
| Немачка реч | Значење | Енглеска реч која јој је слична, а значи различито | Превод |
|---|---|---|---|
| Dogge | дога | dog | пас |
| drehen | окретати | to throw | бацити |
| ernten | жњети | to earn | зарађивати |
| Gift | отров | gift | поклон |
| Hund | пас | hound | ловачки пас |
| Knabe | дечак | knave | нож |
| Knecht | слуга | knight | витез |
| nehmen | узети | numb | опијен |
| raten | погађати | to read | читати |
| ritzen | загребати | to write | писати |
| Schmerz | бол | smart | паметан |
| rächen | осветити се | to wreak (havoc) | искалити (као бес) |
| Tisch | сто | dish | посуда |
| werfen | бацити | to warp | изобличити |
| Zeit | време | tide | плима |
У немачком постоји пуно позајмљеница из других језика, посебно француског, латинског и грчког, али и других. Већина ових речи имају исто или слично значење као у првобитном језику, али неке од њих су промениле значење. Ове речи, које су често позајмљиване од стране других језика називамо интернационализмима.linguistics.
| Немачка реч | Значење | Порекло |
|---|---|---|
| Armee | army | француски |
| Arrangement | аранжман (музички) | француски |
| Chance | шанса | француски |
| Courage | храброст | француски |
| chutzpah | бесраман | јидиш |
| Disposition | лош положај | латински |
| Feuilleton | чланак | француски |
| Futur | будуће време | латински |
| Genre | жанр | француски |
| Mikroskop | микроскоп | грчки |
| Partei | политичка партија | француски |
| Position | позиција | латински |
| positiv | позитив | латински |
| Psychologie | психологија | грчки |
| Religion | религија | латински |
| Tabu | табу | Tongan |
| Zigarre | цигара | шпански |
[уреди] Примери немачких фраза
| Превод | Фраза | IPA |
|---|---|---|
| Немачки | deutsch | /ˈdoʏtʃ/ |
| здраво | hallo | /ˈhaloː/ |
| довиђења | auf Wiedersehen | /aʊf ˈviːdərˌzeːn/ |
| молим | bitte | /ˈbɪtə/ |
| хвала | danke | /ˈdaŋkə/ |
| тај/онај | das | /das/ |
| колико? | Wie viel? | /ˌvi ˈfiːl/ |
| да | ja | /ˈjaː/ |
| не | nein | /ˈnaɪn/ |
| где је тоалет? | Wo ist die Toilette? | /ˈvoː ˈɪst diː to̯aˈlɛtə/ |
| здравица | prosit prost |
/ˈproːzit/ /ˈproːst/ |
| Да ли говористе енглески/српски? | Sprechen Sie Englisch/Serbisch? | /ˈʃprɛçən ˈziː ˈɛŋlɪʃ/ |
| Не разумем | Ich verstehe nicht | /ˈɪç fɛrˈʃteːə ˈnɪçt/ |
| Извините | Entschuldigung | /ɛntˈʃʊldɪgʊŋ/ |
| Не знам | Ich weiß es nicht | /ˈɪç ˈvaɪs əs ˈnɪçt/ |
[уреди] Називи за немачки језик у другим језицима
Због бурне историје Немачке и немачког језика, имена која су други народи изабрали за овај језик варирају више него код већине других језика.
Уопштено, имена за немачки језик се могу поделити у пет група по свом пореклу:
1. Од протогерманске речи за народ:
|
2. Од имена германског народа:
|
3. Од имена саксонског племена: |
| 4. Од старословенске речи "нем" ("мутав"): | 5. Од имена алеманског племена:
|
6. од речи доделити |
[уреди] Спољашње везе
- German 101 Learn German online (Енглески)
- Гете институт - одељење у Србији
- Culturally Authentic Pictorial Lexicon Бесплатнан лексикон немачког језика са сликама из немачког света.
- Sprachtausch.net — Немачки сајт на коме можете наћи наставника, у замeну да ви њега учите вашем језику
- Етнолошка репортажа о немачком језику
- Интернет приручник немачке граматике
- на интернету на Мичигенском Универзитету
- Мрежни курсеви немачког Deutsche Welle-а
- Курсеви немачког у Немачкој
- Verein Deutsche Sprache (на немачком)
- Уџбеник немачког језика за почетнике; у току је развој на Wikibooks
- Digital Wenker-Atlas Пројекат из 19. века Лингистички атлас немачког царства
- Листа са везама за друге сајтове о немачком
- Тај страшан немачки — Састав о немачком марка Твена
- Како учити немачки? Профил немачког језика
- Зашто учити немачки? — 12 разлога за учење немачког
- Кратак преглед немачког језика и његових варијетета са мапом
- Беспатан туторијал за учење немачког - ielanguages.com
- Научите немачки, лекције, говорите немачки
- Passwort Deutsch - курс немачког
- Учите немачки преко интернета бесплатни курсеви немачког
- Слушајте и научите корисне немачке изразе Уз сваки израз доступан је звучни снимак и илустрација
- Najbolja škola nemačkog jezika u SRJ
[уреди] Речници и превођење
- Немачко-српско-немачки речник на крстарици
- The LEO Online Dictionary Немачко-енглеско-немачки речник.
- dict.cc: Немачко-енглеско-немачки речник у који корисници могу да додају речи са 420,000 речи
- Немачко - енглески речник: са стране Webster's Online Dictionary — the Rosetta Edition.
- Немачка граматика, речник, промена речи и њихово формирање
- woerterbuch.info — Бесплатни немачко-енглески интернет речник са 600.000 речи
- Пројекат "Дигитални речник"
[уреди] Граматика
- Граматика немачког
- Граматика немачког на интернету
- Преглед немачке граматике
- Сажета немачка граматика на кинеском
- Немачке граматичке таблице
[уреди] Референце
- George Oliver Curme, A Grammar of the German Language (1904, 1922) — the most complete and authoritative work in English
- Карта дијалеката немачког језика (на немачком, PDF)
 |
Службени језици Европске уније | |
|---|---|---|
| дански | енглески | естонски | фински | француски | немачки | грчки мађарски | италијански | летонски | литвански | малтешки | пољски португалски | словачки | словеначки | холандски | чешки | шпански | шведски |
||
| Извор: Интернет презентација ЕУ Видети још: Називи ЕУ на различитим језицима |
||
