Лихтенштајн

Из пројекта Википедија

Координате: 47° 8′ 42" СГ Ш, 9° 33′ 14" ИГД

Кнежевина Лихтенштајн (нем. Fürstentum Liechtenstein) је мајушна држава у западној Европи, без излаза на море. Граничи се са Швајцарском на западу, и Аустријом на истоку. Рељеф је планински, тако да Лихтенштајн има добра зимска одмаралишта, али је вероватно најпознатији као "порески рај".

Главни град Лихтенштајна је Вадуц.

Садржај 1 Историја 2 Географија 3 Друштво 4 Демографија 5 Језик 6 Религија 7 Спољашње везе

[уреди] Историја

Садашња територија Лихтенштајна чинила је у прошлости мали део римске регије Ретија. Током векова, ова је земља остала јако далеко од европских стратешких интереса. Пре доласка на власт актуелне династије, била је феудални посед у власништву једног огранка породице Хабсбурговаца.

Династија Лихтенштајн је своје име добила по дворцу Лихтенштајн, здању смештеном знатно даље у Аустрији, који им је припадао од 1140. до XIII века, да би им коначно био враћен 1807. Вековима су чланови династије Лихтенштајн узимали у посед велика подручја, нарочито у Моравској, доњој Аустрији и Штајерској, при том увек вешто избегавајући старатељство крупније властеле, пре свих Хабсбурговаца, којима су често нудили своје саветничке услуге. На тај начин, с обзиром да ниједна њихова територија није била под директном надлежношћу цара, династија Лихтенштајн није могла да учествује у раду Рајхстага.

Породица, желећи да увећа своју моћ добијањем столице у Рајхстагу, почела је да чини све како би приграбила поседе зване unmittelbar, то јест поседе којима је једини сизерен Цар лично. После дугих преговора, то им је најзад пошло за руком куповином две минијатурне грофовије Шеленберг и Вадуц од Хабсбурговаца, редом 1699. и 1712. године.

Ове две парцеле су испуњавале тражене критеријуме, тако да их је цар Карло VI ујединио и уздигао на ранг кнежевине, 23. јануара 1719, наденувши им име Лихтенштајн, у част свог новог кнеза Антона Флорјана од Лихтенштајна. Управо тада Лихтенштајн постаје суверена држава у саставу Светог римског царства. Имајући у виду да је ова трансакција била чисто политичка, принчеви Лихтенштајна су се нашли на својој новој земљи тек после неколико деценија.

1806. Свето Римско Царство пало је под власт Француске. Овај догађај значајно је утицао на Лихтенштајн: окоштале политичке и административне структуре урушиле су се убрзо по царевој абдикацији; на његово место дошао је Наполеон. Тиме је Лихтенштајн ослобођен притисака и сваког спољног утицаја и по први пут у својој историји постаје уистину независан. Почев од тада, своју судбину је везао за Аустрију.

Током Другог светског рата, Лихтенштајн је сачувао неутралност; породично богатство које се нашло у зони борбених дејстава премештено је у унутрашњост територије и у Лондон, да би се сачувало. По завршетку рата, Чехословачка и Пољска припојиле су неколико немачких земаља, што је имало за последицу одузимање целокупних поседа од чланова династије Лихтенштајн, оних који су традиционално били у њиховом власништву. Ту се, пре свега, мисли на Бохемију, Моравску и Шлеску. Кнежеви династије живели су у Бечу почев од 1938. године. Експропријацијом је обухваћено 1600 km² шума и обрадивог земљишта, као и неколико замкова и породичних палата; то је још и сада предмет расправе на Међународном суду правде. Тензија је појачана за време Хладног рата, када су тадашње власти Чехословачке забраниле улазак грађанима Лихтенштајна на поменуте територије.

Финансијске тешкоће које су задесиле породицу после рата приморале су је да се одрекне неколицине вредних уметничких предмета, посебно да Винчијеве слике Ginevra de Benci, коју је откупила Влада Сједињених Америчких Држава. Економска криза која је потом уследила присилила је малу државу да се више приближи Швајцарској и да са њом закључи монетарну и царинску унију.

Ови напори уродили су плодом и земља се отада убрзано развија. Током наредних неколико деценија, кнежевина ће ући у еру просперитета и економске модернизације, посебно захваљујући стварању повољних пореских олакшица које привлаче многобројне фирме. Владар Лихтенштајна данас се убраја међу најбогатије шефове држава на свету, са иметком који се процењује на две милијарде долара. Становништво, исто тако, ужива у једном од највиших животних стандарда на планети.

[уреди] Географија

Лихтенштајн је смештен у Алпима, дуж долине реке Рајне. Река целом својом дужином чини природну границу према западу. На истоку, планине досежу велике висине, највиши врх Граушпиц се налази на 2.599 метара надморске висине. Ветрови који преовладавају на југу, међутим, благотворно делују на климу.

Зими, на падинама прекривеним снегом, окупљају се љубитељи зимских спортова.

Лихтенштајн, који нема излаз на море, окружен је државама које, такође, са своје стране немају излаз на море. Једина земља на свету која се налази у истој ситуацији је Узбекистан.

Укупна дужина граница кнежевине износи 76 km, од тога је 41 km са Швајцарском и 35 km са Аустријом.

[уреди] Друштво

[уреди] Демографија

Само две трећине популације су пореклом из Лихтенштајна (65,8%). 20,1% становника је дошло из земаља у којима се говори немачки језик (махом из Швајцарске, Аустрије, Немачке). Следе затим Италијани (3,3%), избеглице из бивше Југославије (3,3%), Турци и остали (мање од 5%).

[уреди] Језик

У Лихтенштајну, као уосталом и у целом немачком говорном подручју Швајцарске, говорни језик је алемански дијалекат произашао из немачког. И поред тога, немачки је званични језик администрације. Лихтенштајн је једина земља у свету која је усвојила искључиво стандардни немачки као јединствени национални језик (Немачка и Аустрија, рецимо, признају бројне мањинске дијалекте).

[уреди] Религија

Према једној скорашњој анкети, 75,7% житеља ове кнежевине се изјаснило као католици, насупрот 7 одсто протестаната и 4,2% муслимана. 10,9% грађана није се изјаснило.

2. децембра 1997, узевши у обзир дугогодишњу католичку традицију Лихтенштајна, папа Јован Павле Други установио је град Вадуц за бискупију. Али, та одлука, коју је Ватикан донео без претходног консултовања са Владом Лихтенштајна, наишла је на велико оспоравање становништва. Афера је навела одређен број грађана Лихтенштајна католичке конфесије да, почетком 1998, оформе милитантну организацију која се залаже за отворенију цркву.

[уреди] Спољашње везе

• Principality of Liechtenstein - Званична Интернет страница кнежевине Лихтенштајн

државе чланице Европске слободне трговинске асоцијације (ЕФТА)
Исланд • Лихтенштајн • Норвешка • Швајцарска