Сан Марино

Из пројекта Википедија

Координате: 43°56'06 СГ Ш 12°26'56 ИГД

Сан Марино је мала (патуљаста) држава која представља енклаву у оквиру Италије.

Садржај 1 Историја 2 Географија 3 Економија 4 Демографија 5 Административна подела 6 Спорт 7 Спољашње везе

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Сан Марина.

Сан Марино је једна од најстаријих држава на свету. Основана је 301.године, али је била у саставу тадашњег Римског царства. Њен устав званично је написан 8.октобра 1600. Мајушну нацију прво је признала Наполеонова Француска 1797. а касније 1815. на конгресу у Бечу признале су је и остале европске државе. Иако суверена, она је потпуно зависна од Италије којом је окружена у целости од 19. века.

Ђузепе Гарибалди је ујединио Италију 1860. а своје склониште од непријатеља направио је у Сан Марину. Тамо је добио новчану помоћ и намирнице које су му биле потребне да доврши своју кампању. Гарибалди је гарантовао да ће Сан Марино увек бити независна суверена држава.

[уреди] Географија

Сан Марино се граничи са два италијанска региона, на североистоку са Емилијом Ромањом и регионом Марке на југозападу. Има површину од 60,57 квадратних килиметара. Удаљеност између најсеверније и најјужније границе Сан Марина износи 12 километра. Највиши врх је Монте Титано чија висина је 739 метара.

Клима је медитеранског типа, али је блажа него у приморју због надморске висине. Лети температура варира од 20° до 30°, а зими од -2° до 10°. Просечне падавине износе 550 мм годишње.

[уреди] Економија

Сан Марино нема природних ресурса, тако да се његова територија пре свега користи за пољопривреду. Узгајају се житарице, вино, маслине и воће. Од животиња узгајају се говеда и свиње. Све до шездесетих година прошлог века становници Сан Марина су живели пре свега од пољопривреде. Од тада почињу да се развијају и друге делатности као што су занаство, трговина и пре свега туризам. Сан Марино пре свега извози вино, лан, занатских производа и маркица. Продаја маркица представља 10% бруто домаћег производа. Други велики извор профита је туризам, који директно или индиректно чини 60% државне зараде. Становници Сан Марина не плаћају никакав или врло мали порез. Просечна годишља зарада износи 10300 долара. 52% активног становништва ради у сектору услуга, 41% у секундарном сектору и 7% у пољопривреди. Од јануара 2002. званични новац Сан Марина је евро, а пре тога то је била италијанска лира.

[уреди] Демографија

Популација Сан Марина је 2002. износила 28753 становника. Од тога су 83,1% особе рођене у Сан Марину, а 12% су италијани. Више од 13000 држављанина Сан Марина живе у иностранству. Због мале територије густина насељености је велика и износи 475 становника по км². 92,3% становништва су католици, а 3% се изјашњава да нема религију.

[уреди] Административна подела

Сан Марино је подељен у девет кастела (општина): Сан Марино (4483 становника), Серавале (9265), Борго Мађоре (5916), Домањано (2651), Фијорентино (2031), Аквавива (1602), Фаетано (1050), Ћезанова (969) и Монтеђиардино (787).

[уреди] Спорт

Сан Марино је познат по трци формуле један. Трка се не вози на територији Сан Марина већ 100 км северозападно одатле у Имоли. до тога је дошло 1980. када је велика награда италије из Монце пребачена у Имолу. Услед протеста одлука је следеће године поништена, а како Италија није могла да има две трке, трка у Имоли се од 1981. вози као велика награда Сан Марина.

Иако Сан Марино има малу популацију има сопствени фудбалски шампионат и фудбалски савез основан 1931. Првенство се састоји из петнаест екипа које су у почетку подељене у две групе од по седам и осам екипа, а затим по три првопласиране иду даље и боре се за првака по куп формату.

[уреди] Спољашње везе

• Index Directory and Search Motor of San Marino