Келти
Из пројекта Википедија
Келти су индоевропски народ који се је још у камено доба већином насељавао између садашње Француске и Чешке (било их је и на Балкану). Под притиском Германа били су принуђени да се померају ка западу и југу (Британија, сев. Шпанија, сев. Италија, зап. Француска). На првом погледу изгледа чудно да су Келти стално ратовали једни против других и никада нису могли да се уједине. Ипак, морамо узети у обзир да, вероватно, о појму келтске нације нису били ни свесни. Келти су живели у малим сеоским заједницама. Радије су се бавили сточарством него пољопривредом. У борби су били врло храбри, али нису умели да се боре по упутствима. Када битка почне сваки Келт би се борио сам за себе. Келтска цивилизација одржала се до данас у Ирској, Шкотској, Бретањи и Велсу.
Садржај |
[уреди] Келтска култура
Келти јесу били врло ратоборан народ, међутим и њихова култура је била врло развијена. Од Грка и Римљана научили су да праве керамичке и бронзане посуде. Углавном су их украшавали апстрактним и геометријским облицима. Бронзане брошеве и штитове украшавали су разнобојним емајлом; правили су
веома лепо оружје; правили су веома сложене тврђаве; ковали су бакарни новац; били су добри песници и певачи. Келти који су живели при мору (Француска и Белгија; Британија) били су добри морнари, као и бродоградитељи. Међутим, у бици код залива Квиберон, показало се да ови бродови нису добри за ратовање. Ратничка одећа Келта састојала се од металног шлема са животињским роговима, грудних оклопа, панталоне. Оружје се састојало од дугих мачева, копаља, лукова и стрела.
[уреди] Гали и Римљани
Римљани су Келте називали Галима. Са њима су често долазили у сукоб. При сеоби Келта, један део кренуо је ка Римској републици и у 5 веку п.н.е. вршио нападе на Етрурију. 390 год. п.н.е. под вођством Брена, Келти су упали у Рим и опустошили га. Римљани су успели да одбију Келте и све до Јулија Цезара, Келти су остали у границама Галије и Британије. Када је Цезар постао конзул затражио је да се њему додели провинција Галија коју је тек требало освојити. За време Цезара, једини Келти који су имали независнотст су Шкотски и Ирски гали (Пикти и Гелски келти). Док је био Британији 52 год. п.н.е. дигнут је општи устанак у Галији под вођством Версингеторикса. Версингеторикс је чак постигао победу над Цезаровом код Герговије, што је једина позната изгубљена Цезарова битка. Версингеторикс је тада повео војску у Алезију, где је утврдио положај чекајући појачање из других делова Галије. Цезар га је опколио низом ровова, те није могло бити бега. Версингеторикс је намеравао да доведе Цезарову војску између своје две војске, међутим када је Галима стигло појачање спољни прстен Цезарове војске поразио га је, а тада је остатак Римљана кренуо на утврђење. Версингеторикс се тада предао и устанак је коначно угушен. То је био и последњи устанак Гала. Након тога прихватили су римску управу и Галија никада више није постојала.
[уреди] Британски Келти
Келти у Британији поражени су 54 год. п.н.е. од стране Цезара. Тек Око 410 год н.е. римске легије повукле су се из Британије под наредбом цара Хонорија. Након одласка Римљана, Келти у Британији су наставили да ратују једни против других све до доласка Англа и Саксонаца.
На британским острвима насељавала су се 3 келтска народа.
Гелски келти који су живели у Ирској (Историја Ирске)
Шкоти и Пикти који су живели у Шкотској (Историја Шкотске)
Бретонски Келти који су живели у Велсу (Историја Велса)
[уреди] Религија Келта
Келти су били многобошци. Приносили су боговима и људске жртве, све док их Римљани нису одвратили од тога. Њихова религија забрањивала им је да једу гуске, зечеве и пилиће. Њихови свештеници називали су друиди. Они су обично сматрани за мудре људе, судили су (обично сурово) и вршили улогу поглавице. Шкоти су примили хришћанство крајем 6. века, а Ирци још у 5. веку.
