Западна Европа
Из пројекта Википедија
Регији Западна Европа припадају државе: Велика Британија, Ирска, Француска, Белгија, Холандија и Луксембург. Западна Европа има површину 936.889 km квадратних што чини 8,9% целокупне површине Европе. На овом простору живи 146.694.824 становника. То је најгушће насељена регија Европе.
Анализирајући положај Западне Европе види се да је она смештена око Северног мора и канала Ламанш. Канал раздваја В.Британију и Француску на растојању од свега 33 km. У меридијанском смеру Западна Европа се пружа од Шкотске све до Шпаније.
Обале су јако разуђене и састављене од стена разне старости што између других фактора утиче на разнолике рељефне облике. На континенталном и острвском делу Западне Европе уз морске површине налазе се низије. Низије се на острвском делу регије пружају до Пенинских и Камбријских планина. На континенталном делу низије се простиру до Ардена и Порајнских планина, а у југозападној и западној Француској до подножја Пиринеја и централог масива. Млађе веначе планине Алпи и Јура, попут Пиринеја на југу, чине границу ове регије на истоку.
Клима регије је под утицајем Атлантика, а од климе је зависан већи део живота у овом простору. Огранци топле Голфске струје загревају обале Западне Европе. Западни ветрови јој доносе довољну количину падавина. Мала температурна колебања, а падавине су распоређене подједнако током године, претежно у облику кише. С тим особинама, клима има карактер благости и уједначености. Орјентација речних токова је таква да су они путеви са континената на океан, али и обрнуто са океана на континент. Према Северном мору и Каналу од већих река које теку с континента су: Рајна, Шелда, Мас и Сена, према Атлантику су Лоара и Гарона, а са британског острва Темза и Северн. Ове реке теку преко великих низијских подручја и завала као што су: Низоземље, Англо-фламанска завала, Паришки, Лондонски и Аквитански басен.
[уреди] Друштвено-географске карактеристике
Западна Европа је дуго векова била регија на "крај света". Ту је престајао познати свет и почињало је непознато водено простарнство. Откриће пута за Америку повукло је за собом развој поморства и трговине, у наредним вековима и све до данас. Она је постала колевком прогреса, а акваторијауз њене обале постала је најпрометнија саобраћајница. Све је то допринело да се у Западној Европи родила и расла индустријска револуција на чијим су техничким достигнућима учили, једно дуже време, сви народи света. Ова регија је била први индустриски простор на Земљи.
