Ислам

Из пројекта Википедија

"Мухамед" - исписано арапском калиграфијом.

Ислам (арапски: предавање божијој вољи) је вера која се заснива на вери у: једног бога, Алаха (арапски: бог) који се не може оваплотити, изабраност Мухамеда за божијег изасланика, предодређеност људске судбине (предестинацију), награду за добра дела и казну за лоша, страшни суд, и ускрсавање мртвих. Основне обавезе сваког муслимана (арапски: муслим - верник) су вера у Алаха и Мухамеда као његовог изасланика, молитва пет пута дневно, пост у месецу рамазану, давање милостиње, и хаџилук (ходочашће у Меку) бар једном у животу. Колективном обавезом муслимана сматра се и учешће у џихаду (арапски: животна борба), за опстанак муслимана и њихове вере.

Постулати ислама објављени су у Курану (арапски: читати, рецитовати), светој књизи ислама. Куран је писан на арапском језику. Tо је збирка прописа и наредби, садржи 114 сура (поглавља) са теолошким, митолошким, етичким и правним садржајем. Куран је настао од Мухамедових изрека и прописа из периода 611.-633. Дефинитивна кодификација курана извршена је 650. године. Куран је збирка откровења које је од Алаха, а преко анђела Габријела (Џибрил, Гаврило) у пустињској пећини примио Мухамед.

Мухамед (571.-632.) је историјска личност. За разлику од Христа, Мухамед није Божији Син, овлапоћен од Светог духа.

[уреди] Кратки опис

Мухамед је рођен у Меки 571. године, у данашњој Саудијској Арабији, у Тиџани, у јужном делу Хеџаса, око 80 километара од Црвеног мора у каменој долини у којој влада неподношљива врућина. Пореклом је из племена Корејшита које је имало веома значјан друштвени положај у Меки. Још као дете Мухамед је остао без оба родитеља, па је бригу о њему преузео стриц. Као врло млад Мухамед је постао путујући трговац. На својим путовањима упознао је хришћанство, јудејство и источњачке религије. Од дана када је у пећини поред Меке доживео откровење, почиње Мухамедова пророчка мисија. Овај догађај десио се око 610. године. Мухамед је неколико година проповедао своје учење по Меки, али без већег успеха јер није био прихваћен од стране аристократа. Коначно, у лето 622. године дошло је до чувене хиџре (арапски: бекство, пресељење) Мухамеда и његових присталица из Меке у Медину. Овај догађај означава почетак муслиманске ере. У новој средини Мухамед је имао много више присталица и успеха у ширењу свог учења. Основао је верску заједницу на чијем челу је сам био. Непуних осам година од дана хиџре, 630. године Мухамед се тријумфално вратио у Меку, која постаје свети град муслимана, средиште ислама и циљ ходочашћа. Овај догађај муслимани су назвали Ал Фатах (арпски: отварање, почињање, освајање). Мухамед је ујединио Арапе и постао њихов верски и световни поглавар. Створена је јединствена арапска држава која је током векова успела да освоји Сирију и Египат, делове северне Африке, дошавши до обала Шпаније и француске границе (711. године). После Мухамедове смрти 632. године његови наследници су се звали калифи (арапски: заменици), а држава калифат. Калифат је укинут 1924. године.

[уреди] Подела ислама

Поред Курана муслимани поштују и Суну, речи и дела Мухамеда о којима говоре збирке хадиса. Суна је заправо поред Курана други извор исламског права. Неки муслимани поштују само у одређеној мери Суну. Чини се да је ово био повод да у другој половини седмог века дође до поделе на Шиите и Суните. Повод поделе је сукоб између Алије и Муавије око владавине Хилафета. Ипак, чини се да је поштовање односно непоштовање Суне било само повод за поделу и расцеп, док је прави разлог био спор око наслеђа у Хилафету.

[уреди] Распрострањеност

По подацима из 1991. године ислам исповеда око 962 милиона људи, док по неким још свежијим подацима ислам исповеда чак 1,4 милијарде људи што чини 22% светског становништва. Оволики пораст броја верника се објашњава чињеницом да је ислам распрострањен у индустријски слабо развијеним земљама за које је карактеристичан висок природни прираштај. Под вођством калифа ислам се брзо проширио по северној Африци, југозападној и југоисточној Азији, а касније и у југоисточној Европи.