Луксембург

Из пројекта Википедија

Координате: 49° 30'-50° 10' СГ Ш, 5° 45'-6° 30' ИГД

Велико Војводство Луксембург
Groussherzogtum Lëtzebuerg
Großherzogtum Luxemburg
Grand-Duché de Luxembourg

Застава Грб
Мото: Mir wëlle bleiwe wat mir sinn (желимо да останемо оно што јесмо)
Химна: Ons Heemecht
Главни град	Луксембург (град)
Службени језик	француски, немачки и луксембуршки
Председник:	Велики Војвода Анри
Премијер:	Жан Клод Јункер
Независност:	1839. и 1867.
Површина
- Укупно	2.586 km² (167.)
- Вода (%)	занемариво
Становништво
- 2005.	468.571 (162)
- Густина	171/km²
Валута	Еуро¹ (100 центи)
Временска зона	UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен	.lu
Позивни број	+352
¹ пре 1999. Луксембуршки франак

Луксембург (лукс. Lëtzebuerg, нем. Luxemburg, фр. Luxembourg) је држава на западу Европе са истоименим главним градом (Луксембург). Име Луксембург потиче од трђаве Луцилинбурхук, око које се развио главни град. Луксембург је једино Велико војводство на свету.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Луксембурга.

Луксембург је једна од најмањих држава у Европи. Рангиран је као 167. држава у свету по величини. Покрива око 2.586 km². На западу се граничи са белгијском провинцијом Луксембург, који је (са 4.443 km²) скоро двоструко већи од државе Луксембург.

Источну границу Луксембурга чине три реке, Мозел, Сауер и Оур.

[уреди] Историја

Историја Луксембурга почиње са изградњом Луксембуршког замка године 963. Град се развио око ове тврђаве, која је постала средиште мале, али стратешки важне државе. Владајућа Кућа Луксембург је ушла у кризу 1437, јер није имала мушког наследника. Током векова, Луксембуршка тврђава је дограђивана и проширивана. Њени господари били су Бурбони, Хабсбурзи, Хоенцолерни, и републикански Французи. После пораза Наполеона, Уговором у Паризу 1815, Луксембург је остао као спорна територија између Пруске и Низоземске. На Бечком конгресу, Луксембургу је дат статус Великог војводства у персоналној унији са Холандијом. Луксембург је такође постао члан Немачке конфедерације, а пруске трупе су биле стациониране у тврђави.

Белгијска револуција из 1830–1839 знатно је смањила територију Луксембурга, јер је франкофонски западни део војводства постао Провинција Луксембург у Белгији. Луксембуршка независност је потврђена низом међународних уговора у 19. веку.

Холандски краљ је остао суверен Великог Војводства Луксембург, тј. Луксембург и Холандија су били у персоналној унији, све до 1890. Тада је умро краљ Виљем III, и холандски престо је наследила његова кћи Вилхелмина, док је Велики Војвода Луксембурга постао Адолф од Насау-Вајлбурга (право наслеђа у Луксембургу је имао само мушки потомак, по Салијском закону).

Луксембург је окупирала Немачка у току Првог светског рата, али је држава задржала своје политичке механизме. У Другом светском рату, Луксембург је формално постао део Трећег рајха 1942.

Влада Луксембурга у избеглиштву је прекинула традицију неутралности, и придружила се савезницима у борби против нацистичке Немачке. Мала група луксембуршких добровољаца се борила у Бици за Нормандију. Луксембург је био један од оснивача Уједињених Нација, 1946, НАТО-а, 1949, и Европске економске заједнице (данашња Европска унија), 1957. Године 1999, Луксембург је прихватио евро као своју валуту.

Државе чланице Европске уније и кандидати за чланство

Аустрија • Белгија • Грчка • Данска • Естонија • Ирска • Италија • Кипар • Летонија • Литванија • Луксембург • Мађарска • Малта • Немачка • Пољска • Португалија • Словачка • Словенија • Уједињено Краљевство • Финска • Француска • Холандија • Чешка • Шведска • Шпанија

---

Будуће чланице од 1. јануара 2007 : Бугарска • Румунија
Земље кандидати у преговорима за чланство: Хрватска • Турска и земља кандидат: БЈР Македонија

---

Земње потенцијални кандидати: Албанија • Босна и Херцеговина • Србија • Црна Гора