Кипар

Из пројекта Википедија

Координате: 35° 07' СГ Ш, 33° 24' ИГД

Република Кипар (грчки: Κύπρος, Kýpros; турски: Kıbrıs) је острвска земља у Средоземљу, 113 километра јужно од турске и око 120 километра западно од Сиријске обале. Главни град Кипра је Никозија.

Садржај 1 Порекло имена 2 Географија 2.1 Клима 2.2 Хидрографија 2.3 Рељеф 3 Историја 4 Политика 4.1 Република Кипар 4.2 Самозвана Турска Република Северни Кипар 4.3 Уједињено Краљевство 4.4 Зелена линија/УН 5 Становништво 6 Привреда 6.1 Примарни сектор 6.2 Секундарни сектор 6.3 Терцијални сектор 7 Види још 8 Спољашње везе

[уреди] Порекло имена

Постоји неколико теорија о настанку овог имена. Једна је да настао од грчке речи за чемпрес. Друга теорија је та да је друго име богиње Афродите, која се по веровању родила баш на овом острву (Кипар се иначе још назива и Афродитино острво), било Киприс, па је по њој ово острво добило назив. Ипак, највероватнија теорија, која је данас прихваћена, је та да име потиче од грчке речи за бакар. Наиме, у античко доба Кипар је био познат као једно од већих, ако не и највећих налазишта бакра на Медитерану. Па је тако латинско име хемијског елемента бакар (Cuprum) добило име по неправилном читању назива овог острва.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Кипра.

Кипар је најисточније острво у Средоземном мору, а са површином од 9.251 km² треће је по величини у истом (након Сицилије и Сардиније). Што се тиче држава, по површини је 161. на свету и по томе је најсличнији Либану и Порторику.

У геолошком и геотектонском погледу Кипар представља део Мале Азије, који се у прошлости одвојио. У климатском и вегетацијском смислу ово острво је смештено у северном умереном појасу, тачније медитеранској подобласти.

Са саобраћајног аспекта има више него повољан положај. Ова земља се налази буквално између истока и запада, па је при прелазу између истих готово незаобилазна станица. За Кипар се често каже да је најисточнија западна земља, то им је донело много користи у саобраћајном погледу. Са обзиром на то да се налази 64 km јужно од Турске, 97 km западно од Сирије, те 439 km северно од Суецког канала, скоро сваки брод који пролази овда и иде даље на исток, и обрнуто, зауставља се у некој од кипарских лука. Више од 1.000 страних бродова данас плови светским морима под кипарском заставом. Осим бродског, Кипар је важна станица и за авионски саобраћај. Многи авиони који лете са запада на Блиски исток, па и даље, слећу прво на аеродроме у Ларнаки и Пафосу (чешће Ларнаки). Главни град Никозија не поседује аеродром за кориштење. Аеродром у Ларнаки је модеран и одговара свим светским стандардима. Са њега полећу авиони, како за све веће европске градове (Франкфурт, Лондон, Париз, Рим, Амстердам и др.), тако и за многе дестинације на Блиском истоку и земљама Персијског залива.

Што се тиче историјског и политичког положаја, колико год он био повољан, толико се неповољно одразио на ово острво. Наиме, буквално свака већа сила која се појавила на Медитерану није га могла промашити, управо због тог повољног положаја. Па су тако власт над њим измењали: Феникија, Грчка, Египат, Персија, Александар Велики, Рим, Византија, Арапи, Велика Британија, Француска, Млетачка република, Османлије, опет Британија, све до "релативне" независности. Релативне, зато што Кипар и дан данас више зависи од великих сила и суседа (пре свега Грчке, Турске, Велике Британије, САД-а и ЕУ), а мање сам од себе. Дакле, све важније политичке одлуке се доносе прво на релацији Атина-Анкара, па се тек онда питају кипарски званичници, који углавном само потврде те одлуке.

[уреди] Клима

Са обзиром да је Кипар типично медитеранско острво, онда је логично закључити и да има типичну средоземну (Cs) климу. Кипар је иначе најтоплије острво Медитерана, а са око 340 сунчаних дана годишње, ово је најосунчанија земља у овом делу света (поготово се то односи на Европу). Ипак, треба нагласити да климатске одлике нису исте на свим деловима острва. Па је тако у унутрашњости и са повећањем надморске висине та средоземна клима нешто измењена, иако се ради о малом простору. Главни фактор климе који узрокује ове измене је правац пружања планина Тродос и Беспармак, који иду паралелно са обалом те затварају унутрашњост острва. Последица тога је то да унутрашњост има топлија лета, хладније зиме, те мању количину падавина од приобаља.

[уреди] Хидрографија

Од нешто више од 9000 km² који чине ово острво, 10 km² отпада на воду, што и није баш нешто много. Треба напоменити да Кипар има само две сталне реке и то: Педиас и Јалиас. Њихови токови су нешто мањи од 100 km. Обе теку кроз Месаорију и уливају се у залев Фамагуста. Оне се углавном користе за наводњавање пољопривредног земљишта. Они су једини стални токови, из разлога што остале реке, које су иначе и много мање, имају свој ток само у времену каквих јаких киша и углавном за време када се отапа снег са планина. Примери неких таквих река су: Јераказ и Јиалуса (са северних планина) те Диакризос, Курис, Василискос (са јужних). А иначе у пролеће се често зна десити да се ове реке поплаве, па тако односе плодан муљ и земљиште у море. Но, домаће становништво се досетило да гради бране на њима, како би спречавали ово већ горе наведено. Све ове реке имају у горњим токовима нешто веће падове, па и имају и неки одређени хидроенергетски потенцијал. Но, није нешто нарочито велик, па незадовољава потребе острва. Из истог разлога се и не користи превише. Из овога можемо закључити да речни режим нивално-флувијални, тј. да реке добијају више воде од отапања снега, него од киша. Реке припадају медитеранском сливу.

[уреди] Рељеф

Кипар се простире на нешто више од 9000 km². На тој релативно малој површини може се приметити комплексност природно-географских особина, која се не би очекивала на овако малом простору. Острво је издужено у правцу запад-исток и изгледом подсећа на електричну гитару. У правцу запад-исток растојање је 224 km, а север-југ најдуже растојање је 121 km. Дужина обалне линије је 648 km. Обала је добро разуђена. Издваја се неколико полуострва од којих је највеће Карпас, које се налази на североистоку острва. Између полустрва и ртова постоји неколико залива који су углавном добили имена по лукама које су смештене у њима (Фамагуста, Ларнака, Акротири, Епископи, Хризоху, Морфу и др.). Осим главног острва, друга већа острва не постоје.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Кипра.

Објашњавање друштвених и политичких одлика Кипра немогуће је без претходног упознавања историје овог острва. Кипар заузима врло повољан географски положај те је због тога имао врло бурну прошлост. Наиме, увек је био занимљив већим цивилизацијама и државама због стратешке важности на Медитерану. Тако је било и у давној прошлости, али такође је тако и данас, па је тако Кипар кроз историју прелазио из руку једних освајача у руке других.

Најстарија насеља која су пронађена на Кипру потичу још из неолита, отприлике периода од 7000 до 3900 година пне. То су била насеља Кирокитија и Калавасос који се налазе у унутрашњости Кипра.

У бронзаном добу овде досељавају Грци и са собом доносе утицај Микенске културе. Они граде и своје прве градове овде: Саламис, Пафос, Курион и Китион. Отприлике у слично време овде и Феничани оснивају своје колоније, тако да су се већ тад почеле мешати културе на овом острву. Ускоро се на острву формира 10 краљевина које су неко време успевале одржавати самосталност. Али ипак око 1600 г. пне. Египат осваја ово острво. Но, након пада Египта, власт преузима Персија. А за све ово време Кипар је ипак био под највећим утицајем Грчке, вероватно из разлога што су Грци били и даље већински становници. 333. пне. Александар Велики осваја острво и у саставу државе коју је он освојио Кипар остаје неких мало мање од 200 година, кад се јавља Римско Царство као велика сила која наравно није могла промашити ово оство. У трећем веку нове ере на Кипар стиже и хришћанство.

Након распада Римског Царства, Кипар остаје под влашћу Византије. Ускоро се на острву појављују и Арапи, који се ипак нису дуго задржали, нити оставили дубљи траг. 1191. године током Крсташких ратова, острво осваја енглески краљ Ричард Лављег Срца. Он је владао овим острвом само једну годину, након чега га је продао Темпларима, а они су острво продали француском војсковођи Гију Лузињану. Иако је владао само једну годину Ричард је почео изградњу града Лимасола. У ово време Кипар је био битна стратешка база крсташа. 1489. године власт над острвом преузима Млетачка република, а у Малој Азији се јавила нова велика сила - Османско Царство. Јасно да ни њих није могла заобићи идеја о заузимању Кипра, па су тако они дефинитивно истерали Млечане одавде 1570. Османлије тада масовно почињу насељавати острво са својим становништвом, тако да су постали бројчано надмоћнији од "аутохтоних" Грка. Такође треба рећи да се нису понашали баш "фино" према домаћем православном становништву. И тако вероватно овде почињу сви данашњи поблеми Кипра.

Са временом је Османско Царство све више слабило, па је на Берлинском конгресу, по посебном договору Велике Британије и Турске, одлучено да ће ова прва окупирати острво, што је ова ускоро и урадила без већих проблема. Турци су ово допустили у замјену за то да Енглези стану на њихову страну у Турско-Руском рату.

Пред почетак Првог светског рата ВБ. анектира острво, које сада и службено постаје њихова колонија. Након предаје власти Великој Британији, велики број Турака напушта острво и сели се у Турску, чиме Грци опет постају већинско становништво. Но, кипарским Грцима се није свидело да буду највећа колонија у Европи, тако да се између 2 светска рата јавља покрет "Еносис" што значи "уједињење", чији циљ је био ослобађање од колонијалне власти и прикључење острва матичној Грчкој. Сада услеђује Други светски рат, а Кипар у њему одиграва битну стратешку улогу, а кипарски добровољци се боре на страни савезника под заставом Велике Британије. Тек након рата и почетка деколонизације света, "Еносис" почиње да добија већу улогу. Формира се организација ЕОКА која спроводи политику ослобађања колонијалне власти оружаном борбом. Кипарски Грци су је сматрали ослободилачким покретом, а Енглези терористичком и злочиначком организацијом, као и све друге ослободилачке антиколонијалне покрете. Енглези су као и у свим другим колонијама спроводили политику "завади па владај". Турцима су давали привилегије да би изазвали завист код Грка. Нпр. државни тужилац Кипра је био Рауф Денкташ. Осим тога давали су до знања Турцима да ако они (Енглези ) оду, да ће привилегије нестати. Тиме је засијано семе будућег грађанског рата и инвазије.

Почетком педесетих година на чело ослободилачког антиколонијалног покрета долази архиепскоп Макариос III, поглавар кипарске православне цркве. Он је уједно био и духовни вођа покрета. Зато га је Велика Британија протерала из земље, те је неколико година провео у егзилу на Сејшелима. У међувремену је покрет "Еносис" све више растао и бивао све јачи, да је Велика Британија морала попустити. Макариос се враћа на чело кипарских Грка и Кипар добија независност 1960.г. Исте године приступа УН-у, а убрзо и Комонвелту, те Покрету несврстаних.

Енглеска је Кипру дала независност уз тешке услове. Турци, који су чинили 18% становништва

• добијају 30% мјеста у државној администрацији и
• 40% послова у полицији.
• Турци имају право вета на све државне одлуке.
• Британија је задржала две своје војне базе на острву: Акротири и Декелија.

Макариос постаје први председник Кипра. Макариос почиње водити несврстану политику и присуствује првом самиту несврстаних 1961. у Београду. Макариос је постао велики пријатељ Југославије и Јосипа Броза Тита. Изазвао је подозрење и мржњу САД и Велике Британије због свога млаког односа према Западу и због залагања за несврстаност, што је слабило позиције НАТО-а у Грчкој. На челу Турака је био др. Мустафа Кучук, који је уједно био и потпредседник државе. Блокирао је све Макариосове одлуке, по некима охрабрен бившом колонијалном силом. Макариос је водио политику несврставања, што није одговарало Британији, која је имала војне базе на Кипру. Макариос је 1963. предложио 13 уставних амандмана, са циљем да омогући нормално фунционирање државе. Тада почињу невоље и први сукоби Грка и Турака. Грцима су биле везане руке јер су Турци чинили 40% полиције. Први сукоб је био 21. децембра 1963., у коме су страдал 2 Турчина и један грчки полицајац. У сукобима или рату после тога током 1964. страдао је 191 Турчин и 133 Кипарска Грка. Пошто је полиција била блокирана, а Кипар није имао војске у сукоб се умешала ЕОКА и постигла је надмоћ над Турцима, па се услед тога поново појављује Енглеска да заустави потпуни пораз Турака.

Рат је заустављен углавном захваљујући страном притиску, али и председнику Макариосу. Долазе прве УН снаге за раздвајање зараћених села и заселака на Кипру. Ускоро је Макариос суспендовао ЕОКА-у и тиме показао знак помирљивости са грчке стране. Један добар део Кипарских Грка је због сукоба сматрао да је уједињење са Грчком спас од невоља.

Након ратних сукоба Макариос је успео колико-толико убедити већину кипарских Грка да им је боља независност од уједињења са Грчком. Но, ипак кипарски Турци су били неповерљиви, па су се повукли из рада кипарских органа власти, те су основали своје. Ипак, следећих неколико година је било релативно мирно. Али 1967.г. у Грчкој се дешава државни удар и на власт долази војна хунта. Под њиховим спонзорством на Кипру се организује ЕОКА Б на чијем челу је био Јоргос Гривас. Војној хунти и Западу не одговара несврстана политика Кипра.

Војна хунта у Грчкој је након 7 година била у опасности да се уруши. Била им је потребна акција. САД су давно вршиле притисак на Макариоса да им уступи базе на северу Кипра. САД наговарају војну хунту у Грчкој да изврши војни удар. А 15. јула 1974.г. уз помоћ из Грчке и овде се дешава државни удар. Председник Макариос је збачен са власти, па је побјегао у Лондон, а власт је дошла у руке ЕОКА-е Б. На место председника је постављен Никос Сампсон, дотадашњи члан ЕОКА-е и главни уредник једних кипарских новина. Сада више скоро да и није било препрека ка уједињењу са Грчком.

Турска је извршила инвазију Кипра 20. јула 1974. под наводним разлогом да врати власт у стање какво је било пре државног удара. Та инвазија се претворила у трајну окупацију 37% Кипра. Десант је извршен у граду Киренија. Турска је током три дана до првог прекида ватре освојила 3% територија. Тада је 22. јула поново успостављена демократија. Већ током прекида ватре, Турска га често крши с намером да прошири коридор до Никозије. На мировним преговорима 14. августа Турска тражи да се формира федерална држава и да Турци добију 34% Кипра. Грчки преговарач је тражио 36 сати за конзултације. Турци нису чекали, него су кренули 15. августа 1974. у бесправну другу инвазију великог дела Кипра, док нису освојили 37% Кипра. Амерички државни секретар Кисинџер је дао вето на одлуку о да се заустави турска инвазија.

Након тога, турска војска је без већих проблема освајала место по место, село по село. Наиме, на просторима које су освајали није остајало нимало Грка, који су углавном протерани, па је око 200.000 Грка постало избеглице у властитој земљи.

Разлог лаког напредовања турске војске је био вероватно то што се Грци нису надали овом нападу, затим разједињеност између присталица Гриваса и Макариоса, као и то што је Кипар много ближе Турској него Грчкој, па није могла на време да стигне помоћ од војне хунте. Тако је Турска војска заузела више од трећине територије. Тако су престали са ратом, али су задржали своје војнике на окупираној територији. Грчки неуспех овде је довео до слома владавине војне хунте у Републици Грчкој, а самим тим и њихових истомишљеника на Кипру. Њихова владавина је трајала око две недеље, а ускоро након тога се из Лондона враћа Макариос и поново заузима место председника Републике Кипар.

Рат је завршен, али острво је подељено "зеленом линијом" на турски и грчки део и тако је остало и до данас. Та линија пролази кроз Никозију, те и њу дели на два дела. Но како то није само линија, већ појас под контролом УН, на неким местима широк и десетак километара, у њему су остали многи објекти (као на примјер никозијски аеродром), па и мали градови и села. Стотине хиљада Кипарских Грка је остало без своје имовине, а преко 50.000 турских војника се налази као окупациона војска на северном делу Кипра. Турска је населила и на окупирани део велики број насељеника из Турске.

1983. године Турци проглашавају независну Турску Републику Северни Кипар. Али, осим Турске је није нико признао, па се она у свету сматра делом Републике Кипар. Предложен је 2004. план о уједињење Кипра, по коме би само 20% Кипарских Грка могло доћи до своје имовине током првих 20 година, а Турска би слободно насељавала оне који нису рођени на Кипру. Проблем демилитаризације исто није био одговарајуће решен, а Кипар би се састојао од две конфедералне јединице. Тако је 2004. г. извршен референдум о уједињењу Кипра поводом уласка у ЕУ. Референдум је прошао на турском делу острва, вероватно зато што им је доста изолације од света, али грађани грчког дела нису прихватили уједињење. Тако је у Европску Унију ушао само јужни, односно грчки део.

[уреди] Политика

За више информација погледајте Политика Кипра.

Главни политички проблем острва је она основна подела на грчки и турски део. У ових тридесетак година, од поделе до данас није учињен буквално ни један корак ка поновном уједињењу. Истина, у интересу и једних и других јесте уједињење, Грцима јер би се вратили да живе на целом острву, где су пре поделе и били, а Турцима да би изашли из изолације. Ипак Турци су на острву под непрекидном контролом турске армије, тако да је њихов политички ангажман ограничен. Па је тако и било неких покушаја и преговора, али проблем је тај што ни једна преговарачка страна није нимало одступила од својих захтева. Турци траже нашто налик конфедералној заједници држава , док Грци траже сасвим супротно, нешто налик унитаризму. Дакле, жеље има, али визије се тотално разликују. Најозбиљнији покушај за уједињење био је 2004, а саставио га је генерални секретар УН-а Кофи Анан. Ако би се прихватио тај план цело острво би ушао у ЕУ, ако не, само јужни, односно грчки. Ипак, грчки политичари су проценили да овај споразум пуно више одговара турској страни, па су га одбацили и то из следећих разлога: план није омогућавао повратак свих грчких избеглица, као ни повратак свог земљишта које је им пре припадало, затим Турци би добили превише места у органима власти и план такође није укључивао нестанак британских база са острва. Тако је на референдуму на грчком делу острва 75% грађана је одбило споразум. Иако је план прихватило 64% грађана Северног Кипра, он није прошао, и у ЕУ је de facto ушао само јужни део, иако се службено и ТРСК рачуна као део Републике Кипар па самим тим и као део ЕУ. Но, то је само формално, није ни близу правом стању.

Велики проблем уједињењу острва је стална присутност 50.000 турских војника на једном малом територију. Дакле, закључак је следећи, готово једини проблем овог острва је његова подељеност, каква се мало где може срести у свету.

[уреди] Република Кипар

Службена површина Републике Кипар која стоји у свим светским подацима је уствари површина острва која износи 9.251 km². Но, стварна површина којом располаже ова република је доста мања. Дакле, када се одузме површина Турске Републике Северни Кипар, овој републици остаје 5.896 km². Али ни то није све. Површина британских база им одузима још 154 km² или 2% територије, а ако се изузме и површина УН-ове "тампон" зоне, дође се до податка да Република Кипар располаже територијом од око 5500 km² или нешто више од половине територије острва. Ова првобитна површина се пише зато што је ТРСК непризната и признаје се само као део Републике Кипар. Дакле, Република Кипар располаже већим делом острва, и то на западу, југу, већим делом централне области, те нешто мање на југоистоку. Тај део на југоистоку је одвојен од матичне територије британском војном базом Декелија, те се може сматрати енклавом. А унутар ове базе постоје и 2 села који се сматрају енклавама, јер су потпуно окружене овом војном базом. То су села Ксилотимву и Ормидиа. Међутим границе са британским војним базама нису толико изражене као са турским делом острва.

Република Кипар је стекла независност од Велике Британије 16. аугуста 1960. године, када су је признале све светске државе осим Турске, која је није признала ни до данас. Због већ познатих разлога, она нема суверенитет над свом својом територијом од 1974. године. Дан независности слави се 1. октобра.

Застава Републике Кипар је једина светска застава на којој се налази облик државе на географској карти. Тај облик се налази у центру заставе и обојен је бакреном бојом, са обзиром да је бакар симбол Кипра, те да је острво добило име баш по њему. Испод облика острва, налазе се две укрштене маслинове гранчице које требају представљати јединство и мир између Грка и Турака. Подлога је бела. Застава је усвојена одмах након добијања независности, а осмислио ју је тадашњи потпредседник др. Фазил Кучук, а прихватио председник Макариос. Уз заставе Ирске, Индије (све 3 имају исте боје: наранџасту, белу и зелену) и Босне и Херцеговине, представља тзв. "мировне" заставе.

Химна Републике Кипар је "Ύμνος προς την Ελεύτεριαν - Yмнос ис тин Елефтхериан". Ово у преводу са грчког гласи "Химна слободи". Занимљиво је то да су химна Републике Кипар и химна Републике Грчке уствари једна те иста химна. Дакле, кад игају репрезентације ове две земље у било чему, довољно је да се химна интонира само једанпут. Валута је Кипарска Фунта (CYP). 1 CYP ~ 1.76 евра

Влада Републике Кипар се састоји од Председника и потпредседника, те Парламента који броји 59 чланова , 56 из реда Грка и 3 из реда мањина. Судска власт има 13 чланова. Садашњи председник Кипра је Тасос Пападопулос који је изабран на изборима 2003. године. Војска Републике Кипар се састоји од око 6.500 војника, са 8,33 војника по 1.000 становника једна је од солидније милитаризираних држава. Треба напоменути да Кипар иако је чланица ЕУ, није чланица НАТО-а.

Службени језик је грчки. Поред грчког врло је кориштен и енглески ког говори, око 90% домаће популације, а то је последица тога што је Кипар био британска колонија практично око 80 година.

БДП по глави становника износи 19.633 $, што Републику Кипар сврстава међу развијеније земље света, тачније на 36. место, негде отприлике са Словенијом, Јужном Корејом и Малтом, које имају сличан БДП. А откад је чланица ЕУ, Кипар се убраја међу развијене земље света (не међу земље у развоју, као до тад).

Република Кипар је чланица многих светских и европских организација, а између осталих издваја се чланство у ЕУ и Комонвелту.

[уреди] Самозвана Турска Република Северни Кипар

За више информација погледајте Турска Република Северни Кипар.

Турска Република Северни Кипар заузима север, те већи део истока острва. Површина коју заузима износи 3355 km² или нешто око 37% целокупне површине острва. Но, због УН-ове неутралне зоне та површина је нешто мања. Као и јужни тако и Северни Кипар има једну своју ексклаву, истина многу мању, али много више изолирану него што је то случај код јужњака. То је село Еренкој (Кокина), које лежи у Морфу заливу и од матичне територије одвојено је неких 5-10 km грчке плаже. Главни град је службено Никозија, али врло често и Киренија врши ту улогу.

Ова држава није призната од никог у свету, осим од Турске. А занмивљиво је и то да је Аутономна Република Нахичеван, која је под суверенитетом Азербејџана, такође признала ову републику, док сам Азербејџан није. Иначе, Северни Кипар има међународни ембарго у сваком погледу: политичком, економском, трговинском, саобраћајном, војном, спортском, културном и др. Ово је условљено тиме што се он сматра окупатором и аргресором на Републику Кипар, те се сматра њеним делом. Тако Северни Кипар увелико зависи од Републике Турске, без које практично не би опстао. Све своје спољне послове мора извршавати преко ње. Ипак, у последњих неколико година, ова изолација полако почиње попуштати, те ова република све више почиње да самостално делује, иако то још није ни близу правих самосталних земаља.

Подлога заставе ТРСК је бела. На подлози се налазе две водоравне црвене пруге, које су одвојене од горњег, односно доњег руба. Између ових пруга се налази црвени полумесец и звезда, симбол ислама, који је службено државна религија, иако се ТРСК декларише као секуларна држава.

Химна носи назив "Истиклал Марси". Валута је Нова Турска Лира, која је заменила стару Турску Лиру 1. јануара 2005. године. Садашњи председник је Мехмет Али Талат. Поред њега владу чини премијер Ферди Сабит Сојер, те парламент од 50 чланова, у ком већину има Турска Републиканска Странка. Избори су сваких 5 година, а садашњи председник је прошле године на изборима победио Рауфа Денкташа који је био председник од самопроглашавања независности 1983. године.

Војска ТРСК је уствари војска Републике Турске, која се налази на острву од 1974. до данас. Броји око 30.000 војника, који чувају суверенитет ове самопроглашене републике. Један од основних захтева кипарских Грка је тај да се ова војска повуче, међутим то Турци не желе.

Службени језик је Турски. Грчки овде баш и није пожељно чути, а наравно исто се односи и на Турски језик са друге стране границе.

БДП по глави становника износи 8,095 $. То јесте мање од половине БДП-а грчког Кипра, али када се узме у обзир да је ово земља у изолацији, те да готово скроз зависи од Турске, ово је више него солидна цифра. Ово је већи БДП по глави становника, чак и од БДП-а саме Турске. Ипак, ова нелогичност у погледу БДП-а ТРСК и БДП-а њеног заштитника и могу тако рећи финансијера, добија смисао када се зна да Северни Кипар има становника као просечно насеље Истанбула, те да Турци из свог буџета издвајају добар део новца за своју браћу са Кипра.

[уреди] Уједињено Краљевство

За више информација погледајте Акротири и Декелија.

Дакле, након одласка колонијалне власти Уједињеног Краљевства са Кипра, они су овде оставили своје две војне базе које егзистирају и до данас и важне су стратешке позиције ове државе, због близине Блиског истока. Површина ових база је 154 km² или нешто мање од 2% острва. На овој територији живи око 15.000 људи: око 8.000 њих су британски војници и њихове породице, док су осталих 7.000 домаћи Грци који или раде у овим базама или овдје имају своје поседе којих се нису хтели одрећи.

База Декелија је нешто већа и налази се на југоисточном делу острва и осим града Декелије овде се налази и село Ајос Николаос. Ова база граничи и са Северним Кипром, а делове Републике Кипар одваја од матичног дела територије, те јужним кипранима, односно Грцима и није баш драго што постоје ове базе, поготово ова, Декелија.

Друга база је Акротири и налази се на самом југу острва, тачније заузима истоименио полуострво. Овде се налази и најјужнија тачка острва, рт Гата. Поред Акротирија на територији базе налази се и градић Епископи.

Сви закони на овој територији су исти као и у Британији, те се ови делови острва званично и третирају као део Уједињеног Краљевства.

[уреди] Зелена линија/УН

1974. године је успостављена линија разграничења, чиме је острво подељен на грчки и турски део, а та линија је названа "зелена линија" по боји фломастера којим су је уцртали на карти УН-ови мировни преговарачи. Око ове линије је успостављена неутрална зона под контролом УН. Она пролази и кроз главни град Никозију и различите је ширине на појединим својим деловима, од стотињак метара баш у Никозији, до 5-10 km у неким другим деловима острва. Њена површина се не може тачно изразити, јер то је ипак "тампон" зона која нема чврсте границе, а и она из године у годину постаје све лабавије одређена. Ипак, отприлике се може рећи да заузима сличну површину као и британске базе, значи негдје око 1.8%. Ова зона има три своја сегмента. Први је најмањи и налази се око турске ексклаве Кокина (Еренкој). Други, убедљиво највећи сегмент, протеже се кроз централни део острва, између осталог и кроз Никозију, од Морфу залива на западу, до базе Декелија на истоку. Многи објекти, градићи и села који су се стицајем околности нашли у овој зони, стављени су ван функције, односно расељени су, тако да у овој зони не живи готово нико осим УН-ових војника, који овде чувају мир. Најзначајнији објекат који је остао у овој зони је свакако аеродром у Никозији, који је из тог разлога од 1974. г. ван функције, па су јужњаци изградили аеродром у Ларнаки, а северњаци нешто мало изван Никозије. Право чудо и изузетак представља мало место од око 3.000 становника, по имену Пилис (Пила), које се налази у овој зони недалеко од базе Декелија. То је, наиме, једино место на острву, а вероватно и у свету, где Турци и Грци живе заједно. И коначно, трећи сегмент "тампон" зоне је доста краћи и иде од базе Декелија, тачније места Ајос Николаос, до залива Фамагуста.

Битно је рећи и то да су кроз "зелену линију" до данас отворена 4 пункта кроз које се може доћи из једног дела острва у други. Најважнији такав пункт се налази у Никозији, поред Ледра палате.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Демографија Кипра.

Везано за становништво, треба напоменути да већина података (углавном бројчаних) важе за целокупно острво. Према подацима из 2005. године, Кипар има 780.133 становника. Густина насељености острва износи негдје око 84 ст/km², што Кипар сврстава у земље са средњом густином становништва. Као ни у већини држава, становништво није равномерно распоређено. Најгушће је насељен приобални сектор око већих градова, пре свега Лимасола и Ларнаке и простор централне низије Месаорије поготово у непосредном окружењу главног града Никозије. Најслабије је насељен унутрашњи планински део. Међутим, ни ови простори нису нешто екстремно насељени, односно ненасељени, па тако највећа насељеност не прелази 200 ст/km², а најмања је негде у граници између 20 и 40 ст/km². Из чињенице да 18% становништва (Турака) живи на 37% простора, да се закључити да је Северни Кипар ређе насељен од јужног.

Етничка структура становништва је следећа: 78% Грци, 18% Турци и 4% остале етничке групе. Готово сви, и Турци и Грци, живе на свом делу острва, уз случајне изузетке. Тако 0,5% Грка живи у Северном Кипру и то на полуострву Карпас. Треба рећи да 40% овог народа је избеглица у својој држави. Са друге стране 1.3% Турака живи у јужном делу и њих је много мање избеглица.

Што се тиче осталих, овде има много мањинских народа, а овај податак од 4% није до краја релевантан, јер њихов број из године у годину расте, а има и доста непријављених људи, као и они који су овде на привременом раду или нешто дужем (или краћем, свеједно) туристичком одмору. Две "аутохтоне" мањине које живе овде дуже време су Арменци и Маронити, док у новије време Кипар су населиле и друге етничке групе, попут Енглеза, Немаца, Руса, Јевреја, Јужних Словена (највише Срба) и др. Ипак огромна већина ових становника живи у Републици Кипар, а изузетак је једино један број Маронита и Курди који живе у ТРСК.

Религијска структура се готово поклапа са етничком. Дакле, Грци су православци, а Турци сунитски муслимани, уз један мањи број атеиста у оба народа. Остатак су Јерменски православци, Маронитски хришћани, римокатолици, протестанти, јевреји и остали православци.

Слична је ситуација и са језичком структуром. Грци говоре Грчки, а Турци Турски језик. Ове мањине практицирају у својим заједницама своје језике, а око 90% становништва говори и Енглески језик.

Везано за степен урбанизације треба рећи да 69% становништва живи у градовима, а остатак је наравно рурално становништво. Сполно-старосна структура показује следеће: број мушкараца и жена је отприлике подједнак, а удео младог становништва је 22%, зрелог 67%, те старог 11%. Старосно-полна пирамида има релативно правилан облик, међутим сматра се да ће у наредних 50 година она постепено губити своју правилност, јер ће се број старог и зрелог становништва повећавати, док ће се број младог смањивати. Очекивана животна доб на Кипру је 77 година и нешто месеци. За жене је та очекиваност нешто већа него за мушкарце.

Неписменост на Кипру износи око 2% (0,8% мушкарци и 3,1% жене). На Кипру основно образовање траје 6 година, средње још толико, а оба су обавезна. У јужном делу острва постоји неколико универзитета, док ученици из Севеног Кипра морају ићи у Републику Турску ако се желе даље школовати.

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Кипра.

Прије почетка, треба напоменути да међународне организације не признају Турску Републику Северни Кипар, па већина следећих података важи за цели Кипар.

Кипар је у последњих 15-так година доживио брз економски раст. Основни разлози за то су: релативно богатство привредним сировинама потребним за развој економије (које је ипак имало више значаја у прошлости него данас), пре свега рудама и шумом, затим плодно земљиште, повољан географски положај, повољни климатски услови, те јефтина имигрантска снага. Мислим да ове факторе за развој привреде није потребно додатно објашњавати. Наравно, постоје и неки негативни чиниоци по привреду, који су углавном друштвено-политичког карактера. Ту се подразумева недавна историја острва што за последицу има поделу острва. Врло вероватна чињеница је та да би Кипар бележио још већи привредни напредак када не би било ове поделе.

Иначе и пре фамозне 1974. године Кипар је имао доста добар економски развој са тенденцијом даљег напредовања. Но, турском инвазијом те године и поделом острва, економска ситуација се драстично мијења, а БДП опада за једну трећину, а отприлике и трећина људи на острву тада бива незапослена. Од тада се грчки и турски део почињу посебно развијати. Република Кипар се брзо опоравља, пре свега због помоћи Велике Британије, а најбољи показатељ је и то што се у следећих 7 година незапосленост смањила за 90%. Целокупни терцијарни сектор предвођен туризмом, који је и основа економског развоја острва, доживљава пуни замах, посебно у 90-тим годинама, када се дешава "експлозија" у овој области, што је настављено и у овој деценији. Поред терцијарног, такође су и примарни и секундарни сектор привредних делатности доживели брз опоравак (истина секундарни нешто мање него што се очекивало). Улазак у ЕУ је још више учврстио добро економско стање и дао темеље за још много већи економски раст.

Са друге стране Северни Кипар је био у тежој позицији за опоравак, јер су између осталих санкција, добили и ону економску. Али, ипак уз велику помоћ Републике Турске и они успевају да дигну своју економију и ставе је на један солидан ниво, који јесте истина доста нижи него код јужњака, али за једну земљу у изолацији је више него фантастичан. Истина је да Северни Кипар без Турске, не би могао опстати у било каквом погледу, а најмање економском. Сва економија овде је заснована на турској помоћи и улагању, а сваку везу са светом ТРСК одржава управо преко Турске. Најкласичнији пример тога је извоз производа, који се врши искључиво преко Турске, да о осталим примерима и не говоримо.

У БДП-у Кипра примарни сектор учествује са 4,6%, секундарни са 19,9%, а разумљиво терцијарни највише са 75,5%. Слични су и проценти запослености становништва по секторима: 4,9% примарни, 24% секундарни и 71,1% терцијарни.

[уреди] Примарни сектор

Примарни сектор или пољопривреда запошљава 5% активног становништва и остварује отприлике исти проценат учешћа у БДП-у острва. Пољопривреда се веже углавном да централну област плодне Месаорије. Гране које доминирају су ратарство, воћарство, виноградарство, те нешто мање сточарство. Под усевима је 8% обрадивог земљишта. У ратарству доминира узгој кромпира (ког и извозе), те парадајиза, купуса, пшенице, кукуруза, јечма, памука, лана и дувана. Дуван је посебно важан јер у извозу учествује са 7%. Воћарство и виноградарство су такође врло значајни, а у извозу учествују са 25%. Ту се подразумјева узгој лимуна, агрума, смокви, лубеница, јабука, винове лозе и др. Од винове лозе се добија познато кипарско вино, које је јако важан извозни производ, и грожђице. Сточарство је слабије развијено, а веже се углавном за планинска подручја. Доминира говедарство, перадарство и свињогојство. Рибарство је сконцетрисано у приобаљу острва и доста је развијеније од сточарства. За шумарство треба рећи да је у проблемима због непланске сече. Острво је иначе природно богат шумом, али велики део тог богатства је посечен. Ипак, кипарске власти су спровеле низ закона и реформи у вези овог питања, па се очекује побољшање ситуације у будућности.

[уреди] Секундарни сектор

Секундарни сектор углавном је представљен кроз рударство и индустрију.

Рударство данас има мањи значај него што је имало кроз историју. Кипар је био једно од највећих налазишта бакра у познатом свету у античко доба, па је и добио име по бакру. Данас залиха бакра скоро да и нема, а значајнија рудна богатства представљају азбест и хром.

У индустрији највећи број радника је запослен у прехрамбеној индустрији, те нешто мало мање у текстилној. У задње време је постала значајна и петрохемијска индустрија, која се заснива на увозу нафте. У Ларнаки се налази значајна рафинерија нафте. Нафта је најзначајнији увозни производ, јер је Кипар нема никако, иако се налази на Блиском истоку. Хемијска индустрија се бави производњом ђубрива која су врло битна за овдашњу пољопривреду. Метална и машинска индустрија су тек у развоју и увелико зависе од увоза. Да се вратим мало прехрамбеној и текстилној индустрији, као најважнијим гранама овог сектора. Прехрамбена индустрија врши прераду пољопривредних производа. Ту су најважније разне врсте воћа и агрума, затим већ споменуто вино, па онда млечна и месна индустрија, а у Никозији се налази и велика фабрика дувана. Текстилна индустрија заједно са индустријом коже и обуће учествује у извозу са 35%. Углавном се прерађују сопствене сировине, попут памука и свиле. Ова индустија је више развијена у ТРСК, посебно чипкарство, које је овде изузетно квалитетно.

[уреди] Терцијални сектор

Кипар убедљиво највише користи има од терцијарног сектора, а то се пре свега односи на туризам, од ког у принципу и зависи цело острво. Кипар има све предиспозиције за развој туризма, што је врло добро и искориштено. Кипар има годишњу туристичку посету нешто мању од 2.5 милиона, а зарада чини око 3 четвртине буџета државе. Основу туризма чини купалишни туризам, базиран на прелепим и разноликим обалама и плажама, од стрмих до равних и постраних, од шљунковитих до песковитих. Плаже Пафоса, Лимасола, Аје Напе, Морфуа и др. спадају међу најлепше плаже Медитерана, па можда чак и света. У прилог развоја овог туризма иде и то што Кипар има отприлике 340 сунчаних дана годишње. Осим купалишног развијен је и културно-историјски туризам. На острву се налази неколико античких градова од којих су најпознатија три: Саламис, Курион и Аматус. Такође и у већим градовима постоје многе старе грађевине интересантне за туристе, попут Колоси дворца у Лимасолу, тврђаве Пафос, Селимије џамије у Никозији итд. Многи од ових објеката су под заштитом УНЕСКО-а, укључујући ту и 9 православних манастира и цркви. У унутрашњости Кипра постоје бројна, како грчка тако и турска села, у којима се живот одвија на прилично традиционалан начин, па је Кипар погодан и за сеоски туризам. Такође, постоји и могућност и развитка планинског, зимског и скијалишног туризма на Тродосу, али тај облик туризма је далеко иза ових осталих.

Везано за путни саобраћај, можемо рећи да Кипар има око 13.000 km путева од чега је око 7 000 km асфалтирано. Треба напоменути да је овај саобраћај много развијенији на јужном него на северном делу острва. На Кипру не постоји железнички саобраћај. Вадушни саобраћај је доста развијен. Главни аеродром се налази у Ларнаки, а веома значајан, поготово за долазак туриста, је и аеродром у Пафосу. Северни Кипар има аеродром Еркан недалеко од Никозије, али због међународне изолације, одавде се може летети само за Турску и Азербејџан. Истина, у задње време санкције попуштају, па се понекад авиони са овог аеродрома запуте и у неке западне земље, на пример Велику Британију. На Кипру постоји још неколико мањих аеродрома и хелиодрома, који не служе за међународни саобраћај. Поморски саобраћај је врло развијен. Главне луке Лимасол и Ларнака су врло прометне. Северни Кипар има две луке: Фамагуста и Киренија, али бродови овамо долазе само из Турске због већ описаних разлога.

Претпоставка је да је ситуација након уласка у ЕУ повољнија. Овако, укупна вредност извоза Р. Кипар је 1,3 милијарде $, а ТРСК 63 милиона $. Али вредности увоза су следеће: за Р. Кипар 3,9 милијарди, а за ТРСК 301 милион. Овде се види да и један и други део острва имају трговински дефицит. Али, они овај неостатак и више него компензирају великом зарадом од туризма, а С. Кипар и новчаном помоћи од Турске. Главни трговински партнери Кипра су: В. Британија, Грчка, Италија, САД, Русија, Немачка, Турска, Сирија, Либан итд. Подаци се односе на оба дела острва.

[уреди] Види још

• Турска Република Северни Кипар

[уреди] Спољашње везе

Влада

• Службена странице Републике Кипар
• Устав Републике Кипар
• Канцеларија за односе са јавношћу
• Централна банка

Информације

• CIA World Factbook - Кипар
• "Кипарски сукоб" Едукативна страница о сукобима на Кипру
• cyprus-conflict.net Објективна страница о сукобима на Кипру уз много документарције, детаља и извештаја
• Новости и информације

Остало

• Lucadea.com 68 слика Кипра
• Cyprus Travel Photo Фотографије Кипра
• Cyprus Property Forum - Форум о улагањима у Кипар
• Разгледница - Кипар