Данска

Из пројекта Википедија

Координате: 54° – 57° СГ Ш, 8° – 13° ИГД

Данска је држава која припада северној Европи. Главни град је Копенхаген. Краљевина Данска (дански: Kongeriget Danmark) је најмања држава Скандинавије и део је Европске Уније. Данска излази на Балтичко и Северно море, и састоји се од полуострва Јиланд (дански: Jylland) и острва: Фин (Fyn), Еланд (Sjælland), Борнхолм и још пуно мањих острваца, које се често називају Данским Архипелагом. Данска се налази северно од Немачке, југозападно од Шведске и јужно од Норвешке. Гренланд и Фарска острва су такође територије Краљевине Данске, свака са сувереном влашћу.

Садржај 1 Историја 2 Влада и политика 3 Географија 4 Окрузи 5 Демографија 6 Књижевност 7 Образовање 8 Привреда 9 Спољашње везе

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Данске.

Порекло Данске је изгубљено у праисторији. Пре него што је била настањена Скандинавцима, Данска је била дом Келтима - што је потврђено открићима ритуалних мочварних убистава и сахрана. Најстарије данско писмо потиче из седмог века, када је настао и нови рунски алфабет. Најстарији град је Рибе који датира из 810. године.

Све до 11. века Данци су били познати као Викинзи, заједно са Норвежанима и Швеђанима, који су колонизовали, нападали и трговали у свим деловима Европе. Многи археолози и историчари верују да су Викинзи допрли чак до Америке. Путовали су од Скандинавије до Исланда, затим даље до Гренланда и на крају до Америке.

У различитим добима краљ Данске је владао деловима Енглеске и Ирске, Норвешком, Шведском, Финском, Исландом, Француском, нарочито Нормандијом и деловима Девичанских острва, Транкебаром у Индији, деловима обала Балтичког мора и данашњом северном Немачком. Сканиа, Блекинг и Халанд су били делови Данске већим делом њене ране историје, али су потпали под Шведску власт 1658. године. Савез са Норвешком је раскинут 1814. године, када је Норвешка ушла у нови савез са Шведском (до 1905.).

Дански либерални и национални покрет постао је значајан 1830-их година и после европских револуција 1848. године Данска постаје уставна монархија 5. јуна 1849.

После другог Шлезвишког рата (дан. Slesvig) 1864. године, Данска је била присиљена да уступи покрајину Шлезвиг-Холштајн Пруској, што је била последица пораза који је оставио дубоке трагове у данском националном идентитету. После овога Данска је усвојила политику неутралности, због чега остаје неопредељена у Првом светском рату. Због пораза Немачке током склапања Версајског мира Данској је понуђено враћање покрајине Шлезвиг-Холштајн. Бојећи се Немачке одмазде она је одбила да прихвати враћање Холштајна и инсистирала је на плебисциту о повратку Шлезвига. 1920. године, као резултат плебисцита, северни Шлезвиг је враћен Данској.

Упркос неутралности Данску су Немци напали (операција Весерибунг), 9. априла 1940. године. Иако у почетку са сопственом влашћу (која се завршила 1943. због растућег отпора), Данска је остала окупирана током целог Другог светског рата. После рата Данска је постала једна од оснивача НАТО-а, и 1973. године, придружила се Европској економској заједници (касније Европска унија).

[уреди] Влада и политика

За више информација погледајте Влада Данске и Политика Данске.

1849. године Данска је постала уставна монархија усвојивши нови устав. Монарх је формално на челу државе, што је углавном церемонијална улога, пошто је извршна власт у рукама кабинета министара, са премијером као првим међу једнакима (primus inter pares). Законодавну власт чине и влада и Дански парламент, познат као Фолкетинг, који се састоји од (не више од) 179 чланова. Данско судство је функционално и административно независно од извршне и законодавне власти.

Парламентарни избори морају се одржавати најмање сваке четири године; али премијер може да затражи превремене изборе, ако тако одлучи. Уколико парламент изгласа неповерење премијеру, целокупна влада се распада.

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Данске.

Данска се састоји из полуострва Јиланд (Jylland) и 405 именованих острва. Од њих је 323 насељено, а највећа су Зеаланд (Sjælland) и Фунен (Fyn). Острво Борнхолм се налази нешто источније од остатка земље, у Балтичком мору. Многа од већих острва су повезана мостовима; Ересунд мост (Øresund) повезује Зеаланд са Шведском, Мост великог појаса повезује Фунен са Зеаландом, а Мост малог појаса повезује Јиланд са Фуненом. Мања острва су повезана линијама трајекта.

Данска је углавном равна, највиша природна тачка је Мелехеј (Møllehøj), са 170,86 метара надморске висине. Зиме су благе, а лета свежа. Најзначајнији градови су престоница, Копенхаген (на Зеаланду), Архус, Алборг (на Јиланду) и Одензе (на Фунену).

Оранице, пашњаци и травњаци заузимају око ¾ површине и засејане су у првом реду кримним биљкама. Више од половине извозне вредности даје сточарство. Извозе живу стоку, месо, маслац, јаја, сир, мед и млеко. Развијен је и риболов.

[уреди] Окрузи

За више информација погледајте Окрузи Данске.

Данска је подељена у 13 округа (amter, једнина: amt), и 270 комуну (kommuner, једнина kommune). Три комуне имају привилегије округа - Копенхаген, Фредериксберг и Борнхолм. Предстојећа данска регионална реформа би требало да замени округе са пет нових области и да смањи број комуна на 98. Нове комуне ће преузети већину овлашћења ранијих округа. Већина нових комуна ће имати више од 20.000 становника. Реформа би требало да ступи на снагу 1. јануара 2007.

1. Копенхаген (København) (комуна)
2. Фредериксберг (комуна)
3. Копенхаген (København)
4. Фредериксборг
5. Роскилде
6. Западни Зеаланд (Vestsjælland)
7. Сторстрем (Storstrøm)
8. Фунен (Fyn)
9. Јужни Јиланд (Sønderjylland)
10. Рибе
11. Вејле
12. Округ Рингкјебинг (Ringkjøbing)
13. Виборг
14. Северни Јиланд (Nordjylland)
15. Архус (Århus)
16. Борнхолм (регионална комуна)

Округ Копенхаген садржи комуне града Копенхагена, изузев комуне Копенхаген и комуне Фредериксберг. Борнхолм регионална комуна садржи пет бивших комуна на острву Борнхолм, и некадашњи острвски округа.

Гренланд и Фарска Острва такође припадају Краљевини Данској, али имају аутономни статус, и велики степен самоуправе, и свака од ове две територије је представљена са два места у парламенту.

[уреди] Демографија

За више информација погледајте Демографија Данске.

Већина становништва Данске је скандинавског порекла, уз мале групе Инуита (са Гренланда), Фарана, и имиграната. Према званичним статистикама из 2003. године, имигранти су чинили 6,2% укупног становништва.

Дански се говори у целој земљи, мада мала група близу немачке границе говори и немачки. Многи Данци течно говоре и енглески, посебно они у већим градовима, и омладина, која је енглески учила у школама.

Од религија у Данској, по званичним статистикама из јануара 2002, 84,3% Данаца су чланови Лутеранске државне цркве, Данске народне цркве (Den Danske Folkekirke). Остатак припада првенствено другим хришћанским деноминацијама уз око 2% муслимана.

[уреди] Књижевност

За више информација погледајте Данска књижевност.

Данска књижевност почиње са рунским натписима око 300. године. Сачувани су епитафи краљевима, ратницима и свештеницима, нарочито из периода 800.- 1100, а то су кратки садржајни натписи о биткама, о ратничким и пљачкашким подвизима Викинга. Око 1200. Саксо Граматикус написао је на латинском једно од највећих дела средњег века „Геста Данорум“, историјску хронику о јуначким делима Данаца. Позната је збирка коју је саставио Свенд Грунтвиг, са 539 балада у 3.000 варијанти. У њима се велича слобода данског народа, а најпопуларнија је о Нилсу Ебесену, племићу са Јиланда, и његовој победи над немачким тиранином и грофом Халстајном, који је 1340. пошао да покори Данску. Прва штампарија основана је 1842. Хуманиста Кристијерн Педерсен преводи Библију и Лутерове памфлете против католичке цркве.

У стварању Андерса Ареба који преводи псалме и пише религиозни еп „Хексамерон“ примећује се позни утицај ренесансе. Бординг је песник дидактичар и представник барокне поезије, а највећи песник седамнаестог века Томас Кинго пише химне и пасторалне поеме. Најзначајније проно дело "Спомен жалости" (Јамерс Минде) написала је принцеза Леонора Кристина Улфелт (1621. - 1698). Лудвиг Холберг је творац данске комедије. Јохан Х стекао је име најбољег хумористе осамнаестог века комедијом „Љубав без чарапа“. Ханс Кристијан Андерсен доноси потпуно нови облик у књижевност, писао је бајке и приче за децу. Хенрик Понтопидан пише 3 велика циклуса романа и настоји да каже праву истину о својим земљацима.

Два највећа писца прве половине деветнаестог века су Мартин Андерсен Нексе, песник градског пролетеријата, и Јоханес Јенсен, есејиста, песник.

Од савремених данских писаца познати су драматичари Кај Мунк и Клејд Абел, а од песника Нис Петерсен, Раул Лакур и Тове Дитлевсен.

[уреди] Образовање

Образовање у Данској је бесплатно и готово сва омладина је образована. Девет година образовања за децу од 7 до 16 година је обавезно. Предшколска настава и вртићи су остављени слободном избору али око 60% деце их похађа. После завршених девет разреда 1/4 ученика напушта школу и почиње да ради. Такоде постоји и десети разред који ученици могу да похађају, уколико се не осећају спремни да се упишу у средњу школу. Доста ученика похађа десети разред.

Приближно половина ученика иде на занат и нешто мало више од 1/4 се уписује у више средње школе (гимназија) или друге институције које нуде више образовање. После гимназије ученици најчешће настављају са универзитетима или академијама. Већина ученика прави једногодишњу паузу између средње школе и факултета и путују по свету.

Већина ученика за време средњег образовања ради отприлике по 6 сати недељно. Са навршених шеснаест година ученици од државе добијају школарину, како не би морали радити прековремено и како би имали више времена за учење.

У свим школама постоје савети ученика који се брину о свим проблемима ученика и о њима расправљају на састанцима са директорима и професорима. Сваке године од владе добију одређену своту новца са којом сами располажу. Најчешће са тим парама праве школске приредбе, купују уџбенике.... Дужина часа варира од школе до школе.

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Данске.

Данска има модерну тржишну привреду. Животни стандард је врло висок, данска круна је стабилна и везана уз евро (1 € = 7,42 ДКК). Привреда зависи од спољне трговине и извоза (највише се извози: свињетина, риба и житарице). Данци су одбили евро на референдуму 2000. године. Привреда је врло синдикализована; више од 75% радне снаге су чланови синдиката. Правила о раду и плати већином се договарају између синдиката и послодаваца, без уплитања државе.

[уреди] Спољашње везе

• Службене странице Данске
• Стара Данска
• Дански туристбиро