Амонијак
Из пројекта Википедија
Амонијакот је хемијско једињење азота и водоника са хемијском формулом NH3. При нормалним условима амонијак је гас. То је отрован гас, корозиван за неке материје и има карактеристичан мирис.
Амонијак | |
---|---|
Уопштено | |
Име по ЈУПАКу | Амонијак |
Тривијална имена | Нитрозил |
Молекулска формула | NH3 |
Моларна маса | 17.03 g/mol |
Особине | Безбојан гас са непријатним мирисом |
CAS број | [7664-41-7] |
Особине | |
Густина и Агрегатно стање | .6813 g/L, гасовито |
Растворљивост у води | 54 g/100 ml |
Температура топљења | -78.27 °C (195.42 K) |
Температура кључања | -33.49 °C (240.74 K) |
Киселост (pKa) | 34 |
Термодинамички подаци | |
Стандардна енталпија ΔfH°гас | -45.92 kJ/mol |
Стандардна моларна ентропија S°гас |
192.77 J·K−1·mol−1 |
Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови. |
Садржај |
[уреди] Особине
Молекули амонијака имају облик правилног тетраедра. Оваа форма и даја молекулу велики диполни моменат и узрок је што је амонијак поларан. Услед поларности амонијак је растворљив у неорганским растварачима као што је вода.
Азотов атом у молекулу има једен слободан електронски пар, па се амонијак понаша као база. У киселом или неутралном воденом раствору амонијак може да се сједини са хидронијум јоном (H3O+), при при чему се ослобађа молекул воде (H2O) и формира позитивно наелектризисан амониум јон (NH4+) кој има облик правилног тетраедра. Формирање амониум јона зависи од pH вредности раствора.
[уреди] Примена
Најважнија област у којој се користи амонијак је производња азотне киселине. Такође користи се за производњу азот II оксида.
Амонијак се употребљава у производњи вештачких ђубрива, експлозива и полимера. Такође амонијак је и састојак неких детерџената за стакло.
Течан амонијак се користи и као растварач. Такође амонијак се примењује у расхладним уређајима.
[уреди] Добијање и распрострањеност
Може се добити директном синтезом азота и водоника.
Такође може се добити дејством калцијум оксида на амонијум хлорид
У Атмосфери се налази у веома малим количинама а настаје процесом распада животињских или биљних материја. Амониум хлорид и амониум сулфат су нађени у вулканским областима на. Кристали амониум бикарбоната се налазе у измету неких морских птица неких слепих мишева (гуано). Амонијумове соли се могу срести и у морској води. Супстанције кои содрже амонијак или су сличне њему називају се амонијакалне супстанце.
[уреди] Растворљивост соли
Растворљивост (g на 100 g) | |
---|---|
Амонијум ацетат | 253.2 |
Амонијум нитрат | 389.6 |
Литијум нитрат | 243.7 |
Натријум нитрат | 97.6 |
Калијум нитрат | 10.4 |
Натријум флуорид | 0.35 |
Натријум хлорид | 3.0 |
Натријум бромид | 138.0 |
Натријум јодид | 161.9 |
[уреди] Спољашње везе