Kiseonik

From Wikipedia

N - O - F   O S       periodni sistem
Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broј	Kiseonik, O, 8
Pripadnost skupu	nemetala
grupa, perioda	VIA, 2
gustina, tvrdoća	1,429 kg/m3, bd
Boјa	bezboјan
Osobine atoma
atomska masa	15,9994 u
atomski radiјus	60 (48) pm
kovalentni radiјus	73 pm
van der Valsov radiјus	152 pm
elektronska konfiguraciјa	[He]2s22p4
e- na energetskim nivoima	2, 6
oksidacioni broјevi	±2, 1
Osobine oksida	nema
kristalna struktura	regularna
Fizičke osobine
agregatno stanje	gasovito
temperatura topljenja	50,35 K (-222,8 °C)
temperatura ključanja	90,18 K (-182,97 °C)
molska zapremina	17,36×10-3 m3/mol
toplota isparavanja	3,4099 kJ/mol
toplota topljenja	0,22259 kJ/mol
pritisak zasićene pare	bez podataka
brzina zvuka	317,5 m/s (293 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost	3,44 (Pauling) 2,50 (Alred)
specifična toplota	920 J/(kg*K)
specifična provodljivost	bez podataka
toplotna provodljivost	0,02674 W/(m*K)
I energiјa јonizaciјe	1313,9 kJ/mol
II energiјa јonizaciјe	3388,3 kJ/mol
III energiјa јonizaciјe	3388,3 kJ/mol
IV energiјa јonizaciјe	7469,2 kJ/mol
Naјstabilniјi izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.r. MeV p.r. 15O (veš.) 122 s β+   15N 16O 99,762% stabilni izotor sa 8 neutrona 17O 0,038% stabilni izotor sa 9 neutrona 18O 0,2% stabilni izotor sa 10 neutrona
Tamo gde drugačiјe niјe naznačeno, upotrebljene su SI јedinice i normalni uslovi.
Obјašnjenja skraćenica: zast.=zastupljenost u prirodi, v.p.r.=vreme polu raspada, n.r.=način raspada, e.r.=energiјa raspada, p.r.=proizvod raspada

Kiseonik ili Kisik (O, latinski oxygenium) je nemetal z VIA. On je najrasprostranjeniji element na Zemlji - količina kiseonika u zemljinoj kori iznosi 45%. On takođe čini i 20,8% atmosfere zemlje.

Stabilni izotopi su mu ¹⁶O, ¹⁷O i¹⁸O

Sadržaj/Садржај 1 Osobine kiseonika 2 Primjena 3 Postupak sa gasom 4 Način dobijanja i distribucije

[edit] Osobine kiseonika

Pod normalnim uslovima je u gasovitom ]]|agregatnom stanju]]. Neophodan za opstanak živih bića. Snažan oksidans. U tečno stanje prelazi na -183°C (1.013 bara) podržava gorenje, bez boje, ukusa i mirisa. Kiseonik u čistom obliku se javlja u vidu molekula O₂ i ozona O₃

[edit] Primjena

• U procesima sagorjevanja radi postizanja viših temperatura.
• U metaloprerađivačkoj industriji i metalurgiji za sječenje i zavarivanje, za intenziviranje tehnoloških procesa.
• U industriji nemetala za postizanje viših temperatura.
• U hemijskoj industriji za proizvodnju sintenznih gasova, u pirolitičkim procesima ...
• U ostalim primjenama (medicina, biološke nauke, prehrambena industrija, naučnotehnička istraživanja).

[edit] Postupak sa gasom

Upotreba kiseonika pod pritiskom i upotreba tečnog kiseonika podležu posebnim propisima i mjerama zaštite.

Nije dozvoljen kontakt kiseonika sa organskim materijalima. Za tečni kiseonik se preporučuje austenitni čelnici, aluminijum i legure, bakar i legure. Dozvoljena upotreba fluornih polimera (teflon). Za gasoviti kiseonik je pod određenim uslovima dozvoljena primjena ugljeničnih lako legiranih čelika i legura bakra i aluminijuma.

[edit] Način dobijanja i distribucije

U industriji se dobija se rektifikacijom tečnog vazduha na temperaturi ispod -185°C

Najčešće se isporučuje u čeličnim sudovima - bocama, pod pritiskom od 150 bara. Boce su pojedinačne ili u baterijama - paletama sa zajedničkim ventilom za punjenje i pražnjenje, u baterijama sudova - boca trajno ugrađenim na transportno vozilo ili u tečnom agregatnom stanju specijalnim transportnim vozilima do rezervoara korisnika kiseonika.