Света Луција (острво)

Држава се налази у групи острва Мали Антили. Света Луција је друга по величини међу Острвима приветрине. Најзначајнија географска одлика острва су шумовите планине, које се протежу у правцу север-југ. Највиша тачка у држави је Маунт Гими на 950 метара надморске висине. На југозападу острва је област Калибу, са 18 вулканских узвишења и 7 кратера. На западу су узвишења Питони (Велики Питон, 797 метара и Мали Питон, 750 метара) која су најпознатији симбол острва. Суседна острва Свете Луције су Мартиник на северу и Свети Винсент на југу. Главни и највећи град је Кастриз. Дужина обале је 158 километара.

[уреди] Клима

Клима је тропска, просечна температура током године је 26 °C. Годишња количина падавина је између 1500 mm у нижим пределима и 3500 mm у брдима. Кишна сезона је од маја до августа.

Света Луција лежи у зони урагана, који се могу јавити обично између јуна и новембра.

Острво је покривено бујном и разноликом флором: дивље орхидеје, бугенвилије, хибискуси и руже цветају у кишним шумама. Од животиња, најзначајније су птичије врсте.

[уреди] Историја

Дуго пре доласка Европљана, острво су насељавали Аравак индијанци, и то од 200. г.н.е. Ратоборни Карипци су покорили мирољубиве Араваке око 800. године. Они су острво звали Јоуаналао.

За острво се не зна тачно ни ко, ни кад су Европљани први пут стигли до њега. То се вероватно догодило око 1500-те године. Острво је добило име по римокатоличкој светици Светој Луцији од Сиракузе. Француска је прва завладала острвом и потписала уговор са локалним племенима 1660. Велика Британија и Француска су се за ово острво сукобиле 14 пута. Коначно су Британци превладали 1814. Ропство на острву је укинуто 1834.

Света Луција је постала независна држава, члан Британског Комонвелта 22. фебруара 1979.

[уреди] Становништво

Најважнији град острва је главни град Кастриз, где живи преко трећине становништва. Остали важни градови су Суфриер и Вју Фор.

На Светој Луцији углавном живе потомци афричких робова, који чине 90,5% популације. После њих следе мешане расе (5,5%), Индијци (3,2%) и Европљани (0,8%).

Острво има 165.000 становника, што даје 266 становника по km². Просечни животни век житеља је 72,8 године. Проценат писмености је 67%.

Званични језик острва је енглески, али је у употерби и локални патоа језик (Квејол), који је близак француском.

Преко 90% становништва припада католичкој вери, а остали су протестанти (7%) и англиканци (3%).

[уреди] Политички систем

Шеф државе је краљица Елизабета II, док је њен представник на острву гувернер Перлет Лујзи. Садашњи председник владе је Кенет Ентони. Света Луција има дводомну скупштину (Скупштина и Сенат), засновану на британском моделу. Држава је подељена на 10 провинција.

Света Луција је члан следећих међународних организација: Уједињене Нације, Светска здравствена организација, ММФ, Комонвелт, Организација америчких држава, Карипска организација држава (КАРИКОМ), Покрет независности и друге.

Света Луција нема војску, али као део полиције постоји специјална јединица обалске страже.

[уреди] Привреда

Главне извозни производи Свете Луције су банане, пиринач, кокосови ораси, какао и одећа. Велика конкуренција на тржишту банана је негативно утицала на приход од овог главног извозног производа. Међутим, приходи од туризма и банкарства, су постали нова основа привреде на острву.

Бруто национални производ 2002. године износио је: 1.109,09 милиона EC$ (или 342,11 милиона евра)