Малезија

Из пројекта Википедија


Застава	Грб

Мото: Bersekutu Bertambah Mutu
(малајски: Јединство је снага)

Химна: Negaraku

Главни град Куала Лумпур
2°30′N 112°30′E

Службени језик малајски

Председник: Tuanku Syed Sirajuddin Jamalullail

Премијер: Abdullah Ahmad Badawi

Независност: 31. август 1957

Површина

- Укупно 329.758 km² (66.)

- Вода (%) 0,3

Становништво

- 2005. 25.347.000 (45)

- Густина 78/km² (97.)

БДП (PPP) 2005 приближно

- Укупно $290 милијарди (33.)

- По глави становника $12.106 (61.)

HDI (2003) 0,796 (61) – средњи

Валута Рингит (MYR)

Временска зона UTC +8

Интернет домен

.my

Позивни број +60 ¹

¹ 020 за Сингапур

Малезија је држава у југоисточној Азији на обали Јужног кинеског мора. Састоји се од два дела:

Западне Малезије која заузима јужни део Малајског полуострва и граничи на северу са Тајландом, а на југу је мостом повезана са Сингапуром
Источне Малезије која обухвата северозападни део острва Борнео и граничи са Брунејом и Индонезијом.

[уреди] Географија

Мапа полуострва и источне Малезије

За више информација погледајте Географија Малезије.

Оба дела земље имају сличан рељеф: ниски обални појас, често мочваран, прелази у унутрашњости у шумовита брда и планине, од којих је највиша Кинабалу (4.101 м) на северу Борнеа. Клима је екваторијална на југу и монсунска на северу.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Малезије.

На подручју данашњег Малајског полуострва су прве државе настајале у облику обалних градова у 10. веку, а преко њих се у унутрашњост ширио хиндуизам, будизам, а од 14. века и ислам. У 14. веку се развио моћни Султанат Малака, кога су 1511. срушили Португалци. Избеглице су створиле Султанат Јохор који је помогао Холанђанима да успоставе своја упоришта у 17. веку. Због стратешког положаја Малајско полуострво је био предмет занимања европских сила, а 1824. године је темељ споразума са Холандијом, власт преузела Велика Британија. Британци су са временом своју територију проширили комбинацијом дипломатије топовњача и стварањем мреже сателитских султаната.

Године 1942, током Другог светског рата територије данашње Малезије су освојили Јапанци, наневши Британцима један од највећих пораза у њиховој војној историји. Јапанској окупацији се супротставио герилски покрет под доминацијом комуниста, који ће након капитулације Јапана године 1945. отпочети рат против британских колонијалиста. Али ипак, комунистички герилци су били углавном ограничени на кинеску мањину па су их Британци до средине 1950-их поразили. Држава је добила формалну независност године 1957. да би до године 1963. у њен састав ушли разни султанати који сачињавају данашњи савез, и чији поглавари дају изборног краља.

Куала Лумпур, главни и највећи град Малезије

Током прве деценије након независности било је бурно. Из федерације је готово одмах иступио Сингапур, док се због територијалних присизања Индонезије водио погранични рат, тзв. Конфронтаси, који је Малезија добила уз учествовање британских специјалних снага. Етнички Малајци тражили су већи удео у привреди земље и смањење сиромаштва у односу на богатију кинеску мањину. Сукоб је ескалирао 1969. међуетничким насиљем у ком су уништене многе кинеске фабрике. У земљи је уведено ванредно стање, које траје до данас, и забрањено је отворено исказивање незадовољства владином политиком. Низом мера успела се побољшати привредна ситуација малајског становништва.

[уреди] Демографија

За више информација погледајте Демографија Малезије.

Најбројнија етничка група су Малајци који су муслимани по вероисповести. Заједно са домородачким народима Источне Малезије чине већину становништва. Следе Кинези којих има око 25% и који још увек имају значајну улогу у привредном животу. Индијаца има око 7%.

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Малезије.

Петронас куле у Куала Лумпуру

У последње три деценије Малезија је доживела привредну преобразбу захваљући великим иностраним улагањима (у производњу електроничких уређаја, нпр.), налазиштима нафте. Данас спада у групу средње развијених држава са БДП-ом од 12.100 УСД по становнику мерено по ППП-у у 2003.

Ту је велику улогу имао контроверзни премијер Махатир Мохамад, који је у земљи потицао прозападне тржишне реформе, али и ауторитарним мерама одржавао новоуспостављену равнотежу између различитих верских и етничких група.

Велики утицај у привреди Малезије имају странци али у последње време имају и домаћи капиталисти. Углавном због јефтине радне снаге. Имају високо развијену привреду, са индустријализацијом. Руде су; гвожђе, нафта, бакар, волфрам, боксит, колумбита. Индустрија је високо развијена, неке од најзначајнијих су; металургија, електроиндустрија, хемијска, бродоградња и прехрамбена индустрија. Пољопривреда је такође један од битних фактора привреде, била у власништву страног капитала али се сменило па је у домаћем власништву (али још увек постоји утицај странаца). Неке од најбитнијих грана су: каучук, бибер, палмино уље, кокосов орах, банане, ананас, шећерна трска и дуван.