Папуа Нова Гвинеја

Из пројекта Википедија


Застава	Грб

Мото: Јединство у различитости

Химна: O Arise, All You Sons

Главни град

Порт Морзби

Службени језик енглески и ток писин, хири моту

Краљица: Елизабета II

Премијер: Мајкл Сомаре

Независност: 16. септембар 1975. од Аустралије

Површина

- Укупно 462,840 km² (53.)

- Вода (%) 2

Становништво

- 2005.. 5.545.268 (106)

- Густина 11/km²

Валута Кина (100 центи)

Временска зона UTC (UTC+10)

Интернет домен

.pg

Позивни број +675

Независна Држава Папуа Нова Гвинеја (неформално: Папуа Нова Гвинеја) је држава у Океанији која заузима источни део острва Нова Гвинеја и велики број мањих суседних острва. Западни део острва Нова Гвинеја чине индонежанске провинције Папуа и Западни Иријан. Папуа Нова Гвинеја је лоцирана у југозападном делу Тихог океана у области која се од раног 19. века зове Меланезија. Главни и један од најзначајних градова Папуе Нове Гвинеје је Порт Морезби.

[уреди] Географија

Рељеф је изузетно разнолик. Уз јужну обалу Нове Гвинеје налазе се низине које понегде прелазе у велика мочварна подручја. Планине средишњег ланца који се пружа у смеру исток-запад висином прелазе 4.000 м (највиши врх Маунт Вилхелм, 4.509 м). Северна обала је стрмија и мање приступачна од јужне, са изузетком долине реке Сепик. Острва Бизмарковог архипелага и северних Соломона вулканског су порекла, са пуно плодне земље. Велик део површине Папуе Нове Гвинеје до висине од око 1.000 м прекривен је слабо приступачним тропским кишним шумама.

[уреди] Историја

Претпоставља се да су први насељеници стигли на острва прије око 60.000 година из југоисточне Азије. Археолошки остаци откривају трагове интензивне пољопривреде старе око 7.000 година, а људске интервенције у околини посебно су видљиве у долинама у средишњем горју.

Шпанци и Португалци допрли су до острва у првој половини 16. века и дали им имена Папуа по малајској речи за посебну косу Меланежана и Нова Гвинеја сматрајући домороце сличнима становницима афричке Гвинеје. Острва су детаљније истражени и колонизовали тек пред крај 19. века, кад је јужну половину данашње Папуе Нове Гвинеје заузела Велика Британија, а северну Немачка.

Током Првог светског рата Аустралија, којој је 1902. пренесено управљање Британском Новом Гвинејом заузела је и немачку колонију, али их није формално ујединила све до 1946. Европљани су први пут ступили у неке делове унутрашњости Нове Гвинеје тек у 30-им годинама 20. века, откривши бројне нове етничке и језичне групе.

Након проглашења независности 1975. у земљи је владала политичка нестабилност са честим изменама влада. Од 1989. до 1998. трајао је герилски рат за оцепљење острва Бугаинвил на ком се налазе значајна налазишта злата. Током рата погинуло је око 20.000 људи.

[уреди] Становништво

Папуа Нова Гвинеја једна је од етнички и језично најхетерогенијих земаља света. Становништво се може поделити у две главне групе: Папуанце, који чине нешто више од 80% и Меланезијце, којих има нешто мање од 20%. У земљи се говори више од 700 језика, а службени ток писин и хири моту служе као lingua franca, језици међусобног споразумевања различитих група. Већина становника су протестанти, има и доста католика, али раширене су и домородачке религије, а многи хришћани су задржали елементе пријашњих религија.

[уреди] Привреда

Порт Морзби

Већина становништва живи од пољопривреде. Главни извозни производи су нафта, злато и бакар. БДП је у 2004. био 2.200 УСД по становнику, мерено по ППП-у.

Државе и територије Океаније

	Аустралија	Аустралија · Острво Норфолк
	Меланезија	Источни Тимор · Фиџи · Молучка острва и Западна Нова Гвинеја (део Индонезије) · Нова Каледонија · Папуа Нова Гвинеја · Соломонска острва · Вануату
	Микронезија	Гуам · Кирибати · Маршалска острва · Северна Маријанска острва · Микронезија · Науру · Палау
	Полинезија	Америчка Самоа · Кукова острва · Француска Полинезија · Хаваји · Нови Зеланд · Ниуе · Острва Питкерн · Самоа · Токелау · Тонга · Тувалу · Валис и Футуна