Дуван
Из пројекта Википедија
| Дуван Статус угрожености: Доместификована |
||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||
| Таксономија | ||||||||||||
|
||||||||||||
|
|
||||||||||||
| N. acuminata N. alata N. attenuata N. bigelovil N. clevelandii N. debneyi N. excelsior N. exigua N. forgetiana N. glauca N. glutinosa N. kawakamii N. knightiana N. langsdorffii N. longiflora N. obtusifolia N. otephora N. paniculata N. plumbagifolia N. quadrivalvis N. repanda N. rustica N. x sanderae N. suaveolens N. sylvestris N. tabacum N. tomentosa |
||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||
|
|
Дуван је било која од бројних биљака рода Nicotiana, а посебно Nicotiana tabacum, из Јужне Америке која се сади по читавом свету због својих листова који се најчешће користе за пушење.
[уреди] Употреба дувана
Поред пушења дуван се и жваће, ушмркава. Дуван се користи и у фармацеутској индустрији јер је богат никотином.
Цигаретни дим се састоји од капљица смоле, никотина, угљен моноксида и других гасова. Основни активни фармаколошки састојак дувана је никотин и он узрокује навику и овисност. Једна цигарета садржи око 2 мг никотина, а смртоносна доза за човека износи 0,05 г. Никотин продире у крвоток и ресорбује се док пушач увлачи дим у плућа, а количина ресорбованог никотина варира од 20-90%. Под утицајем никотина нестаје осећај умора, смањује се потреба за храном, стежу се жиле, убрзава рад срца, повишава крвни и срчани притисак, а истовремено се повисују масноће и шећер у крви. Пола сата након пушења функције се враћају на нормалу. Пушење смањује осећај мириса и укуса.
[уреди] Галерија
 |
Овај незавршени чланак Дуван, везан је за биљке. Користећи правила Википедије, допринесите допунивши га. |
