Таџикистан
Из пројекта Википедија
Координате: 37°-41° СГ Ш, 67°-75° ИГД
Мото: Суруди миллии | |
Химна: Суруди миллии ҷумҳурии Тоҷикистон | |
Главни град | Душанбе |
Службени језик | Tаџик |
председник: | Емомали Рахмонов |
Премијер: | Окил Окилов |
Независност: | од Совјетског савеза 9.септембар 1991. |
Површина | |
- Укупно | 143.100 km² (92.) |
- Вода (%) | 400 |
Становништво | |
- 2004. | 6.863.752 (95) |
- Густина | 48/km² |
Валута | Сомони |
Временска зона | UTC UTC+5 |
Интернет домен | .tj |
Позивни број | +992 |
Република Таџикистан (Тоҗикистон), раније позната као Таџичка Совјетска Социјалистичка Република, је држава у централној Азији. Граничи се са Авганистаном на југу, Кином на истоку, Киргизијом на северу, и Узбекистаном на западу. Таџикистан значи 'Земља Таџика'.Таџикски језик је јако близак персијском (фарси).
[уреди] Историја
Главни чланак: Историја Таџикистана
Људи живе на територији која данас чини Таџикистан непрекидно од 4000. пне. Земља је била под влашћу разних царстава током историје, највише под Персијским Царством. Пре нове ере, Таџикистан је био део Бактаријског Царства. Арапи су донели Ислам у 7. веку. Саманиди су заменили Арапе, али су их на крају избацили турски (Turkic) нападачи. Монголи су касније преузели контролу над територијом, и Таџикистан је постао део емирата Бухара.
У 19. веку, Руско Царство је почело да се шири у централној Азији, током борбе за доминацију са Великом Британијом, и преузело је контролу над Таџикистаном. Након што је цар свргнут 1917, Taџичка герила је почела рат против бољшевичких армија у узалудном покушају да одржи независност. Бољшевици су победили у четворогодишњем рату, у коме су џамије и села спаљивана, а становништво трпело репресије.
Као део Совјетског Савеза, Таџикистан је првобитно био сврстан са територијом која данас чини Узбекистан у Аутономну Совјетску Социјалистичку Републику Таџикистан, али је 1929. постао одвојена конститутивна република. Москва није чинила пуно на развоју Таџикистана, и он је релативно каскао за осталим републикама Совјетског Савеза у условима за живот, образовању и индустрији. Током 1970-их, исламске илегалне партије су почеле да се формирају, и оне су окупљале Таџике против СССР-а, али прави немири нису почели до 1990. Наредне године, Совјетски Савез се распао, и Таџикистан је прогласио независност.
У земљи је у мају 1992 букнуо грађански рат, у коме су учествовале разне фракције, које су се међусобно бориле. Емомали Рахмонов је био први вођа Таџикистана, и он је задржао своју власт до данас. Међутим, он је оптужен за етничко чишћење других етничких група током Таџикистанског грађанског рата. 1997, је успостављено примирје између Рахмонова и опозиционих партија. Мирни избори су одржани 1999, али се опозиција жалила да су били непоштени. На овим изборима, Рахмонов је имао само једног противкандидата којем је дозвољено да се региструје, и реизабран је готово једногласно. Руске трупе су и даље стациониране у јужном Таџикистану, како би чувале границу са Авганистаном. Након терористичких напада 11. септембра, америчке и француске трупе су такође стациониране у овој земљи.
[уреди] Политика
Главни чланак: Политика Таџикистана
Готово одмах након пошто је стекао независност, Таџикистан је запао у грађански рат у коме су учествовале разне фракције, наводно подржаване од стране Русије и Ирана. Од 400.000 Руса само је 25.000 остало у Таџикистану. Остали су пребегли у Русију. До 1997. рат се смирио, а централна власт је почела да се формира, са мирним изборима 1999.
Таџикистан је званично република, и има изборе за председника (мандат од седам година) и парламент (мандат од пет година). Последњи председнички избори одржани су 6. новембра 2006, и као и код свих претходних, међународни посматрачи верују да су избори имали много мана, што побуђује оптужбе опозиционих партија да председник Емомали Рахмонов манипулише изборним процесом. Током последњих парламентарних избора 2005, Народна демократска партија Таџикистана Емомали Рахмонова освојила је већину посланичких места.
У парламенту, опозиционе групе су се често сукобљавале са владајућом партијом, али ово није довело до већих нестабилности.
Најважније политичке партије у таџикистану су: Народна демократска партија таџикистана (владајућа), Таџикистанска комунистичка партија, Таџикистанска партија исламског повратка, Демократска партија таџикистана (две фракције), Социјалистичка партија таџикистана (две фракције), Таџикистанска социјалдемократска партија, Партија економске реформе таџикистана, Таџикистанска аграрна партија.
[уреди] Покрајине
Главни чланак: Покрајине Таџикистана
Таџикистан је подељен у регионе или покрајине (главни градови у заградама)
- Хатлон Вилояти Хатлон (Кургонтепа)
- Сугд Вилояти Сугд (Хуџанд)
- Каротегин (Кофарнихон)
и једну аутономну покрајину-
- Горно-Бадакшан Аутономни Регион (ГБАР) Вилояти Мухтори Кухистони Бадахшон (Коруг).
Област у којој се налази престоница, Душанбе, не улази у покрајинску административну поделу.
Суверене државе
Авганистан • Азербејџан1 • Бангладеш • Бахреин • Брунеј • Бутан • Вијетнам • Грузија1 • Египат3 • Израел • Индија • Индонезија2 • Ирак • Иран • Источни Тимор2 • Јапан • Јемен • Јерменија • Јордан • Јужна Кореја • Казахстан1 • Камбоџа • Катар • Народна Република Кина • Кипар • Киргизија • Кувајт • Лаос • Либан • Малдиви • Малезија • Мијанмар • Монголија • Непал • Оман • Пакистан • Русија1 • Саудијска Арабија • Северна Кореја • Сингапур • Сирија • Тајланд • Таџикистан • Туркменистан • Турска1 • Узбекистан • Уједињени Арапски Емирати • Филипини • Шри Ланка
Ентитети, зависне територије и непризнате државе
Акротири и Декелија • Република Кина (Тајван) • Макау • Нагорно-Карабах • Палестина • Хонгконг • Турска Република Северни Кипар
Напомене: (1) Делом у Европи; (2) делом у Океанији; (3) већим делом у Африци.
|
|
---|---|
Азербејџан • Белорусија • Грузија • Јерменија • Молдавија • Русија • Украјина • Таџикистан • Киргизија • Узбекистан • Казахстан Придружена чланица: Туркменистан |