Туркменистан

Из пројекта Википедија

Координате: 35°-43° СГ Ш, 52°-67° ИГД

Türkmenistan Jumhuriyäti
Република Туркменистан

Застава Туркменистана (Грб Туркменистана)
Химна	Химна Независне, Неутралне, Државе Туркменистана
Главни град	Ашхабад
Председник и Премијер	Сапармурат Нијазов
Званични језик	туркменски
Површинa  – Укупно  – % воде	51. по површини  488.100 km²  Занемарљив
Становништво  – Укупно (2005.)  – Густина	112. по величини  4.952.081  9,4/km²
Независност  – Проглашена  – Призната	Од Совјетског Савеза  27. Октобар, 1991.  (Година)
Валута	Туркменски Манат
Временска зона	UTC +5
Позивни број	993
Интернет домен	.tm

Туркменистан (бивша Туркменска ССР) држава је у централној Азији. Граничи се са Авганистаном, Ираном, Казахастаном, Узбекистаном и има обалу на Каспијском мору,

Садржај 1 Историја 2 Политика 2.1 Људска права 3 Покрајине 4 Географија 5 Економија 6 Демографија 7 Култура 8 Разне теме 9 Даља литература 10 Спољашње везе

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Туркменистана.

Територија Туркменистана има дугу и променљиву историју, јер су армије разних царстава пролазиле кроз ову земљу на путу ка пожељнијим територијама.

Александар Велики је освојио територију у 4. веку пре нове ере, на свом путу ка Индији. 150 година касније, Персијско Царство је поставило своју престоницу у Ниси, области која се налази у предграђима данашњег Ашхабада. У 7. веку нове ере, Арапи су освојили регион, и са собом донели ислам и блискоисточну културу. Отприлике у ово доба је успостављен чувени Пут свиле као главна трговачка рута између Азије и Европе.

Област Туркменистана је ускоро постала позната као престоница Великог Корасана када је калиф Ал-Мамун преместио своју престоницу у Мерв.

Средином 11. века, моћни Турци Селџуци су сконцентрисали своју снагу у територији Туркменистана у покушају да се прошире у Авганистан. Царство Селџука се срушило у другој половини 12. века, и Туркмени су изгубили своју независност када је Џингис Кан преузео контролу над Каспијским морем на свом путу на запад. У наредних седам векова, Туркмени су живели под разним царствима и водили константне међу-племенске ратове.

До 1894. царска Русија је преузела контролу над Туркменистаном. Октобарска револуција 1917. и политички немири који су уследили су довели до проглашења Туркменске републике као једне од 15 република Совјетског Савеза 1924. У ово време су формиране модерне границе Туркменистана.

1991, распадом Совјетског Савеза, Туркменистан је постао независан. Бивши комунистички вођа, Сапармурат Нијазов, је остао на власти све до своје смрти 2006. године.

[уреди] Политика

За више информација погледајте Политика Туркменистана.

Доживотни председник Сапармурат Нијазов, бивши бирократа комунистичке партије Совјетског Савеза, је владао Туркменистаном од 1985, када је постао вођа локалног огранка комунистичке партије. Држао је апсолутну контролу над земљом, толико да је цео државни буџет ишао преко његових приватних рачуна. Председникова Демократска партија Туркменистана (бивши комунисти), је једина законом дозвољена странка, па је опозиција у илегали. Туркменистаном доминира свепрожимајући култ личности који уздиже председника Нијазова као Turkmenbashi ("вођа свих Туркмена"). Његов лик је осликан по целој држави, од новчаница до флаша водке. Лого туркменске националне телевизије је његов профил. Две књиге које је он написао су обавезна лектира у школама, ауто-клубовима и домовима. Институције које не могу бити назване по њему су назване по његовој мајци. Сви сатови морају да носе његов лик на себи. Дивовска позлаћена статуа, висока 15 метара, стоји на ротирајућем постољу, тако да је лицем увек окренута према сунцу, и баца светло на престоницу. Нијазов је иначе веома низак, има једва 150 cm.

Међу Туркменима је популаран слоган "Halk! Watan! Türkmenbashi!" што значи "Народ! Отаџбина! Вођа!" и подсећа на нацистички слоган "Ein Volk, ein Reich, ein Führer" (Један народ, једна власт, један вођа). Нијазов је написао нову туркменску химну/оду самом себи. Националну химну/оду је осудило неколико међународних група које се баве заштитом људских права, јер њен текст охрабрује прогон хомосексуалаца.

Стране компаније које желе да експлоатишу велике изворе природног гаса Туркменистана су сарађивале са Нијазовим. Његову књигу Ruhnama, која се у Туркменистану поштује готово као свето писмо, су управо због овог разлога страни индустријалци превели на многе језике, укључујући хрватски, пољски, мађарски и банту.

[уреди] Људска права

За више информација погледајте Људска права у Туркменистану.

Питања људских права у Туркменистану као ауторитарној држави, укључују и питања верских слобода. Према Форуму 18, упркос међународном притиску, власти пажљиво мотре на све религијске групе, а правни оквир је толико стегнут да се многе групе одлучују на деловање у подземљу уместо да пролазе кроз све службене процесе који делују попут баријера. Присталице протестантизма су погођене, као и групе попут Јеховиних сведока и Харе Кришне. Припадницима Харе Кришне није допуштено да траже донације на главном аеродрому.

Према Светском индексу слободе штампе Репортера без граница за 2005, Туркменистан има треће по реду најлошије услове за слободу штампе у свету. Никоме није допуштено да описује председника или његову породицу у негативном светлу. Такође, није допуштено помињање да је председник веома низак човек, нити да носи тупе.

[уреди] Покрајине

За више информација погледајте Покрајине Туркменистана.

Туркменистан је подељен на 5 покрајина - welayatlar (једнина - welayat) и један независни град:

Име	ИСО 3166-2	Главни град	Површина (km²)	Становништво (1995.)	Кључ
Ашхабад		Ашхабад		604.000
Покрајина Ахал	TM-A	Ашхабад	95.000	722.800	1
Покрајина Балкан	TM-B	Балканабат	138.000	424.700	2
Покрајина Дашховуз	TM-D	Дашогуз	74.000	1.059.800	3
Покрајина Лебап	TM-L	Туркменабат	94.000	1.034.700	4
Провинција Мери	TM-M	Мери	87.000	1.146.800	5

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Туркменистана.

Туркменистан има приближно 488.100 километара квадратних. 90% земље покрива пустиња Каракум. Средиштем земље доминиру депресија Туран и пустиња Каракум које су махом равничарске. Планински венац Копет Даг дуж југозападне границе достиже 2.912 метара. Туркменске балканске планине на далеком западу и венац Кугитанг на далеком истоку су једина остала приметна узвишења. Неке од река су Аму Дарја, Мургап, и Хари Руд.

Климе је суптропска, пустињска, са мало падавина. Зиме су благе и суве, уз највише падавина између јануара и маја. Највеће падавине су у венцу Копетдаг

Међу осталим значајнијим градовима су: Туркменбаши (раније Красноводск) и Дашогуз.

[уреди] Економија

За више информација погледајте Економија Туркменистана.

Половина наводњене земље је под памуком, што Туркменистан чини 10. највећим произвођачем у свету; Туркменистан поседује 5. по реду највеће резерве природног гаса као и значајне резерве нафте. 1994., Русија је одбила да извози туркменски гас на тржишта са чврстом валутом, а уз то су се гомилали дугови главних потрошача у бившем Совјетском Савезу. Ово је допринело оштром паду индустријске производње, и довело је до преласка из буџетског суфицита до благог дефицита.

Туркменистан је опрезно пришао економској реформи, у нади да ће продајом гаса и памука одржати своју неефикасну економију. Приватизација је ограничена. Између 1998. и 2002., Туркменистан је патио од хроничног недостатка адекватних извозних рута за природни гас, и од обавеза на основу великог краткорочног спољњег дуга. Истовремено је, међутим, вредност укупног извоза изразито порасла услед виших међународних цена нафте и гаса. Економска очекивања у блиској будућности су обесхрабрујућа услед раширеног сиромаштва и терета страног дуга.

Председник Нијазов је протраћио велики део богатства своје земље на слављење самог себе. Градови, Ашхабад посебно, су знатно реновирани, док се људи изван престонице боре са сиромаштвом. Нијазов је обећао бесплатну воду, струју и гас; међутим, несташице су честе.

[уреди] Демографија

За више информација погледајте Демографија Туркменистана.

Већина грађана Туркменистана су Туркмени; међу осталим етничким групама су Руси, Јермени, Азери и Узбеци. Туркменски је службени језик, мада је руски и даље у широкој употреби као "језик међу-етничке комуникације" (по уставу из 1992.). Име Туркмен вероватно потиче из периода кад су Руси први пут срели овај народ, а значи вероватно Tūrk-men, или "Ја сам Турк" (Tūrk).

Образовање је универзално и обавезно кроз секундарни ниво, чија је укупна дужина недавно смањена са 11 на 9 година.

[уреди] Култура

За више информација погледајте Култура Туркменистана.

• Акхал-Теке врста коња
• Теписи
• Геок-Тепе
• Ислам у Туркменистану
• Мерв
• Музика Туркменистана

[уреди] Разне теме

• Комуникације у Туркменистану
• Страни односи Туркменистана
• Људска права у Туркменистану
• Војска Туркменистана
• Саобраћај у Туркменистану

[уреди] Даља литература

• Bradt Travel Guide: Turkmenistan Пол Брумел
• Historical Dictionary of Turkmenistan Рафис Абазов
• Lonely Planet Guide: Central Asia Пол Кламер, Мајкл Кон и Бредли Мејхју
• Tradition and Society in Turkmenistan: Gender, Oral Culture and Song Керол Блеквел
• Tribal Nation: The Making of Soviet Turkmenistan Ејдријен Лин Едгар
• Unknown Sands: Journeys Around the World's Most Isolated Country Джон Кропф

[уреди] Спољашње везе

Пројекат Туркменистан - недељне вести и анализе на енглеском и руском Фридом хаус годишњи извештај о слободи - Извештај Фридом хауса о Туркменистану за 2004. Амнести интернешнал годишњи извештај - Годишњи извештај Амнести интернешнала о Туркменистану за 2004. Пукотине у мермеру: Туркменистанска падајућа диктетура, извештај Међународне кризне групе из 2003. - потребно бесплатно регистровање да би се приступило целом извештају Нијазовљев Туркменистан: Султанистички режим? - Дефинисање режима у Туркменистану као слутанистичког, пдф фајл Фото галерија из Туркменистана (на немачком) Путнички извештај из Туркменистана ЦИА фактбук Енциклопедија нација - Туркменистан Чаихана - Пријатељи Туркменистана Мировни корпус Фотографије Туркменистана

ББЦ профил Туркменистана

Слајдшоу Туркменистана

Државе чланице Заједнице независних држава
Азербејџан • Белорусија • Грузија • Јерменија • Молдавија • Русија • Украјина • Таџикистан • Киргизија • Узбекистан • Казахстан Придружена чланица: Туркменистан