Саудијска Арабија
Из пројекта Википедија
Координате: 16°-32° СГ Ш, 35°-56° ИГД
|
|||||
национални мото: Нема | |||||
'Национална химна: Химна Саудијске Арабије' | |||||
Званичан језик | Арапски | ||||
Престоница | Ер Ријад | ||||
Краљ | Абдулах ибн Абдулазиз ал-Сауд | ||||
Престолонаследник | Султан ибн Абдул АзизАл Сауд | ||||
Површина - Укупно - % вода |
14. место 1,960,582 km² занемарљиво |
||||
Популација - Total (2003) - Density |
43. место 26,417,599 (2005) 12/km² |
||||
Уједињена | 23. септембар 1932 | ||||
Валута | Ријал | ||||
Временска зона | УТЦ +3 | ||||
Интернет домен | .sa | ||||
Позивни број | 966 |
Саудијска Арабија је највећа држава на Арабијском полуострву. Граничи се са Јорданом на северу, Ираком на северу и североистоку, са Кувајтом, Катаром, Бахреином и Уједињеним Арапским Емиратима на истоку, Оманом на југоистоку и Јеменом на југу, и Персијским заливом на североистоку и Црвеним морем на западу.
Садржај |
[уреди] Историја
За више информација погледајте Историја Саудијске Арабије. |
У стара времена домаћи и страни владари борили су се за превласт над овом облашћу. Године 1517. Османско царство успоставило је власт над већим делом полуострва. У 18. и 19. веку, исламски реформистички покрет Вахибата удружио се са династијом Сауд и преузео контролу над већим делом централне Арабије. Упркос неуспесима у каснијем периоду и враћању на старо, успели су да поврате већи део територије до 1904. године.
Саудијска Арабија била је под Британским протекторатом од 1915. до 1927, после чега је призната суверена Краљевина Хиџаза и Неџда. Два краљевства уједињена су у краљевину Саудијску Арабију 1932. године.
Од Другог светског рата па наовамо, владари ове династије подржавају Палестинце и одржавају блиске везе са Сједињеним Америчким Државама. Године 2000. Саудијска Арабија и Јемен режили су дуготрајан спор око границе.
Почетак искориштавања нафте након Другог светског рата преобразио је некад заосталу номадску земљу, омогућивши изградњу инфраструктуре и државу благостања по европском моделу. На међународном плану Саудијска Арабија балансира између добрих односа са државама Запада и оданости заједничким арапским циљевима. Саудијско друштво још увек је у великој мери конзервативно и значајан утицај имају исламске верске вође.
[уреди] Географија
За више информација погледајте Географија Саудијске Арабије. |
Земља се налази на висоравни, са планинама које се уздижу високо из уског појаса у Црвено море. Више од девет десетина територије заузима пустиња, укључујући највећу непрекидну површину под песком на Земљи, Руб ал Хали.
Највећи део земље заузима пустиња. На западу, уз Црвено море, уздижу се планински ланци Хиџаз и Асир са највишим врхом Савдом (3.133 м). Са источне стране планина терен се полако спушта до западног приобаља уз Персијски залив и граница са УАЕ и Оманом. Већина територија слабо је насељена, а становништво је концентрисано у градовима на западној обали и њеном залеђу (Једах, Мека, Медина), главном граду Ријаду у средишту земље, као и на источном приобаљу гдје је лоцирана већина нафтних извора (Дамам, Хуфуф, Дахран).
[уреди] Економија
За више информација погледајте Економија Саудијске Арабије. |
Највећи произвођач нафте међу земљама чланицама ОПЕК-а и трећи произвођач нафте у свету. Резерве Саудијске Арабије чине једну четвртину укупних светских залиха нафте.
Осим нафте, производи се земни гас, гипс, урма, пшеница и десалинизована вода.
[уреди] Становништво
За више информација погледајте Демографија Саудијске Арабије. |
Ислам је религија скоро целокупног домаћег становништва и једини има службено признање. Саудијска Арабија је колевка ове вере и у земљи се налазе два најважнија исламска светишта, Мека и Медина. Арапски односно његов локални дијалект је језик већине становништва. Велик број становника (око 6 мил.) су страни држављани на раду у индустрији нафте и у другим секторима привреде.
[уреди] Провинције
Саудијска Арабија је подељена на 13 провинција.
- Ел Бахах
- Ел худуд аш Шамалијах
- Ел Џаф
- Ел Медина
- Ел Газим
- Ер Ријад
- Аш Шаркијах
- Асир
- Хаил
- Џизан
- Мека
- Наџран
- Табук
[уреди] Види још
[уреди] Спољашње везе
Суверене државе
Авганистан • Азербејџан1 • Бангладеш • Бахреин • Брунеј • Бутан • Вијетнам • Грузија1 • Египат3 • Израел • Индија • Индонезија2 • Ирак • Иран • Источни Тимор2 • Јапан • Јемен • Јерменија • Јордан • Јужна Кореја • Казахстан1 • Камбоџа • Катар • Народна Република Кина • Кипар • Киргизија • Кувајт • Лаос • Либан • Малдиви • Малезија • Мијанмар • Монголија • Непал • Оман • Пакистан • Русија1 • Саудијска Арабија • Северна Кореја • Сингапур • Сирија • Тајланд • Таџикистан • Туркменистан • Турска1 • Узбекистан • Уједињени Арапски Емирати • Филипини • Шри Ланка
Ентитети, зависне територије и непризнате државе
Акротири и Декелија • Република Кина (Тајван) • Макау • Нагорно-Карабах • Палестина • Хонгконг • Турска Република Северни Кипар
Напомене: (1) Делом у Европи; (2) делом у Океанији; (3) већим делом у Африци.