Срби
Из пројекта Википедија
Срби | ||
---|---|---|
Укупна популација: | 11,5 милиона [1] | |
Популација: | Србија: 6.737.395
|
|
Језик: | Српски језик | |
Религија: | Доминира православна, али има и протестаната, римокатолика и муслимана. | |
Етничка група: | Индо-Европска |
Срби су јужнословенски народ, који претежно живи на Балканском полуострву: у Србији, где чини око 66% становништва, Босни и Херцеговини око 35% и Црној Гори, где их има око 32%. Око 200.000 Срба живи у Републици Хрватској где су до 1991. године били конститутивни народ.
У Републици Српској, једном од два ентитета Босне и Херцеговине, Срби су већински народ (око 90%). У Централној Србији Срби чине 90% становништва, у аутономној покрајини Војводини 65%, а на Косову и Метохији 8-10%.
Срби су углавном православне вероисповести, а говоре српским језиком који је веома сличан бошњачком и хрватском.
Садржај |
[уреди] Историја
Главни чланак: Историја Срба
Срби су се доселили на Балкан почетком VII века (око 626. године), за владавине цара Ираклија. Од тада можемо са сигурношћу причати о њиховој историји.
На Балкан су дошли из Беле Србије тј. Бојке, за коју се сматра да се налазила у Полабљу (мада то није сигурно јер у модерној историјској науци има доста и оних који је смештају на територију данашње Украјине). У Полабљу Србе као засебну заједницу налазимо од V века, међу западним Словенима. Сматра се да се Бела Србија или Бојка налазила на подручју данашње Немачке (Лужички Срби и данас живе на делу овог простора који је обухватала Бела Србија).
Међутим, немогуће је тачно рећи када су и одакле Срби стигли на подручје ове Беле Србије, односно да ли су дошли као део Словена или као део неких других несловенских народа. И за саме Словене се не може тачно рећи када су и одакле стигли на просторе који се сматрају њиховом прапостојбином. Чињеница да порекло Срба није тачно утврђено је отворила простор за појаву различитих теорија о овом питању у домаћој историјској науци и паранауци (Види: Теорије о пореклу Срба).
[уреди] Језик
- Главни чланак: Српски језик
Срби говоре српским језиком, који припада словенској групи индоевропске породице језика. Српски језик је службени језик Србије и Црне Горе, и један од три службена језика Босне и Херцеговине.
[уреди] Популација
Већина Срба живи у својој матици, Србији. Велики део Срба такође живи у Босни и Херцеговини (где представљају конститутивни народ), тачније у Републици Српској, једном од два ентитета, који чине БиХ. Поред Босне и Херцеговине велики број Срба живи и у Црној Гори. Мањи број Срба живи у Македонији, Хрватској, Словенији, Румунији, Албанији и Мађарској.
Велик број Срба такође живи у туђини (дијаспори), првенствено у Немачкој, Аустрији, Швајцарској, САД-у, Канади и Аустралији. Види: Срби у дијаспори
Највеће урбане популације Срба у бившој Југославији налазе се у Београду (1.500.000), Новом Саду (око 250.000), Нишу (250.000),Крагујевцу (200.000) и Бања Луци у Босни и Херцеговини (200.000).
У иностранству се највећа српска популација може наћи у северној Америци (Чикаго и делови Илиноиса, заједно са Торонтом и јужним Онтаријом).
Срби чине око 66% популације Србије, односно око 6,7 милиона. Још 2,1 милиона Срба живи у околним државама Балкана. Број Срба у туђини (дијаспори) је непознат, али се претпоставља да их има негде између 1,5 и 3,5 милиона, укључујући и људе српског порекла. Укупан број Срба се креће од 10 до 12 милиона, што зависи и од броја људи у дијаспори.
[уреди] Познати Срби
Научници Никола Тесла, Михајло Пупин, Милутин Миланковић, Милева Марић (математичарка и прва жена Алберта Ајнштајна), Руђер Бошковић, Огњеслав Костовић Степановић; писци Иво Андрић и Милош Црњански; спортисти Владе Дивац, Драган Џајић, итд.
За опширнији списак познатих Срба, погледајте списак познатих Срба.
[уреди] Види још
- Србија
- Република Српска
- Теорије о пореклу Срба
- Раци
- Јужни Словени
- Словени
- Списак народа света
- Српска застава
- Срби сви и свуда
- српски језик
- Француске везе са Србима
[уреди] Референце
[уреди] Мапе
Етничка карта БиХ 1991. године |
Етничка карта БиХ 1981. године |
Територијални распоред Срба у БиХ 1981. године |
Приватни земљишни посед Срба у БиХ 1981. године |