Истанбул

Из пројекта Википедија

Координате: 41° 0′ 36" СГШ, 28° 57′ 37" ИГД

Цариград (Константинопољ, Истанбул) се налази на улазу у Босфорски мореуз, а његово историјско срце смештено је око природне луке познате и као Златни Рог. Са својих 8.803.468 (10.018.735 са периферијом) становника, он је највећи град Турске и један од највећих европских градова.

Он је данас седиште истоимене области, док је делу града познатом као Фанар седиште Васељенског патријарха.

Садржај

1 Назив
2 Прошлост града
3 Знаменитости
- 3.1 Зграде, Споменици и Стадиони
- 3.2 Тргови,квартови и пијаце
4 Опасност од земљотреса
5 Образовање
6 Градски Превоз
7 Клима
8 Градске четврти
9 Братски градови
10 Спољашње везе

[уреди] Назив

Византион је име првог насеља на овом месту. Назив је добио по краљу Бизасу. Грчки облик је Βυζάντιον (Βυζάντιο), а латинизација тог назива је Byzantium.

Нови Рим или Nova Roma је назив који му је дао цар Константин Велики приликом "оснивања" 330 године.

Константинопољ (Константинополис, односно Κωνσταντινούπολη или Κωνσταντινούπολις) је назив који је ушао у употребу, пошто назив Нови Рим(Nova Roma) није био прихваћен. Реч је кованица која значи Константинов Град (полис,πολις). Арабљани су, такође, користили овај назив у облику Qustantaniyyeh (قسطنطنيه).

Цар Константин Велики, мозаик из цркве св. Софија

Цариград је опште словенски назив овог града и појављује се у готово истоветном облику у свим језицима. (старословенски језик: Цѣсарьградъ,црквенословенски: Царьгра̀дъ, руски језик: Царьгра́д, бугарски језик: Ца̀риград, украјински језик: Царгород, српски језик: Цариград. (Овај термин користили су једно време Бугари за своју престоницу Трново.)

Истанбул је турски назив изведен од грчких речи ис тин Поли (εις τήν Πόλι(ν)) што би значило у „Граду“. Пошто је Цариград био, за Грке, неоспоран центар света они су за га називали једноставно „Град“ (и Поли односно ι Πόλι). Доласком Турака још неки градови су добили "нова" имена додавањем ис тин (εις τήν) испред имена. Овај назив озваничен је 28. марта 1930. године.

[уреди] Прошлост града

Прву насеобину на овом месту основали су грчки колонисти из Мегаре 667 године п.н.е. и назвали су је Византион по свом краљу Бизасу. Током грађанског рата 196 године, Септимије Север га опседа и тешко разара, али га по доласку на власт обнавља и град се врло брзо опоравља од тога.

Константин Велики одлучује да на том месту подигне нову престоницу, пошто му се оно указало у сну, и 330. године оснива га под именом Нови Рим. Тај назив, међутим није ухватио корена и уместо тога све више се користио назив Константинов град тј. Константинопољ. Након распада Римског царства Цариград постаје главни град Источног дела који ће се по њему бити назван Византија.

Захваљујући доброј позицији на раскршћу главних копнених и морских путева, као и чињеници да је био престоница најзначајније државе у то доба Цариград се врло брзо развија и ускоро постаје највећи и најбогатији град ондашњег света.

Крсташи IV крсташког похода успевају да га освоје са морске стране и страховито га пљачкају 1204(Пад Цариграда(1204)). Након тога Цариград бива седиште Латинског царства све док 1261 не бива ослобођен од стране никејског цара Михаила VIII Палеолога који обнавља Византијско царство.

Турски султан Мехмет II успева да, након дуге блокаде и опсаде, освоји град у последњем јуришу у уторак 29.05.1453, након чега је град претрпео огромно пљачкање и разарање, а у одбрани града погинуо је и последњи византијски цар Константин Драгаш (Пад Цариграда (1453)).

Мапа града из XIX века

Цариград, као престоница Турске империје, доживљава велику промену из Византијског у Отомански град. Црква св.Софија(Аја Софија), као и још неколико цркава у граду, бива претворена у џамију. Широм града су подизане џамије, јер је сваки султан хтео да градњом џамије покаже своју величину. Најлепше су свакако:Сулејманова(која је и највећа у граду), Фатихова, Бајазитова и султан Ахметова.

Ред Суфита, који је раширен по целом исламском свету, основао је у граду велики број текија, а сматра се да их је у доба Турске империје било преко 100 оперативних у самом граду. Многе од њих су опстале до дана данашњег као џамије или као музеји.

Оснивањем Турске републике 1923 престоница се сели у Анкару(Ангору), а град од 1930 добија званично носи име Истанбул.

Педесетих година прошлог века турска полиција организује велике насилне анти-грчке нереде. Као последица тога велики број Грка напушта Цариград, а некада бројна и напредна грчка заједница у граду бива драстично смањена. Аднанова влада је шездесетих година прошлог века започела процес модернизације и индустријализације земље који није заобишо ни Цариград. Цену модернизације платиле су неке историјске грађевине широм града. Као последица тога седамдесетих година прошлог века почиње велики прилив становништва у град, првенствено из Анадолије, јер је рад у фабрикама нудио много бољи живот у односу на мукотрпно бављење пољопривредом у планинским пределима Мале Азије.

[уреди] Знаменитости

Цариград је град у коме се сусрећу многе цивилизације и чији су трагови видљиви широм града. Ево неких које не би требало пропустити:

Султан Ахметова џамија

[уреди] Зграде, Споменици и Стадиони

Топкапи двор
црква св. Софија(Аја Софија)
султан Ахметова или Плава џамија
Сулејманова џамија
улица Иштикал
цистерна Базилика
бугарска црква св. Стефана(знана и као бугарска Гвоздена црква )
Галата кула
Принчева острва
Долмбахчи двор
Арапска џамија
Фатихова џамија
Музеј Мозаика
Олимпијски стадион Ататурк

[уреди] Тргови,квартови и пијаце

трг Таксим
Бејоглу
Бебечки рибљи ресторани
Велики Базар
Пијаца Зачина
залив Златни рог

[уреди] Опасност од земљотреса

Цариград се налази близу Северноанадолијског раседа који је одговоран за неколико разорних земљотреса у скоријој историји. Истраживања показују да постоји велика вероватноћа да ће Цариград и околину задесити страховити земљотреси у деценијама пред нама. [1][2] Близина Мраморног мора доноси и опасност од цунамија, ако дође до земљотреса. Лош квалитет градње већег дела модерног града прети да евентуалне земљотресе претвори у разарајуће катастрофе. [3]

[уреди] Образовање

Град је седиште многих универзитета, који су претеежно државни, али се последњих година отворио и један број приватних.

(Bahçeşehir University)
(Boğaziçi University)
Фатих универзитет
Галатасарај универзитет
(Işık University)
(İstanbul Bilgi University)
(İstanbul Technical University)
(İstanbul University)
(Koç University)
(Marmara University)
(Sabancı University)
(Yeditepe University)
(Yıldız Technical University)

[уреди] Градски Превоз

Главни чланак Градски превоз у Цариграду

Цариград има развијен систем градског превоза, али је и поред тога свакодневно суочен са великим саобраћајним колапсима на прилазима граду и главним градским саобраћајницама.

Градски превоз у Цариграду чине аутобуси,минибусеви, лаки метро, бродићи и трајекти. У граду се налази и цивилни аеродром.

[уреди] Клима

Умерено-Континентална

[уреди] Градске четврти

Адалар, (Avcılar), (Bağcılar), (Bahçelievler), (Bakırköy), (Bayrampaşa), Бешикташ, Бејоглу, (Büyükçekmece), (Beykoz), (Çatalca), (Eminönü), Ејуп, (Esenler), Фатих, Газиосман Паша, (Güngören), (Kadıköy), (Kağıthane), Картал, Кучукћемекче, (Maltepe), Пендик, (Sarıyer), (Silivri), (Sultanbeyli), (Şile), (Şişli), Тузла, (Ümraniye), Искидар, (Zeytinburnu)