Непал
Из пројекта Википедија
Координате: 26°-30° СГ Ш, 80°-88° ИГД Непал, службено Краљевина Непал је држава у јужној Азији без излаза на море. Граничи на југу са Индијом и на северу са Кином.
| Мото: जननी जन्मभूमिष्च स्वर्गादपि गरियसि (Санскрит: Mother and the Motherland are Worth More than the Kingdom of Heaven)'' |
|
| Химна: Rastriya Gaan | |
 |
|
| Главни град | Катманду |
| Службени језик | непалски |
| Краљ: | Гијанендра Бир Бикрам Шах Дев |
| Премијер: | Гирија Прасад Коирала |
| Независност: | 21. децембар, 1882. |
| Површина | |
| - Укупно | 147.181 km² (94.) |
| - Вода (%) | 1,8 |
| Становништво | |
| - 2005. | 27.676.457 (40) |
| - Густина | 188/km² |
| Валута | Непалски рупе (NPR) |
| Временска зона | UTC +5:45 |
| Интернет домен | .np |
| Позивни број | ++997 |
Садржај |
[уреди] Историја
 |
За више информација погледајте Историја Непала. |
У време британске колонијалне власти у Индији Непал је остао независтан, али изолован од спољног света, плативши цену кроз привредну неразвијеност и заосталост. Привредне реформе и деломично отварање према суседној Индији у последњих неколико година довеле су до промјена набоље, али избијање грађанског рата у којем се марксистички побуњеници боре против средишњих власти 1996. погоршало је изгледе за будућност. Главна привредна делатност и даље је пољопривреда, али расте удео услужних делатности (туризам).
[уреди] Географија
|
За више информација погледајте Географија Непала. |
Северни део Непала заузима Хималаји, највиши планински ланац на свету, а његов највиши врх, 8.850 m високи Монт Еверест на граници са Кином уједно је и највиша тачка на Земљи.
Клима Непала је суптропска, са тим да је у нижим пределима топлије, а што се повећава надморска висина долази и до смањивања температуре.
[уреди] Привреда
Закони су полуфеудални али се све више мењају. Велику помоћ прима од Немачке, Кине, Јапана и САД. Пољопривреда: кукуруз, пшеница, пиринач, памук, дуван, кромпир, чај као и ароматично биљке. Сточарство развијено; оваца (2,4 мил) говеда (7 мил) свиња, коза. Индустрија је у фази развијања, велики део тражи држава да приватизује у своју корист; текстилна, прехрамбена, дуванска, коже, обућа. Руде: злато, бакар, железо, манган и никла.
[уреди] Становништво
|
За више информација погледајте Демографија Непала. |
Становници Непала припадају бројним етничким заједницама од којих су неке повезане са традиционалним кастинским системом. Најбројнији су Четри (трад. Кшатрије, око 16%), Брахмани (око 13%), Магар (7%) и Тару (6,75%). Етнички Шерпе, познати као водичи алпинистичких експедиција чине 0,68% становништва. Хиндуизам је најбројнија религија (80%), следи Будизам (11%). Непалским говори око половине становника, а служи и као lingua franca за говорнике других језика.
Непалска застава једина је државна застава која нема правоугаони облик.
[уреди] Спољашње везе
Суверене државе
Авганистан • Азербејџан1 • Бангладеш • Бахреин • Брунеј • Бутан • Вијетнам • Грузија1 • Египат3 • Израел • Индија • Индонезија2 • Ирак • Иран • Источни Тимор2 • Јапан • Јемен • Јерменија • Јордан • Јужна Кореја • Казахстан1 • Камбоџа • Катар • Народна Република Кина • Кипар • Киргизија • Кувајт • Лаос • Либан • Малдиви • Малезија • Мијанмар • Монголија • Непал • Оман • Пакистан • Русија1 • Саудијска Арабија • Северна Кореја • Сингапур • Сирија • Тајланд • Таџикистан • Туркменистан • Турска1 • Узбекистан • Уједињени Арапски Емирати • Филипини • Шри Ланка
Ентитети, зависне територије и непризнате државе
Акротири и Декелија • Република Кина (Тајван) • Макау • Нагорно-Карабах • Палестина • Хонгконг • Турска Република Северни Кипар
Напомене: (1) Делом у Европи; (2) делом у Океанији; (3) већим делом у Африци.
