Нови Зеланд
Из пројекта Википедија
Координате: 34°-47° ЈГ Ш, 166°-178° ИГД Нови Зеланд је острвска држава у југозападном Пацифичком океану. Држава се састоји од два велика острва и подоста мањих острва. Популарно маорско име за Нови Зеланд је Аотеароа, што се често преводи као Земља Дугог Белог Облака. Нови Зеланд је парламентарна демократија и земља чланица Комонвелта. Нови Зеланд је одговоран за самоуправне државе Острва Кук и Ниуе и управља Токелауом и Росовом земљом.
| Химна: God Defend New Zealand | |
 |
|
| Главни град | Велингтон |
| Највећи град | Окланд |
| Службени језик | енглески и маорски |
| Влада | Конституционална монархија |
| - Краљ | Елизабета II |
| - Гувернер | Anand Satyanand |
| - Премијер | Хелен Кларк |
| Независност | |
| - Од УК-а | 26. фебруара 1907. |
| Површина | |
| - Укупно | 268.680 km² (75.) |
| - Вода (%) | 2,1 |
| Становништво | |
| - 2006. | 4.147.972 (124.) |
| - 2006. попис | 4.116.900 |
| - Густина | 15/km² (193.) |
| БДП (PPP) | 2005. приближно |
| - Укупно | $97.59 милијарди (58.) |
| - По глави становника | 24.769 (27.) |
| HDI (2003.) | 0,933 (19.) – висок |
| Валута | Долар (NZD) |
| Временска зона | UTC +12 до +13 |
| Интернет домен | .nz |
| Позивни број | +64 |
Нови Зеланд је географски најизолованија светска држава. Његов најближи сусед, Аустралија, је удаљена 2.000 километара северозападно од главних острва, преко Тасмановог мора. Једина значајнија копнена маса ка југу је Антарктик, ка северу су Нова Каледонија, Фиџи и Тонга.
[уреди] Историја
 |
За више информација погледајте Историја Новог Зеланда. |
Историја Новог Зеланда релативно је кратка: он је задње насељено копно на Земљи. Први људи који су се доселили на Нови Зеланд били су са простора источне Полинезије у 13. веку. Полинежани су земљу открили на својим истраживачким пловидбама, а касније су у малим групама почели долазити на острва. Данас познати као Маори, у почетку су били подељени у бројна племена, све до доласка Европљана када су им дали име Маори што значи „обични“.
Холандски истраживач Абел Тасман открио је Нови Зеланд 1642. године. Тек после 127 година, тачније 1769., Џејмс Кук је, стигавши до Новог Зеланда на свом првом путовању, направио мапу оба острва и вратио се у Велику Британију с извештајима о становницима и о богатствима Новог Зеланда. Прве европске базе на Новом Зеланду били су огранци китоловних компанија. Од 1839. до 1841. године Нови Зеланд био је део аустралске колоније Нови Јужни Велс. 1840. године Маори су уступили суверенитет Новог Зеланда Британцима у замену за заштиту њихове земље од Француске која их је желела колонизовати. Повремене борбе између племена Маора и досељеника око права на земљу и трговину трајале су скоро 20 година, све до 1860. када су британске снаге успеле сузбити сав отпор Маора колонијалној администрацији. Злато је откривено средином 19. века на Јужном острву и привукло је велик број европских досељеника.
Нови Зеланд је прва парламентарна демократија која је омогућила гласање женама и то 1893. године. Пуну независност добио је Вестминстерским статутом који је донесен 1931., а службено прихваћен 1947.
[уреди] Види још
 |
Аустралија | Аустралија · Острво Норфолк |
 |
Меланезија | Источни Тимор · Фиџи · Молучка острва и Западна Нова Гвинеја (део Индонезије) · Нова Каледонија · Папуа Нова Гвинеја · Соломонска острва · Вануату |
 |
Микронезија | Гуам · Кирибати · Маршалска острва · Северна Маријанска острва · Микронезија · Науру · Палау |
 |
Полинезија | Америчка Самоа · Кукова острва · Француска Полинезија · Хаваји · Нови Зеланд · Ниуе · Острва Питкерн · Самоа · Токелау · Тонга · Тувалу · Валис и Футуна |
