Авганистан

Из пројекта Википедија


Застава	Грб

Мото: Не постоји

Химна: Sououd-e-Melli

Главни град

Кабул

Службени језик пашту, персијски дари

Председник: Хамид Карзаи

Премијер: Хамид Карзаи

Независност: Од Персије 1747.

Површина

- Укупно 647.500 km² (40.)

- Вода (%) 0

Становништво

- 2002. 28.717.213 (38)

- Густина 43/km²

Валута Афгани (100 пула)

Временска зона UTC +4

Интернет домен .af

Позивни број +93

Авганистан (службени назив Исламска Република Авганистан) је држава у централној Азији. Нема излаз на море и дужина копнене границе је 5.529 km. На западу се граничи са Ираном (936 km), северу Туркменистаном (744 km), Узбекистаном (137 km) и Таџикистаном (1206 km), североистоку Кином (76 km) а на истоку и југу Пакистаном (2430 km). Авганистан је једна од најсиромашнијих земаља света.

[уреди] Географија

Површина Авганистана износи 647.500 km², где живи 28,717.213 становника (2002). Главни град је Кабул. Остали важнији градови су: Кандахар, Џелалабад, Херат, Мазари Шариф. Авганистан је планинска земља. На северу се пружају планине Парапамиз, а на североистоку Хиндукуш, који прелази и у Пакистан. Западни Хиндукуш који се налази у Авганистану је висине од 4000-5000 m. Највиши врх је Кохи Баба са 5143 m. Равнице су на северозападу и југу:Регистан и Дашти Маркох. Клима је континентална с просећном јануарском температуром 0-5C°, а у јулу 25-30C°. Источни крајеви су под утицајем монсуна. Највеће реке суХилменд, Хери и Кабул. Река Аму-Дарја тече границом са Узбекистаном и Таџикистаном. Вегетација у равницама је полупустињска, у нижим планинским подручјима до 1500 m степска, а између 1500-3000 m има четинарских шума. Главни пољопривредни производи су пшеница, кукуруз, јечам, пиринач, памук и воће. У планински пределима заступљено је сточарство (овце, говеда и козе). Рудно богатсво које чини нафта, природни гас, гвожђе, бакар и олово углавном је неискоришћено. Најважније гране индустрије су текстилна, прехрамбена, метална и индустрија коже. Домаћа радиност је широко заступљена, а један од најважнијих производа су вунени теписи.

Од укупног броја становника 53% су Паштуни,20% Таџици, 9% Узбеци, 9% Хазари, 3% Туркмени, а има и Нуристана, Балуча и Киргиза. Религија је ислам. Већином су сунити, мање шити. Службени језик је пашту, персијски и дари. Неписмено је преко 75% становника. Новчана јединица је авгани (1 авгани = 100 пула).

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Авганистана.

1979. Совјетски Савез покреће инвазију Авганистана након сукоба који су започели државним ударом најприје Сардара Мохамеда Дауда а касније комунистичке Демократске народне партије Авганистана. Након међународних притисака, учесталих напада Муџахедина (тренираних од стране САД-а) те губитка око 15 хиљада војника, СССР се повлачи десет година касније, 1989. (погледај Совјетска инвазија Авганистана).

Након совјетског повлачења Муџахедини руше с власти авганистанског комунистичког председника Наџибулаха и освајају Кабул. Уз компромис, муџахедински лидери, Узбек Абдул Рашид Достам и Таџик Ахмад Шах Масуд постављају као председника Бурханудина Рабанија 1993.

1994. појављују се Талибани, дотад непозната фракција муџахедина која себе идентификује као верске ученике. Они убрзо започињу своје ширење из суседног Пакистана у смеру Кабула и тиме авганистански грађански рат. Талибани постижу брзе успехе у борби чији је циљ успостављање крутог исламског закона у земљи. Уз помоћ сукоба између самих бивших против-совјетских муџахедина, Талибани освајају у септембру 1996. Кабул. Рабани, Масуд и Достам повлаче се на сјевер у тзв. Северну алијансу, противталибански савез етничких Узбека, Таџика и Хазара. Наставком талибанске офензиве, овом је савезу крајем 90-тих остао само мали, северни дио Авганистана.

Талибански режим одмах након освајања Кабула намеће исламски фундаменталистички поредак грађанима под својом влашћу. Исламски закони најтеже погађају жене, које су присиљене да облаче бурке и забрањено им је да похађају школу. Неретка је и смртна казна. 1998. након терористичких напада на америчке амбасаде у Африци, САД напада неколико логора за обуку терориста ал Каиде у Авганистану крстарећим пројектилима. Наиме, талибански режим пружао је уточиште тој организацији чији су чланови ветерани рата против Совјета, као и њеном челнику Осама бин Ладену.

9. септембра 2001. проталибански бомбаши самоубице убијају вођу Северне Алијансе Ахмад Шах Масуда, док се два дана касније догађају Напади 11. септембра 2001.

Седињене Америчке Државе 7. октобра 2001. као одговор на терористичке нападе од 11. септембра покрећу тзв. Рат против тероризма ваздушним ударима на циљеве талибанског режима и логоре за обуку ал-Каиде, глобалне терористичке мреже Осама бин Ладена. Уз помоћ опорбене Северне Алијансе успеле су да сруше талибански режим и да истерају већину терориста из земље. Преживели Талибани и терористи беже у планине на југу земље и покрећу тихи герилски рат.

Након талибанског повлачења у герилу држава долази под окупацију САД-а и међународних снага ИСАФ-а. Чланови Северне Алијансе улазе у нову афганистанску војску и бира се нови предсједник, Хамид Карзаи.