Тринидад и Тобаго
Из пројекта Википедија
Координате: 11° 00' СГ Шord, 61° 00' ЗГДest
|
|||||||
службени језик/језици | Енглески | ||||||
главни град | Порт ов Спејн | ||||||
највећи град | Порт ов Спејн | ||||||
председник | Џорџ Максвел Ричардс | ||||||
председник владе | Патрик Менинг | ||||||
површина - укупно - % воде |
163. у свету 5.128 km² незнатно |
||||||
становништво - укупно (2002.) - густина насељености |
151. у свету 1.104.209 215/km² |
||||||
независност | 31. август 1962. | ||||||
новчана јединица | Тринидад и Тобаго долар (Trinidad and Tobago dollar) | ||||||
временска зона | UTC -4 | ||||||
национална химна | Forged From The Love of Liberty | ||||||
домен на Интернету | .tt | ||||||
позивни број | 1-868 |
Тринидад и Тобаго је држава у јужном делу Карипског мора, уз обалу Венецуеле.Састоји се од два острва, Тринидад (4828 km²) и Тобаго (300 km²).
Садржај |
[уреди] Историја
Главни чланак:Историја Тринидада и Тобага
Острво Тринидад открио је Кристифор Колумбо 31. јула 1498. Назвао га је Тринидад према Светом тројству.Староседеоци на острву су била индијанска племена Аравак и Кариби. Од 1532. шпанци су почели индијанце заробљавати, претварати у робове и одводити на рад на друга острва у Карипском мору.Од 1592. шпанци су трајно присутни на острву.Антонио де Берио је исте године острво Тринидад службено прогласио поседом Шпаније.Већину становника острва су чинили углавном домаћи робови и црнци из Африке.На острву Тринидад развиле су се велике плантаже шећерне трске.Након победе британаца над удруженом француско-шпанском флотом, битка код Сао Висентеа, 14. фебруара 1797, Британци су окупирали Тринидад. Французи су се одрекли Тринидада 1802. (Амиенски мир).Након укидања ропства на острву 1843, дошло је до увоза јефтине радне снаге из Индије.
Тобаго је открио Колумбо 1498. У почетку се звао Бела Форма, а касније је преоменован у Тобаго.За разлику од Тринидада, Тобаго је константно мењао власника у ратовима између Француске, Холандија и Енглеске. Паришким миром 1763, Тобаго је Француска уступила Великој Британији.Од 1814 (Паришки мир) Тобаго је у сталном британском поседу.
Од 1889 Тринидад и Тобаго је заједничко име колоније у власништву Велике Британије. 1958 Т. постаје члан Западноиндијске Федерације, а 1962 Т. је прогласио самосталност. Странка Народни национални покрет, је победила на изборима а њен лидер Ерицк Еустас Вилијамс, постао први премијер 1962-1981. Тринидад и Тобаго је 1962. приступио Комонвелту.
[уреди] Становништво
Главни чланак:Становништво Тринидада и Тобага
Старосна структура:
- 0-14 година: 25% (мушки 151,736; жене 146,135)
- 15-64 година: 68% (мушки 410,668; жене 389,303)
- 65 година и више: 7% (мушки 34,559; жене 43,122) (2000, процена)
- Природни прирашта: -0.49% (2000, процена)
- Етничке групе: Источни Индијци (емигранти из источне Индије) 40,3%, потомци афричких црнаца-робова 39,5%, мешанци 18,5%, белци 0,6%, остали 1,2% (то су кинези и потомци староседеоца (Кариби))
- Религије:Римокатоличка црква 29,4%, хиндуизам 23,8%, Англиканска црква 10,9%, муслимани 5,8%, презбитеријанци 3,4%, остали 26,7%
Уз службени енглески језик, говори се и хинди језик, шпански језик, француски језик и кинески језик.
[уреди] Види још
- Комуникације у Тринидаду и Тобагу
- Вањски послови Тринидада и Тобага
- Оружане снаге Тринидада и Тобага
- Музика Тринидада и Тобага
[уреди] Спољашње везе
Суверене државе
Белизе • Гватемала • Гренада • Доминика • Доминиканска Република • Ел Салвадор • Јамајка • Канада • Костарика • Куба • Мексико • Никарагва • Панама • Света Луција • Свети Винсент и Гренадини • Свети Китс и Невис • Сједињене Америчке Државе • Тринидад и Тобаго • Хаити • Хондурас
Зависне територије
Британске: Ангиља • Бермуди • Девичанска острва • Кајманска острва • Монсерат • Туркс и Каикос острва • Данска: Гренланд •
• САД: Девичанска острва • Наваса • Порторико • Француске: Гваделуп • Мартиник • Свети Пјер и Микелон • Холандске: Аруба • Холандски Антили