Оман
Из пројекта Википедија
Координате: 17°-25° СГ Ш, 52°-60° ИГД
| Мото: нема | |
| Химна: Nashid as-Salaam as-Sultani | |
 |
|
| Главни град | Мускат |
| Службени језик | арапски |
| Султан: | Qaboos bin Said Al Said |
| Премијер: | Qaboos bin Said Al Said |
| Независност: | Од Португала 1650. |
| Површина | |
| - Укупно | 309.500 km² (83.) |
| - Вода (%) | 0 |
| Становништво | |
| - 2005. | 3.001.583 (132) |
| - Густина | 12.3/km² |
| Валута | Омански Реал (100 центи) |
| Временска зона | UTC +4 |
| Интернет домен | .om |
| Позивни број | +968 |
Оман, службено Султанат Оман је земља у југозападном делу Азије, на јужној обали Арабијског полуострва. Граничи се са Уједињеним Арапским Емиратима на северозападу, Саудијском Арабијом на западу, и Јеменом на југозападу. Излази на Арабијско море на југу и истоку, и на Омански залив на североистоку.
Садржај |
[уреди] Географија
 |
За више информација погледајте Географија Омана. |
Већину земље заузима равна пустиња, а планински ланци налазе се дуж обале на северу (највиши врх земље, Шамс, 2.980 m) и југу. Оману припада и ексклава Мусандам, одвојена од остатка земље територијом УАЕ, која заузима стратешки важан положај на јужној обали Хормушког теснаца на улазу у Персијски залив.
[уреди] Историја
|
За више информација погледајте Историја Омана. |
Оман је вековима био важно трговачко средиште. Године 1508. Португалци су заузели главну луку, Маскат и држали је до доласка Османлија 1659. Турци су истерани 1741. кад је Ахмед ибн Саид основао садашњу владарску династију.
У почетку 19. века Оман је израстао у значајну регионалну силу са поседима у Балуџистану и Занзибару. Од 1891. до 1971. био је британски протекторат. Годину дана пре одласка Британаца данашњи султан је збацио свог оца, Саида ибн Таимура, након чега је започео модернизацију земље, а 1996. и ограничену демократизацију.
[уреди] Становништво
|
За више информација погледајте Демографија Омана. |
Ислам је најзаступљенија религија. Оман је једина исламска земља у којој доминира Ибади Ислам, различит од сунитског и шијитског. Арапски односно његов локални дијалект је језик већине становништва. Велик број становника су страни држављани на раду у индустрији нафте.
[уреди] Привреда
|
За више информација погледајте Привреда Омана. |
Оманска привреда зависни од извоза сирове нафте. Приходи од продаје нафте омогућили су изградњу инфраструктуре и побољшање социјалног стандарда некоћ сиромашне и заостале земље. БДП је у 2003. био 13.100 УСД по глави становника, мерено по ППП-у.
Суверене државе
Авганистан • Азербејџан1 • Бангладеш • Бахреин • Брунеј • Бутан • Вијетнам • Грузија1 • Египат3 • Израел • Индија • Индонезија2 • Ирак • Иран • Источни Тимор2 • Јапан • Јемен • Јерменија • Јордан • Јужна Кореја • Казахстан1 • Камбоџа • Катар • Народна Република Кина • Кипар • Киргизија • Кувајт • Лаос • Либан • Малдиви • Малезија • Мијанмар • Монголија • Непал • Оман • Пакистан • Русија1 • Саудијска Арабија • Северна Кореја • Сингапур • Сирија • Тајланд • Таџикистан • Туркменистан • Турска1 • Узбекистан • Уједињени Арапски Емирати • Филипини • Шри Ланка
Ентитети, зависне територије и непризнате државе
Акротири и Декелија • Република Кина (Тајван) • Макау • Нагорно-Карабах • Палестина • Хонгконг • Турска Република Северни Кипар
Напомене: (1) Делом у Европи; (2) делом у Океанији; (3) већим делом у Африци.
